Ćiril Čoh

Croatian

Čoh, Ćiril

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

139Osvrti, prikazi - KAJ, LII, Zagreb 1-2 (2019)SMEH - BRAT ISTINE(Zbirka pjesama Soneti o smehu Željka Funde)Soneti o smehu Željka Funde pripadaju krugu njegove filozofirajuće poezije. Njena je tema smijeh u svoj raznolikosti svoje pojavno-sti s posebnim naglaskom na smijeh kao iskon-ski i bitni oblik života na koji je čovjek pozvan. Začeci tog poetskog filozofiranja  pojavili su se prije dvadeset godina (1997.) u zbirci Mocartenje. Ono je dalje  sazrijevalo kroz zbir-ke Alelujni smeh (2006.), Soneti Bogu (2007.) da bi svoj puni izraz doseglo u zbirci koja je pred nama. Možemo reći da njome obilježava-mo dvadeset godina kontinuiranog toka jedne duboke misli. Dodajmo k tome jednu bitnu činjenicu: Ova se duboka misao u svim spome-nutim djelima probija kroz materinji jezik pje-snikov, jezik kajkavski. Funda tako višekratno okušava njegovu moć i pokazuje da kajkavski jest bitni jezik i jezik bitnog, a ne samo plitkog hecanja i fiškalenja (Alelujni smeh, str.112).Ono za čovjeka bitno je smijeh, i to prije svega onaj kroz koji se ljudskost na zemlji naj-potpunije proslavila, onaj alelujni, božanski, a plitko hecanje jezovito je i đavolsko, njegovo je ruglo i nakarada. Smijeh je bitniji od kruha, kako već stoji u Sonetima Bogu. Ovdje se moli-tva Gospodnja, u kojoj se na prvom mjestu zaziva kruh, okreće u molitvu za smijeh. Smeh naš svekidešnji daj nam denes…kajti z kruhom le ne moč dost biti. Ne kruh, već smijeh uisti-nu hrani, on čisti, prašća i zaleva. A kruhom se snaži jezoviti kes (33). U Sonetima o smehu molitva se uzdiže do onog biblijskog Neka bude. Naj bu smeh. Naj bude smeha kot zraka! Ni v kruhu ni v’ vinu žmaha ne ga prez smeha. Tijam ljubav nesmeječka gingavi, lepotu roža gubi. Na drugom mjestu dodaje: prez smeha nikaj žmaha nema, od posla do lehkotenja (61). Na samom pak početku zbirke uzvišenost smi-jeha postavlja se na razinu najviših blažensta-va koje je Isus izrekao osmerostrukom Blago vama. Funda proklamira blago ljudima vedrog duha, jer njihova vedrina čemere rastaplja. Soneti o smehu su podijeljeni u četiri dijela. U prvom dijelu pretežu pobožni sone-ti, u drugom ljubavni, u trećem vedriški i u četvrtom čemerni. Bog, vedrina, smijeh i radost međusobno su srodni. Uostalom, prvo očitovanje Boga u svijetu bijaše svjetlost. Ono čuveno biblijsko Neka bude svjetlost kod Funde glasi: Naj bu vedrina (3). Time se svje-tlost neposredno veže uz dobro raspoloženje i radost. Renesansni filozof Frane Petrić je nazi-va uresom neba, uresom svih tijela, nakitom svijeta, ljepotom svijeta, radošću svijeta, a na kraju smijehom svijeta. Slično tome, Funda u petnaestom sonetu pjeva: Kak je lep Tvoj svet gda osvetli ga  smeh! Funda radost najuže veže uz ljubav. Omogućuje mu to upravo kajkavski. Rad te imam zvuči izvornije od Ljubim te. Zbog ove veze radosti i smijeha s ljubavlju stav Rad te imam može se proglasiti fundamentalnom (82), svega nosećom mišlju. Na njoj počiva Bog, kako u sebi tako u svom odnosu prema svijetu. Na njoj počiva i Funda, kako kao pje-snik, tako i kao čovjek, muž. Treba podsjetiti da je Funda uz sto soneta Bogu napisao isto toliko ljubavnih, posvećenih supruzi Jasminki. U Sonetima o smehu on joj klikče: Em kulko sonc v smehu tvemu ima (24)! Sa svojim smi-jehom ona njemu osvjetljava ljude, ztvari, reči, vse kaj vezda ima (36).Suprotnost vedrini, smijehu radosti ljuba-vi, a time i Bogu, najgorši neprijatel smehu (60) su čemer, vrag i njegov kes.  