У овом се раду указује на неке особености разматрања функционалне реченичне перспективе које ову појаву повезују с описом језичког система чије је полазиште у уверењу да овај функционише као укупност сређених нивоа испољавања —
почев од семантичке базе, преко површинске структуре, па све до разина свог морфемског и фонемског отелотворења.
Први део рада (ознака 1) посвећен је краткој карактеризацији феномена на
које се примењује назив функционална реченична перспектива, у другом (ознака 2) се
расправља о могућностима идентификације ових у исказима садржаним у једној кохерентно организованој целини, у трећем (ознака 3) се ови феномени оцењују с типолошке тачке гледишта, док им се у четвртом (ознака 4) приступа у светлости контрастивне анализе словенских језика, уз давање пропратних опаски о законитостима
структурирања текстуалних целина
