Radović-Tešić, Milica

Serbian

Serbian Academy of Science and Arts Digital Archive (DAIS)

YU. ISSN 0350-185xUDK 808ИНСТИТУТ ЗА СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИКЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ФИЛОЛОГХХXIXУређивач к и од бор:др Даринка Гортан-Премк, др Ирена Грицкат, др Милка Ивић, др Павле Ивић,др Радослав Катичић, Блаже Конески, др Тине Логар, др Александар Младеновић,др Асим Пецо, др Митар Пешикан, др Живојин Станојчић, др Драго ЋупићГлавни у ред ни кМИЛКА ИВИЋБЕОГ РАД1 9 8 3JosГР МАТЕŠIĆ, Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika,IRO „Skolska knjiga”, Zagreb 1982, (I-XX) + 1—808.Pojava Frazeološkog rječnika hrvatskoga ili srpskog jezika Josipa Matešićapredstavlja značajan događaj za srpskohrvatsku leksikografiju. Ovo je prvirečnik te vrste na srpskohrvatskom jeziku. On ujedno predstavlja — kaoprvo sistematizovano, autentično, na jednom mestu sakupljeno frazeološkobogatstvo našeg jezika — dobar početak rada na frazeologiji, onom delunauke o jeziku koji je kod nas, može se reći, tek započet.“Pristupajući čitanju Frazeološkog rječnika znali smo da njegov autorima iza sebe bogato leksikografsko i naučno iskustvo. Kao leksikograf, dr J.Маtešić je do sada bio poznat po inverznom rečniku: Rückläufiges Wörterbuchdes Serbokroatischen (I—IV), Wiesbaden 1965, jedinom te vrste kod nas.Rječnik koji je predmet ovoga prikaza sadrži autorov Predgovor (V—VI),zatim deo Obrada rječnika i kako se njime služiti (VII—XIX) u okviru čega je 1.Raspored grade (VII-VIII), 2. Obrada građe (VIII—X), 3. Naglasak frazema(Х), 4. Izvori: a) Rječnici (XI) i b) Citirana djela (XII—XX). Sledi potomrečnički tekst (1—808).U kratkom i krajnje sažetom Predgovoru kaže se da je cilj Rječnika „dadokumentirano objavi frazeološko blago hrvatskoga ili srpskog jezika i protumači značenja pojedinih frazema.” Date su nužne informacije o obradi frazeologizama, definisanju, potvrdama o upotrebi. Čini se da je korisniku Rječnikanajvažnije objašnjenje – što ga Matešić u Predgovoru daje — ono koje seodnosi na kriterijume za izbor frazeologizama. U tom smislu data je definicijakoje su se priređivači Rječnika“ držali: „Frazemi su jedinice jezika značenjskoga* U poslednje dve-tri godine pojavila su se dva dvojezična frazeološka rečnika: Rusko-hrvatski ili srpski frazeološki rječnik, tom I, А.-N., Zagreb (Školska knjiga), 1979, str.ХV—746 i tom II, О—Ж, 1980, str. 1—788 pod redaktorstvom А. Меrac, i Nemačko-srpskoћrvatski frazeološki rečnik, Beograd (Narodna knjiga), 1981, str. 1 — 1004. Osim toga, naPilološkom fakultetu u Beogradu, juna 1982. godine, Dragana Mršević je uspešno odbraniladoktorsku disertaciju pod naslovom Frazeološke glagolsko-imeničke sintagme u savremenomsrpskohrvatskom jeziku. Očekujemo da će ova srudija iz frazeologije biti uskoro štampana.* Kao saradnici na Rječniku pojavljuju se: dr Stefan Rittgasser, Jürgen Petermann, drWolfgang Eismann, mr Dragutin Raguž, Irena Zimanji, Renate Hansen, Vlasta Schmidt,Antonija Drilo, a redakciju čine: dr Božidar Finka, dr Josip Silić, dr Antun Šojat. Nigdese, međutim, ne kaže koji je i koliki je udeo saradnika u radu na Rječniku čiji je autor J.Маtešić.Za one koji nisu u prilici da Rječnik imaju u rukama biće interesantan podatak da jenovčanu pomoć za obradu i štampanje pružio autoru „Stiftung Volkswagen” i grad Manhajm(za štampanje). . -302 Јужнословенски филологkaraktera koje se kao cjelina reproduciraju u govornom aktu, raspolažući pritome najmanje dvjema punoznačnim (autosemantičkim) riječima, od kojihbarem jedna upučuje na semantičku pretvorbu, jedinice koje, zbog sposсbnosti uklapanja u kontekst, poput svake druge riječi, mogu vršiti sintaktičkufunkciju u rečenici.” Iz shvatanja frazeologizma (frazema) kao jezičke jedinice za koju su značajne četiri osobine: (1) pojava u gotovom obliku, (2) neraščlanjivost skupa reči, (3) semantička promenljivost najmanje jednog članačvrstog skupa i (4) uklapanje u kontekst, u rečenicu, u obliku prostog člana,proizilazi, međutim, sve što je autor smatrao da treba reči čitaосu kao podatako osnovnoj teorijskoj koncepciji. Više podataka o načelnim frazеološkim teorijskim merilima i shvatanjima koja su bila podloga za obradu građe, ili sueventualno služila kao uzor, ne nalazimo u autorovu Predgovoru.