To je stanje svijeta prije njegovog rađanja, biblijski tohu i bohu. Kao prvo stvorenje božje svjetlost je odraz nje-gove naravi. Takav odraz trebao je biti i prvi čovjek, ali je pao iz tog rajskog stanja kojemu je smijeh temelj, njegov izvor i zrak, ono što ga ograđuje od pakla (7). Novo pokoljenje čovje-čanstva počinje sa potomkom Abrahamovim, pravim i u tom smislu jedinim sinom Izakom. Židovi, muslimani i kršćani nazivaju se nje-govom braćom. A ime Izakovo znači smijeh. U Bibliji ime nije samo naziv, već i bit onoga 140Osvrti, prikazi - KAJ, LII, Zagreb 1-2 (2019)koji ga nosi. U kratkom poglavlju o susretu Abrahama s Bogom koji mu navješta veliku radost, čak se četiri puta spominjanjem smije-ha upućuje na ime Izakovo. Smije se Abraham jer premda vjeruje ne može prihvatiti kao moguće da će on i Sara, onemoćali u starosti, doživjeti toliko željenog potomka. Smije se i Sara, i to podrugljivo u sebi, kad je od božjeg glasnika kao nepoznatog posjetioca čula da će za godinu dana roditi. Smije se opet, ali sada jednim sasvim drugim smijehom, onim rado-snim, kad porađa svoga sina. U daljnjem tekstu još se jedanput, dakle po četvrti put, spominje smijeh da bi se opet upozorilo na Izakovo ime. Opisuje se Izakov brat Ismael kako se igra sa Izakom. U hebrejskom igrati se ujedno znači smijati se. Četiri posve različite vrste smije-ha, a sve su opjevane u Fundinim sonetima. Ovdje bih posebno istaknuo Fundino pove-zivanje smijeha s igrom i plesom. Ples mu se nadaje kao božanski pokret. Stvorivši svijet Bog je napisao muziku koju smo kao živitelji zemaljski  pozvani plesati. Mi ju samo sa smi-jehom morame genuti. (29) Od pričetka sveta lanec smeha cinka nevidnu korunu noseči kak bi življenja tanec čem več tancasti bil. (25). Malo se smijemo, malo plešemo, malo isti-nujući radseimajući živimo. Više smo prokleti sinovi Evini nego blagoslovljeni Abrahamovi. Em nigdo se več zdušno ne smeje,… Zgledi daje vsemi vse na mestu, da štima kot križaljka gde zpunjeno je vsako polje (85). Ne možemo se smijati, ne možemo se izvorno kretati, plesati, jer smo puni sebe tako da i naša stvarnost sebe stalno znovič je puna (89). Ako se pak smijemo činimo to tako da ne istinujemo nego Bogu, drugima i sebi lažemo. Smijeh je zgubljeni brat istine (14). Onome tko ga ne može naći on je larfa za vsaku prigodu, kaj nas na čas polep-ša (93), fina flundra, dobre volje zmir, pričetek kvara, himb i laži zvir (94). Istinski smijeh je ozbiljna, odnosno, bitna stvar. Zato on nije smiješan. Smehu i samo nje-mu se ne sme smejati (70). U Sonetima o smehu nema ničeg smiješnog. Funda je napisao mno-go knjiga koje nasmijavaju. Ovo nije jedna od njih. Ona je krajnje ozbiljna, ali izaziva radost i poziva na ljubav. Nije se lako istinski smijati jer to znači ostvariti veoma zahtjevan poziv čovje-ka, doći doma, tamo gdje zaista pripadamo. Teško se tamo pokrenuti, a ako se i pokrenemo mam padnemo. Smeh zgine pre neg se razcvete, kak da se nikaj ne pripečuje (83). Stradavamo na olujnom moru života. Pomoći nam ne može ni prvi potomak Abrahamov. On je samo navještaj onog koji je došao da bi naša radost bila moguća. Kažu da se u javnom životu, osim na početku, kad je zbog radosti ljudske pretvo-rio vodu u vino, nikad nije smijao. Završio je na križu, i to opet zbog radosti ljudske. Kaže Aurelije Augustin: nitko ne može prijeći more ako nije nošen Isusovim križem. U tom duhu u Alelujnom smehu Željko Funda u natpisu INRi čita: I Naj ta Radost Istinuje, Istinuje…!   Ćiril Čoh Smeh – brat istineSoneti o smehu Željka Funde krugu nje-gove filozoferajuče poezije pripadaju. Njejna tema je smeh v celoj razlučnosti svoje poka-znosti gde je posebni naglasek na smehu kak prapričetnomu i bitnomu obličaju žitka na koteri človek pozvan je. Začetki tega poetsko-ga filozoferanja  pokazali su se predi dvadeset let (1997.) vu versovniku Mocartenje. Ono je dalše  zrelilo čez zbratve Alelujni smeh (2006.), Soneti Bogu (2007.) da bi svoju punu odzliku doseglo vu versovniku pred nami bivajučem. Moči nam je reči da z njem dvadeset let konti-nueranoga tečaja jene gliboke miseli ozname-nujeme. K tomu za dodati je jednu bitnu činku: ova se gliboka misel vu vsemi zpomenutemi deli čez materinski jezik pesnikov probija, jezik Kajkavski. Funda tak večkratno izkušava njegovu moč ter pokazuje da Kajkavski bitni jezik i jezik bitnoga jest, a ne lestor plitkog hecanja i fiškalenja (Alelujni smeh, str.112).141Osvrti, prikazi - KAJ, LII, Zagreb 1-2 (2019)Ono za človeka bitujuće je smeh, i to predi vsega on čez koteroga se ljudskoča na Zemlje najpotpunejše proslavila, on alelujni, bogoviti, dočim plitko hecanje jezovito je i đavolsko, nje-gov špot i odura je. Smeh je bitnejši od kruha, kak vre v Sonetom Bogu piše. Ovde se molitva Gospodinova, v kotere se na pervomu mestu kruh zaziva, obrača v molitvu za smeh. Smeh naš vsakidešnji daj nam denes…kajti z kru-hom le ne moči dost biti. Ne kruh, neg smeh stanovito hrani, on čisti, prašča i zaleva. A z kruhom se snaži jezoviti kes (33). V Sonetom o smehu molitva se do onog Biblijskog Neka bude zdiže. Naj bu smeh. Naj bude smeha kot zraka! Ni v kruhu ni v’ vinu žmaha ne ga prez smeha. Tijam ljubav nesmeječka gingavi, lepo-tu roža gubi. Na drugomu mestu on dodaje: prez smeha nikaj žmaha nema, od posla do leh-kotenja (61). Na samomu pak pričetku versov-nika vzvišenost smeha postavlja se na razinu najvekšeh blaženstvov kotere je Jezuš izrekel osmerokratnem Blago vami. Funda prokla-mera blago ljudem vedrog duha, kajti njihova vedrina čemere raztaplja. Soneti o smehu su podeljeni v četiri dela. V pervomu delu pobožni soneti su postavljeni, v drugomu ljubavni, v trečomu, najvekšomu, vedriški ter čemerni v četvertomu. Bog, vedri-na, smeh i radost medsobno su zrodni. Inopak, pervo očitovanje Boga na Zemlje svetlost je bila. Ono znamenito Biblijsko Naj bude sve-tlost pri Fundi glasi: Naj bu vedrina (3). Z tem se svetlost izravno povezuje z velkum dobro-voljum i radostjum. Renesansni filozof Frane Petrić naziva je dikum neba, dikum vseh tel, kinčom sveta, lepotum sveta, radostjum sveta, a na koncu smehom sveta. Podobno temu, Funda v petnaestomu sonetu popeva: Kak je lep Tvoj svet gda osvetli ga  smeh! Funda radost najtesnejše povezuje z lju-bavljum. Stopram Kajkavski mu to omoguču-je. Rad te imam zvirnejše od Ljubim te zvuči. Polak ove veze radosti i smeha z ljubavljum gledišče Rad te imam more se fundamental-nem (82) proglasiti, vsega nosečum miseli. Na nje počiva Bog, kak v sebi tak i v svojemu odnošaju zpram sveta. Na nje počiva i Funda, jednak kak vitiznanec, tak i kak človek, muž. Za zmisliti je da je Funda zvun sto soneti Bogu napisal isto tulko ljubavneh, svoje hižne tova-rušice Jasminke alduvaneh. V Soneti o smehu on nje uzklikuje: Em kulko sonc v smehu tvemu ima (24)! Ze svojem smehom ona njemu osvet-ljuje ljude, ztvari, reči, vse kaj vezda ima (36).Zprotivnost vedrine, smehu, radosti, lju-bavi, a z tem i Bogu, najgorši neprijatel smehu (60) su čemer, vrag i njegov kes.  To je stanje sveta pre njegovoga rađanja, Biblijski tohu i bohu. Kak perva ztvoritva  Božja svetlost je odzlika njegove naravi. Takovu odzliku trebal je i pervi človek biti, al je opal z tega rajskoga stanja koteromu je smeh temelj, njegov zvir i zrak, ono kaj ga ograđuje od pekla (7). Novo pokoljenje človečanstva počinje z odvetkom Abrahamovem, z pravem i v te zmiseli jedinem sinom, z Izakom. Židovi, muslimani i kerstjani njegovum bračum se nazivaju. A ime Izakovo smeh znači! V Biblije ime neje stopram nazi-vek, neg i bit onega koteri ga nosi. V kratkomu poglavlju o zitve Abrahama z Bogom koteri mu nagovešča veliku radost, vupučujuči na ime Izakovo ter zpominjuči smeh tijam čete-rikrat. Smeje se Abraham