О metodološkim naćelima kojih su se priređivači pri obradi građe držalinalaze se podaci u napomenama pod naslovom: Оbrada rječnika i kako senjime služiti. Prema datim pravilima grada je raspoređena ovako: а) akofrazeologizam sadrži imenicu (ili više njih) — obrada je je pod (prvom) imenicom; b) ako nema imenice, nego sadrži pridev (ili više njih) — obrada je pod(prvim) pridevom; c) ako frazeologizam ne sadrži imenicu niti pridev, a imaglagol (ili više njih) — obrada je pod (prvim) glagolom; d) kad su u pitanjufrazeologizmi sa drugim vrstama reči, obrađene odrednice su po ovom redu:prilog, zamenica, brcј. Сini se da su ova pravila, koja autor navodi, a ovde separafrazirano prenose, delimično tehničke prirode (proistekle pretežno izosnovnih gramatičkih svojstava pojedinih kategorija reči), a manje rezultatteorijsko-lingvističke razrade semantičkog jezgra frazeologizama.Dobro tehničko rešenje u Rječniku je to što se svaki frazeologizam navodionoliko puta koliko članova sadrži. Time se olakšava nalaženje obrađenejedinice, tj.frazeologizma sa tekstom, ili se izbegava moguća upotreba registra,kakav imaju neki 1ečnici ovoga tipa.° То је, razume se, uslovilo impozantanbroj odrednica (natuknica), kojih ima oko 30000, od toga 12000 obrađenih.“U leksikografskoj naučnoj kritici je skoro uobičajeno pretpсstavljatidruga moguća rešenja u rasporedu (ili obradi) građe; mi ovde ne bismo htelidavati takve primedbe, jer nam je poznato koliko je teško pronači takvo rešenjekoje ne bi bilo manjkavo ili koje bi se bez ostatka moglo primeniti na ovuvrlo kompleksnu materiju. Našu pažnju ovde privlači nešto konkretnije, očemu se može razmišljati sasvim dobronamerno. Naime, Rječnik sadrži iznatan broj frazeologizama poredbenog tipa koji se obrađuju kod one rečisa kojom se nešto poredi. (Оvo je rešenje formalne prirode.) Сini nam se da jetolerancija u odbiru poredbenih frazeologizama bila suviše velika, te su uRječnik ušla i poređenja za koja bi se teško mogla primeniti ponuđena definicija o frazeologizmu, naročito onaj njen deo gde bar jedna od reči „upučuje* V. Фразеологичен речник на българския език, I tom A—Н, София 1974. і II tomО—Я, Софија 1975.* Оvo se može uporediti sа Фразеологическим словарем русского языка, pod redakcijom А. І. Моlotkova, koji ima nešto preko 4000 obrađenih frazeologizama.Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika 303.na semantičku pretvorbu”. Isporediti se mogu, na primer, frazeologizmiovoga tipa, obrađeni u Rječniku šaren kao djetao, stidljiv kao djeva, tišina (tiho)kao i crkvi, žut kao limun i sl. Mi smatramo da ako je u pitanju poređenje podominantnoj osobini pojma koji reč imenuje — onda se takva poredba (iakopredstavlja vrlo ustaljen, uobičajen skup reči) nalazi samo u domenu stilskihfigura.Matešićev Frazeološki rječnik (kao i Rečnik SANU i Rečnik MS) varijantne oblike jedne reči u izrazu daje u oblim zagradama, npr.: dati vatrunogama (petama, tabanima). Gdekad se u alternativni red dodaje skraćenicai sl. koja ukazuje na mogućnost pojave drugih reči istog semantičkog polja,ili skraćenica i dr. koja ukazuje na mogućnost pojave drugih reči različitogsemantičkog polja. Delovi frazeologizama koji se mogu izostaviti, odnosnokoji se ponekad izostavljaju, stavljaju se u uglastu zagradu. Ova ili sličnatehnička rešenja koriste i naši opisni rečnici. Kod glagola u infinitivu daje seoznaka vida: ipf. i pf. dosledno u frazeologizmu kod svake reči. To znači daako, na primer, frazeologizam sadrži četiri reči, na svakom mestu, daklečetiri puta se isti glagol vidski obeležava. Informativnost frazeološke jedinice(taj njen u stvari gramatički deo) ne bi bila umanjena da se ove vidske oznakenisu davale kod kontrolnih izraza, nego samo kod obrađenog. Tako pod odrednicom, recimo, glagola gurati ili čitati ima više od deset različitih frazeološkihjedinica samo kontrolno datih, ali pored svakog infinitivnog glagolskog oblikastoji vidska oznaka ipf., osim kod onih sa finitnom formom glagola, gde onazaista ne bi bila suvišna. Međutim, ako su oznake vida kod infinitivnih oblika.dosledno sprovedene — u definicijama nije dosledno sprovedena upotrebaodgovarajućih istovidskih sinonimskih oblika, što je jedino leksikografskiispravno. Da bi bilo jasnije, pokazaćemo kako je to obrađeno u jednom frazeologizmu pod odrednicom Drina. Dato je: ispraviti pf. krivu Drinu v. ispravljatikrivu Drinu, a u redu ispod toga: ispravljati ipf, ispraviti pf. kriva Drinu„pokušavati/pokušati učiniti nemoguće, tražiti pravilno rješenje u kompliciranoj situaciji, raditi uzaludan posao”. Deo definicije u drugom i trećemsinonimskom nizu (koji pokazuje da se značenje frazeologizma iskazuje narazličite načine) „tražiti pravilno rješenje u kompliciranoj situaciji, raditiuzaludan posao” (sa ipf glagolima tražiti i raditi) ne može se odnositi nafrazeologizam sa perfektivnim glagolom ispraviti krivu Drinu, jer on zahtevaperfektivnost i u definiciji, pa bi tu bilo bolje: „tražiti/potražiti pravilnorješenje u kompliciranoj situaciji, raditi/uraditi uzaludan posao”. Takvihslučajeva nedovršene i nepotpune definicije, posebno u pogledu odnosa imperfektivnost-perfektivnost, ima više.Dobra strana Rječnika je dosledno obeležavanje rekcijskog dela frazeologizama. To je onaj deo koji je označen drugim tipom slova i ne označavačvrsti deo frazeološke jedinice. Obeležavanje rekcije povećava upotrebljivost.Rječnika u naučne svrhe i pruža mogućnost za razne jezičke analize.Izrazi sa varijantno obeleženim leksemama, kako to autor navodi u uputstvima, cbrađivani su pod prvom po redu, a ostali su upućivani, osim u slučajevima kad se frazeologizam javlja sa jednom od njih. Opšti utisak koji sečitaocu Rječnika nameće je da često nije davan frazeologizam sa drugomvarijantnom leksemom, naročito kad je ona karakteristična za istočni deo304 Јужнословенски филологsrpskohrvatske jezičke teritorije. Pod odrednicama jatovskog porekla (koje sedaju u ijekavskoj formi) primeri sa ekavskim refleksom davani su, izgleda,samo u nuždi. Imamo, začudo, i ovakvih slučajevа: Роd odrednicom zdravdat je između ostalih i frazeologizam zdrav kao drijen v. drijen. Ne postojiodrednica drijen nego dren, a ova je upučena na drenovina pod kojom nemaniti varijantnog oblika zdrav kao drenjdrijen niti potvrde o upotrebi.Оbičaj je u rečnicima ove vrste da se daju stilistički kvalifikativi raznihnijansi. Оvde su, međutim, obeleženi samo frazeologizmi kojima je stilskavrednost ironična. Ne možemo se oteti utisku o nedovoljnosti ovakve stilskekvalifikacije. Po čemu bi se, zapravo, ironična nijansa izdvajala po važnosti od,recimo, pogrdne, knjiške, razgovorne, familijarne, šatrovačke, grube, svećane i sl.“Zadržali bismo se sada na spisku izvora koji su pružali materijal za Rjećnik. To su, najpre, rečnici: jednojezični i dvojezični. U rečničke izvore uvrštenesu, nekim slučajem, i Usmene narodne poslovice, pitalice i zagonetkе Т. Сubeličа. Меdu navedenih dvadesetak rečnika nismo našli Rusko-hrvatski ilisrpski frazеološki rječnik, tom I, А—N, Zagreb 1979. i tom II, О—Я, Zаgreb 1980, pod redakcijom А. Мепас. Pretpostavljamo da je rukopis Мatešičevog Rječnika bio završen te da mu je ovaj bio nedostupan. Ne navodi se nida su se saradnici Slovenskog instituta Univerziteta u Мanhajmu, kojimapripada i rad na ovome Rječniku, služili rukopisom Nemačko-srpskohrvatskog frazеološkog rečnika, Beograd 1980, autora Р. Мrazović i R. Primorac, аtaj podatak, da su se autorke odazvale želji saradnika Slovenskog instituta daim rukopis pruže na raspolaganje, nalazimo u predgovoru Rečniku dvejuautorki na str. [6].Као druga, i najvažnija, vrsta izvora poslužila je Matešiću građa RečnikaМаfice srpske i Matice hrvatske (koja se nalazi u Zavodu za jezik u Zagrebu).Таgrada je i sama za sebe predstavljala širok frazеološki opus. Posebno su,osim ovoga, ekscerpirana neka literarna dela objavljena posljednjih dvadesetakgodina, kao i izvestan broj novina i časopisa koji izlaze u Zagrebu, Beogradu iSarajevu. Kad je reć o dodatno ekscerpiranoj literaturi, ne možemo a da neprimetimo da je uzet zanemarljivo mali broj pisaca sa istočnog dela srpskohrvatskog jezičkog područja (М. Карог, М. Коvać, М. Вulatović), pet-šestbosansko-hercegovačkih i nijedan iz Crne Gore. Nasuprottome ekscerpiranoje oko četrdesetak dela ili prevoda pisaca iz Нrvatske.Reći ćemo nekoliko reči o primerima koji se daju kao potvrda za upotrebufrazeologizama u određenom značenju. Oni su trojaki: iz odabrane građe,iz Rečnika SANU i redakcijski. Ovi poslednji, redakcijski (Red.), davani suprocentualno gledano, vrlo često, čak i u onim slučajevima kad je u tu svrhubolje bilo upotrebiti Rečnik SANU. Koliko je, u stvari, teško dati dobar,životan primer za značenje koje nosimo u svesti, vidi se upravo na tako nastalim primerima u Rječniku. Мnogi od njih deluju ne samo veštački, iskonstruiSano, nego su vrlo često netipična, čak i neodgovarajuća potvrda datoga zna* Tako, na primer, Фразеологический словарь русского языка upotrebljava višestilskih kvalifikativа; u Nemačko-srpskohrvatskom frазеološkom rečniku taj je broj znatnouvećan i predstavlja najveće moguće nijansiranje, što, razumljivo, iziskuje posebne naporeobrađivača građe.Еrazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika 305čenja. Uzmimo ove slučajeve. 1) Frazeologizam gladiti ipf. brk „biti vrlozadovoljan čime, pokazivati/izražavati zadovoljstvo” ima redakcijsku potvrdu: Dobivši odličnu ocjenu, učenik je krenuo kući gladeći brk. Nije tipičnoza učenike da imaju brkove i stoga primer deluje nategnuto. 2) vaditi ipf.izvaditi pf. komu oči „odnositi se prema komu neprijateljski”, a potvrda je:Ne mogu podnijeti tu vješticu, najradije bih joj oči izvadio. Ovde je takođeočigledno: da definicija nije dobra, da, zatim, primer ne odgovara definiciji,odnosno, da u primeru frazeologizma uopšte nema već je reč o konkretnojželji.3)čovjek s kóca i konopca „csoba svakakve prošlosti, skitnica, probisvijet”.Primer: Kada se vratio kući, u selu se glasno govorilo da se vratio čovjek skoca i konopca.” Ovako obrađenom frazeologizmu potreban je komentar.Prvo, frazeologizam čovjek s koca i konopca u srpskohrvatskom jeziku nepostoji i nije moguć. Ne može jedan čovek doći, prispeti sa raznih strana,čak ni sa dve. S koca i (s) konopca mogu doći, prispeti, okupiti se i sl. ljudi,gomila ljudi, grupa, mnoštvo. U Rječniku su sve jedinice sa leksemom ljudiobrađene pod čovjek. Takav paralelizam u idiomatici često nije moguć. Drugo,skloni smo da previde ovakve vrste protumačimo da potiču od saradnika komesrpskohrvatski nije maternji jezik. Svakako bi bilo bolje da se u nedostatkugrađe koristio Rečnik SANU (prvih 9 knjiga je navedeno u izvorima). Zanavedeni izraz, koji u IX knj. Rečnika SANU glasi s koca i (s) konopca (sakupiti, prikupiti i sl.) navedeno je čak pet primera (ali, normalno, nijedan nesadrži leksemu čovjek).Leksikografski tekstovi, na žalost, ne mogu po svojoj prirodi da u potpunosti izbegnu greške i propuste raznih vrsta, i na njih se u svakom ovakvomposlu mora računati. Njih nije lišen ni Frazeološki rječnik. Propusti, previdi iomaške javljaju se ne samo u definicijama (koje katkad deluju nestilizovano,grubo, nepotpuno ili čak netačno) nego i u onome što je više stvarakribičnosti idoslednosti leksikografskog postupka. (Isp. piti kao čovek v. putovati (sjesti)kao čovjek, gde smo u nedoumici o kakvom je uopšte upućivanju reč, svakakone ispravnom).Ono što bismo, međutim, kao opšti zaključak rekli, odnosilo bi se presvega na veliki doprinos koji će ovaj korisni rečnik pružiti srpskohrvatskojleksikografiji, još uvek oskudnoj specijalizovanim rečnicima raznih vrsta.Sistematski obrađeno, naučno i stručno protumačeno i klasifikovano frazeološko bogatstvo našeg jezika, svojom raznorodnom informativnošću, pružiće (zajedno sa dva pomenuta dvojezična frazeološka rečnika) mogućnost zarazne, pre svega jezičke, analize i studije.Neophodno je, na kraju, jedno upozorenje korisnicima Rječnika. Iakoautor u predgovoru ističe da Rječnik nije normativan, svaki rečnik koji obraduje materiju savremenog književnog jezika u nekoj meri ima i takvo dejstvo.U ovom pogledu najupadljiviji je autorov postupak u akcentovanju frazeologizama, u pogledu akcentovanja ijekavskih likova, jer sadrži direktno napuštanjedosadašnje srpskohrvatske norme, opredeljujući se za akcente tipa lijep-lijepa.Na taj način se autor i njegov Rječnik uključuju u jedan normativistički program utvrđivanja posebnog hrvatskog standarda koji dolazi do izražaja i unovijim radovima pojedinih drugih hrvatskih filologa. -306 Јужнословенски филологNa ovo odstupanje od dosadašnjeg akcenta upozorava i sam autor usvom predgovoru, a za ostale postupke u akcentovanju građe kaže da je uziman princip „četveroakcenatskoga novoštokavskog sistema kako se on upotrebljava u standardnom jeziku”, s tim „što u rječnik nisu uneseni svi vidoviakcenatske realizacije frazema, nego samo onaj vid koji ide u prilog sintagmatskom akcentu”. U primeni, međutim, vidimo jednosmerno opredeljivanje upoznatim dubletskim kategorijama, npr. trèsti, nači, plèsti, navesti itd. premaVukovom i Daničićevom trèsti, nači, plèsti, navèsti. Vidimo da je i u akcentusproveden odbir sličan onom obličkom, koji nalazimo npr. u isključivoj primeni likovа: tko, netko, koти i sl.; čak se i nesumnjivo Njegošev primer„niko ni u nos” prerađuje u redakcijski, i tako frazeologizam dobija lik koji,u stvari, nema: nitko ni и поs.“Reklo bi se da je autor dugovao i samom imenovanju jezika Rječnika kao„hrvatskoga ili srpskog” (mi bismo rekli hrvatskosrpskog, srpskohrvatskog)ako ne više ravnomernosti u primeni, a ono bar upozorenje čitaocima u predgovoru i objašnjenje šta se ispušta.Вeograd Мilica Radović-Теšić* Pregledajući građu Rečnika Мatice srpske i Маtice hrvatske primetili smo da tagrađа оdista sadrži samo jedan primer sa frazeologizmom niko ni u nos i to iz Njegoševajezika. Daleko bogatija građa Rečnika SANU sadrži ovaj frazeologizam, međutim, osimkod Njegoša, još jedino kod Vuka Vrčevića.

Josip Matešić, Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika, Školska knjiga, Zagreb, 1982, стр. 808

http://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/11848/radovic.tesic.josip.matesic.pdf

Josip Matešić, Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskog jezika, Školska knjiga, Zagreb, 1982, стр. 808

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Serbian Academy of Science and Arts Digital Archive (DAIS)