kajti, čeprem je vje-rujuči, nemre kak moguče prijeti da on i Sara, zgingavljeni v starosti, doživeli tulko željenoga odvetka buju. Smeje se i Sara, i to pošpotno, v sebi, gda je od Božjega glasnika kak nepo-znatoga posetitelja čula da za leto dni rodila bude. Smeje se znovič, nu vezda z jenem čisto drugem smehom, z onem radosnem, gda sve-ga sina na svet donosi. V nadolazečemu tekstu išče se jenkrat, anda, tijam četertikrat, zpomi-nje smeh da bi se znovič na Izakovo ime opo-menulo. Opisuje se Izakov brat Ismael kak se igra z Izakom. V Hebrejskomu jeziku igrati se vzkup znači i smejati se. Četiri čisto razlučne fele smeha, a vse su v Fundinem soneti opeva-ne. Ovde bi poglavito naglasil Fundino pove-zuvanje smeha z igrum i z tancom. Tanc mu se nadaje kak bogovito gibanje. Ztvorilši svet, Bog je napisal mužiku koteru sme kak živitelji zemeljski tancati pozvani. Mi ju lestor ze sme-hom morame genuti. (29) Od pričetka sveta lanec smeha cinka nevidnu korunu noseči kak bi življenja tanec čem več tancasti bil. (25). Malo se smejeme, malo tancame, malo 142Osvrti, prikazi - KAJ, LII, Zagreb 1-2 (2019)istinujuči radseimajuči živime. Več sme pre-kleti Evini sini neg blagoslovljeni Abrahamovi. Em nigdo se več zdušno ne smeje…, Zgledi da je vsemi vse na mestu, da štima kot križaljka gde zpunjeno je vsako polje (85). Nemreme se smejati, nemreme se zvirno gibati, tancati kaj-ti sebe sme puni tak da i naša ztvarenost sebe stalno znovič je puna (89). Če se pak smeje-me, činime to tak da ne istinujeme neg tak da Bogu, drugemi i sebi lažeme. Smeh je zgubljeni brat istine (14). Onomu gdo ga nemre najti on je larfa za vsaku prigodu, kaj nas na čas polep-ša (93), fina flundra, dobre volje zmir, pričetek kvara, himb i laži zvir (94). Istinski smeh je ozbiljna, drugorečno, bitna ztvar. Zato on smešan neje. Smehu i sto-pram njemu se ne sme smejati (70). V Soneti o smehu ničega smešnog nema. Funda je napisal mnogo knjig kotere nasmejavaju. Ovo jedna od njeh neje. Ona je zkrajovito ozbiljna, al zaziva radost i poziva na ljubav. Ne se lehko istinski smejati ar to znači hudo zahtevno pozvanje človeka oztvariti, dojti doma, tam gde zaz-bilj pripadame. Težko se tam genuti, a če se i pomekeme, mam padneme. Smeh zgine pre neg se razcvete, kak da se nikaj ne pripečuje (83). Stradavljeme na olujnomu morju živle-nja. Ni pervi odvetek Abrahamov pomoči nam nemre. On je lestor naveščenje onoga koteri je došel da bi naša radost moguča bila. Veli se da se On v javnomu živlenju, zvun na pričetku, gda je polak radosti ljudske pretvoril vodu vu vino, nigda smejal neje. Dokončal je na kri-žu, i to zopet polak radosti ljudske. Kazuje Aurelije Augustin: nigdo nemre prejti morje če z Jezušovem križom nošen neje. V temu duhu v Alelujnomu smehu Željko Funda v nadpisku INRi čita: I Naj ta Radost Istinuje, Istinuje…! Ćiril Čohbituvati – bistvovati; bogovit – božanski; činka – činjenica (neologizam, Ž. F); dobrovolja – (do-bro) raspoloženje; dokončati – završiti, dovršiti; drugorečno – odnosno, rečeno na drugačiji način (moj neologizam); gledišče – gledište, stav; inopak – uosta-lom;  nadpisek – natpis; odura – rugoba, “strašilo”; od-zlika – odraz, refleksija;  odvetek – potomak, baštinik, nasljednik; pošpotno – podrugljivo; pozvanje – poziv; prapričeten – pra)iskonski;  razlučnost – različitost, raznovrsnost; tečaj – tijek; vzkup – ujedno, zajedno; zbratva – zbirka; zgingaveti – oslabjeti, onemoćati; zkrajovit – krajnji (moj neologizam); zitva– (od ziti se) susret, čin nalaženja s nekim (moj neologizam)  (Prijevod na kajkavski:  Željko Funda)

"SMEH" - BRAT ISTINE (Zbirka pjesama "Soneti o smehu" Željka Funde); prijevod osvrta na kajkavski: Željko Funda

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia