Гортан-Премк, Даринка

Juznoslovenski filolog

Croatian

Serbian Academy of Science and Arts Digital Archive (DAIS)

Leksikologija srpskog jezikaRajna Dragi}evi}, Leksikologija srpskog jezika, Zavod za uxbenike,Beograd, 2007, str. V–XV + 17–366.Veliko mi je zadovoqstvo {to mogu srbisti~koj i op{telin-gvisti~koj javnosti da skrenem pa`wu na ovu u svemu izuzetnu kwi-gu. Po}i }u redom.Kwiga sadr`i slede}e odeqke date u Sa`etom sadr`aju (V): Uvod-na re~. 1. Leksikologija (17–34). 2. Leksema i re~ (35–39). 3. Leksikon(40–53). 4. Leksi~ko zna~ewe (54–64). 5. Pristupi prou~avawu lek-si~kog zna~ewa (65–128). 6. Polisemija (129–145). 7. Mehanizmi polise-mije (146–186). 8. Semantika derivata (187–212). 9. Sintagmatskileksi~ki odnosi (213–231). 10. Paradigmatski leksi~ki skupovi(232–243). 11. Paradigmatski leksi~ki odnosi (244–330). Zavr{na re~(331–332). Bibliografija (333–352). Indeks imena i pojmova (353–362).Rezime (363–364). Summary (365–366).Detaqni sadr`aj (VI–XII) dat je iza Sa`etog sadr`aja; u wemuje svaki od ovih odeqaka podeqen na vi{e tematskih celina.U Uvodnoj re~i autorka ka`e da je ovom kwigom `elela daostvari tri ciqa: œPrvi ciq je da ova kwiga bude uxbenik ili jedanod univerzitetskih uxbenika za leksikologiju … Drugi ciq ove kwi-ge bio je da se na jednom mestu, bar uop{teno, iznesu shvatawa srp-skih lingvista (ili onih iz najbli`eg okru`ewa) u vezi sa razli~i-tim leksikolo{kim temama … Tre}i ciq ove kwige bio je da se izne-se li~ni pogled na leksikologiju.Œ I odmah da ka`emo: sva tri ciqasu ostvarena na najboqi mogu}i na~in: prvo, kwiga }e biti uxbenikza predmet Leksikologija, to je nesumwivo, i, verujemo, neophodnipriru~nik za sve lingvisti~ke predmete koji se bave zna~ewskim je-zi~kim nivoima1; drugo, kwiga }e u isto vreme poslu`iti i kao in-1 Ovom kwigom predmet Leksikologija na Katedri za srpski jezik i ju`noslo-venske jezike Filolo{kog fakulteta u Beogradu, iako jedan od najmla|ih, osnovanformator o shvatawima srpskih i drugih lingvista o razli~itim se-manti~kim pitawima2, i, tre}e, kwiga }e biti, i kwiga jeste ogleda-lo onoga {to misli i radi wena autorka3.Na kraju Uvodne re~i autorka ka`e: œU ovoj kwizi leksikologi-ji se pristupa pre svega iz ugla psiholingvistike. Daje se velikizna~aj mentalnom leksikonu i wegovoj organizaciji u na{oj memori-ji. Po{to u vezi s tim ne postoji mnogo op{teprihva}enih saznawa,kwiga obiluje opisima psiholingvisti~kih eksperimenata, posebnoonih ~iji rezultati ukazuju na ~iwenice ili pretpostavke o organi-zaciji mentalnog leksikonaŒ (XV). Ovim se eksperimentima u razli-~itim istra`iva~kim procedurama svaka podela leksike, svaki opiskakve podele, svaka semanti~ka teorija, svaka pojava u leksi~kom si-stemu upravo dokazuje elementima samoga leksi~kog sistema.U odeqku Leksikologija definisan je predmet prou~avawa lek-sikologije: œLeksikologija je deo nauke o jeziku koji prou~ava zna~e-we re~i, kao i sintagmatske, paradigmatske i derivacione veze me|ure~imaŒ (17). Zatim se na primerima pokazuje sva raznolikost i slo-`enost me|uleksemskih odnosa. Daqe se autorka bavi podelama lek-sikologije (na leksikologiju u u`em smislu i leksikologiju u {i-rem smislu, na op{tu i posebnu leksikologiju, na leksikologiju jed-nog jezika i uporednu/kontrastivnu leksikologiju, na sinhronijsku idijahronijsku leksikologiju) i odnosom leksikologije prema srod-nim disciplinama, prema etimologiji, terminologiji, onomastici,frazeologiji, tvorbi re~i i leksikografiji. Za ove (frazeologiju itvorbu re~i) autorka s pravom ka`e da su problemi kojima se one ba-ve problemi leksikologije, a unekoliko poseban status su dobilezbog tradicionalne odvojenosti od leksikologije, posebno kod nas.Mislimo da tradicija nije dovoqan razlog za wihovo izdvajawe izleksikologije u {irem smislu; derivacioni sistem deo je leksi~kogsistema, derivati funkcioni{u prema zakonitostima organizacijeLeksikologija srpskog jezika 2331981. godine, postaje privilegovan u odnosu na druge predmete. Naime, ovo je tre}ipriru~nik ra|en za ovaj predmet: prvi je D. Gortan-Premk, Polisemija i organizaci-ja leksi~kog sistema u srpskome jeziku, Biblioteka JF, Beograd 1997. i drugo izd.Zavoda za uxbenike 2004; drugi je D. [ipka, Osnovi leksikologije i srodnih disci-plina, Novi Sad, MS 1998, i drugo izdawe 2006. godine. I jo{ je ne{to va`no: ovasu tri priru~nika me|u sobom komplementarna.2 Kod nas je malo i preglednih ~lanaka, a kwige sa pregledom razli~itih mi-{qewa o problemima o kojima se govori prava su retkost.3 Retkost je i to da autor stavi na uvid javnosti i ono {to je i kako je mislioi ono {to je uradio. Uzgred, iz prilo`enog se da videti da je autor i dobro mislio imnogo uradio.leksi~kog sistema; a frazeolo{ka jedinica je jedinica sa leksemamarealizovanim u zadatom kontekstu, a zadat kontekst te{ko je defini-sati bez definicije semanti~ke pozicije uop{te. Dakle, instrumen-tarij i procedure ispitivawa u frazeologiji i tvorbi re~i isti sukao i u leksikologiji, posebno u ispitivawu polisemije i seman-ti~ke pozicije.U pododeqku Leksikografija autorka defini{e teorijsku iprakti~nu leksikografiju, kao i uzajamni odnos leksikografije ileksikologije. Daqe, u odvojenom delu ovoga pododeqka autorka go-vori o upotrebi re~nika, posebno o upotrebi na{ih deskriptivnihre~nika, razume se, i o samim re~nicima, o sadr`aju ovih re~nika, owihovoj strukturi, o re~ni~kim ~lancima u wima, o leksikograf-skim simbolima, o primarnim i sekundarnim semanti~kim realiza-cijama, o definicijama i sistemu definicija, uop{te o svim leksi-kografskim identifikacijama i informacijama.U odeqku Leksema i re~ leksema je definisana kao œnajmawa sa-mostalna jedinica leksi~kog sistema u ~ijoj su strukturi nesamo-stalne zna~ewske jedinice, leksi~ka morfema i obli~ka morfema,ili tvorbena osnova i tvorbeni formantŒ4 (35), a re~ kao œjedno zna-~ewe u jednom kontekstuŒ (36). Pored lekseme i re~i u ovom su odeq-ku definisani i drugi srodni termini, i oni koje }e autorka daqeupotrebqavati i oni koje ne}e upotrebqavati; ovo je u~iweno da bise olak{alo, pre svega, studentima da koriste ne samo ovu kwigu ve}i drugu literaturu sli~noga sadr`aja; i dobro je {to je ovo u~iweno.Odeqak Leksikon posve}en je leksikonu, op{tem i mentalnom,kolektivnom i individualnom. Strukturu leksikona ~ine, kakoautorka ka`e, samostalne leksi~ke jedinice (dakle, ne i morfeme,{to je dobro), bilo jedno~lane, bilo vi{e~lane (frazeologizmi, ter-minolo{ke sintagme i ustaqene fraze) (40); identifikaciju i defi-niciju ovih jedinica autorka ~ini na osnovu radova pre svega doma-}ih autora i komentara koje daje uz wih; identifikaciju mentalnogleksikona i problema organizacije mentalnog leksikona autorka ~i-ni na osnovu radova doma}ih i stranih autora i komentara koje dajeuz wih. Poseban deo posve}en je Asocijativnom re~niku srpskoga je-zika i postoje}im frekvencijskim re~nicima srpskoga jezika.Leksi~kom zna~ewu autorka posve}uje posebnu pa`wu daju}ipregled razli~itih shvatawa ovoga problema, po~ev{i od Ogdena i234 Ju`noslovenski filolog ßHÇÇÇ (2007)4 Definicija je preuzeta od D. G. Premk, {to je u kwizi i re~eno u fusnoti.I kad smo ve} kod fusnota, da ka`emo i to: autorka uvek iscrpno obave{tava odakleje {ta preuzeto ili prema ~emu je ne{to izlo`eno.Ri~ardsa i wihovog trougla: jezik, mi{qewe, stvarnost, preko Bile-rovog modela znaka kao oru|a u komunikaciji; zatim se autorka bavivi{ezna~no{}u jednoga znaka navode}i mi{qewa Fregea, Kosovskog,Lipke, Zguste (na koga se, s pravom, ~esto vra}a), Lajonsa, Aliferen-ka i na{ega Pr}i}a; daqe nas autorka informi{e o predmetno-pojav-nim makrokomponentama zna~ewa (o denotaciji, uz referenciju i de-signaciji ili signifikaciji) i konotativnim makrokomponentamazna~ewa, kao i o ekspresivnosti kao glavnoj odlici konotacije.Odeqak Pristupi prou~avawu leksi~kog zna~ewa s razlogom jenajobimniji deo ove kwige i posve}en je dominantnim teorijama imetodama u utvr|ivawu leksi~kog zna~ewa: komponencijalnoj anali-zi, analizi prototipa, konceptualnoj analizi i asocijativnoj meto-di. O izboru metode u istra`ivawu autorka ka`e: œza odre|eni pri-stup prou~avawu leksi~kog zna~ewa leksikolog se naj~e{}e odlu~ujeu zavisnosti od tipa leksike, a ne od nau~ne mode. Ne postoji uni-verzalna teorija, ona koja je pogodna za ispitivawe celokupnog lek-si~kog fonda. Na jedan na~in ispituju se, na primer, imenice, nadrugi glagoli. Na jedan na~in se analizira konkretna leksika, nadrugi apstraktna.Œ (65). Da nastavimo autorkinim re~ima: œKoncep-tualna analiza je pogodna za istra`ivawe konkretne leksike (poseb-no imenica), teorija prototipa je podesna za prou~avawe tematskihgrupa leksema, a konceptualna analiza je najprikladnija za prou~ava-we apstraktne leksikeŒ (89). I daqe: œSmatramo … da se asocijativ-na metoda, za razliku od drugih do sada navedenih teorija, ne mo`esamostalno koristiti u semanti~kim istra`ivawima, ali ona imaveliki zna~aj u dijagnostikovawu neke semanti~ke pojave ili u utvr-|ivawu rezultata do kojih se do{lo primenom neke druge teorijeŒ(114). Sve ovo je nesumwivo ta~no. I da je samo ovo u kwizi re~eno,kwiga bi bila vredna na{e pa`we, a autorka bi zaslu`ivala da ka`e-mo da je zreo i ozbiqan lingvista.I jo{ ne{to, {to je tako|e nesumwivo ta~no. Govore}i o kom-ponencijalnoj analizi, autorka ka`e: œVa`no je naglasiti da kompo-nencijalna analiza, kao ni druge teorije kojima se analiziraju zna~e-wa leksema op{teg leksikona, nije samo jezi~ka teorija — to je oba-vezno i koncepcija o nekoj od strategija mi{qewaŒ (73).Svaku od ovih strategija mi{qewa, odnosno svaku od teorija oproceduri semanti~ke analize autorka ukratko predstavqa: vremen-ski locira nastanak i razvoj teorije i wene autore, strane i doma}e,pokazuje razli~ite pristupe toj teoriji, ukazuje na wene prednosti imane; kod komponencijalne analize zadr`ava se na klasifikaciji se-manti~kih komponenata, wihovoj produktivnosti i hijerarhijskojLeksikologija srpskog jezika 235organizovanosti. Kod teorije prototipa zadr`ava se na pojmu proto-tipa kao tipi~nom predstavniku jedne kategorije, jedne tematske gru-pe, na semanti~koj organizaciji tematske grupe, na odre|ivawu we-nih centralnih i perifernih ~lanova. Kod konceptualne analize za-dr`ava se na sredstvima pomo}u kojih konceptualizujemo pojmove —na pojmovnoj metafori, na pojmovnoj metonimiji i tipi~nim scena-rijima. Kod verbalnih asocijacija asocijacijama kao metodi za ot-krivawe organizacije mentalnog leksikona, o asocijacijama kao sred-stvu za odre|ivawe prototipa kakve kategorije, o asocijacijama kaosredstvu stvarawa kakvog tipi~nog scenarija, o testovima asocijaci-ja, o primeni asocijativnih testova u semanti~kim istra`ivawima.Svaka od ovih teorija potvr|ena je egzemplarom primene: zakomponencijalnu analizu to je autorkin rad o zna~ewu re~i kojeozna~avaju ku}u i wene delove; za analizu prototipa to je autorkinakwiga o pridevima koji ozna~avaju qudske osobine; za konceptualnuanalizu to je autorkin rad o konceptualizaciji tuge u srpskom jezi-ku; za asocijativnu metodu to su asocijativni re~nici i opisi aso-cijativnih eksperimenata kojima se autorka koristila u dosada-{wem radu. Slede}a su dva odeqka Polisemija i Mehanizmi polise-mije. U wima se defini{e polisemija, i kao sposobnost vi{ezna~no-sti i kao mehanizam razvitka vi{ezna~nosti, zatim se govori o poli-semanti~koj strukturi, o zna~ewima u woj, primarnom i sekundar-nim, o radijalnoj, radijalno-lan~anoj i lan~anoj polisemiji, o pro-blemu primarnog zna~ewa i razli~itim na~inima razvoja sekundar-nih, o regularnosti polisemije, o pojavama koje se grani~e sa polise-mijom, zanimqivim, ali nedovoqno ispitanim — o autotroponimiji,o leksi~ko-gramati~koj polisemiji i drugim pojavama sli~nim poli-semiji.O metafori i metonimiji autorka govori kao o pojmovnoj poja-vi, kao o mehanizmu mi{qewa, zatim kao o leksi~koj pojavi, o meha-nizmu u leksi~kom sistemu i kao o poetskoj pojavi. Daqe govori osinegdohi kao leksi~koj pojavi, o situacionoj sinegdohi i o poetskojsinegdohi, pa jo{ daqe o platisemiji i similisemiji.Odeqak Semantika derivata strukturiran je kao i drugi odeq-ci: prvo se daju op{te napomene o razvitku derivatologije i razloziza prou~avawe derivata u leksikologiji, zatim se govori o samim de-rivatima, o wihovoj strukturi, o leksi~kom i tvorbenom zna~ewu de-rivata, o jednoreferentnim i dvoreferentnim derivatima, o uticajutvorbene osnove i formanta na zna~ewe derivata, o semanti~koj de-rivaciji, o derivacionim gnezdima, o modelima mogu}e organizacijetvorenica u mentalnom leksikonu, i, po ve} uobi~ajenoj i dobroj she-236 Ju`noslovenski filolog ßHÇÇÇ (2007)mi, daje se kao primer primene autorkina analiza derivacionih gne-zda prideva sa zna~ewem qudskih osobina.Sintagmatskim leksi~kim odnosima odnosno semanti~komuticaju jedne lekseme na drugu u linearnom poretku posve}en je sle-de}i odeqak kwige. Naro~ita pa`wa usmerena je na ~iwenicu da sesekundarna zna~ewa leksema ostvaruju samo u odre|enim kontekstima(u semanti~kim pozicijama sa determinatorom). I ovde autorka, kaoi u ranijim poglavqima, daje kratak pregled razli~itih shvatawaovih odnosa i razli~itih termina kojima se oni imenuju: kolokacijaje dvodelna konstrukcija, leksemska valentnost je leksi~ki odnos ukojem se isti~e, posebno posmatra jedan ~lan, a isto je i inkapsula-cija i semanti~ka pozicija, leksi~ka spojivost je uzajamni odnoskolokata, a posebni odnosi me|u kolokatima su leksi~ka solidar-nost i restrikcija selekcije, i da ne nabrajamo sve.U dva zavr{na odeqka Paradigmatski leksi~ki skupovi i Para-digmatski leksi~ki odnosi govori se o sistemski povezanim lekse-mama, o leksi~kim skupovima, o wihovoj podeli prema op{tosti, oterminolo{kim ukr{tawima u imenovawu leksi~kih skupova, o po-deli leksi~kih skupova prema me|usobnoj zavisnosti ~lanova i pre-ma kohezionom centru. Daqe se govori o tri osnovne vrste paradig-matskih odnosa: o sadr`inskim, o formalnim i o sadr`insko-for-malnim: u prve spadaju sinonimija, dubletnost, antonimija i lek-si~ki skupovi bez granawa; u druge spadaju rimovanost, tautofoni-ja i tautotonija; u tre}e spadaju paronimija i homonimija.Teorijske postavke stranih i doma}ih autora i ovde su potkre-pqene opisom i rezultatima autorkinih empirijskih istra`ivawa:o paradigmatskim skupovima, o sinonimskoj umre`enosti, o antoni-miji. Zahvaquju}i ovim, kao i drugim istra`ivawima na jezi~kommaterijalu koje je autorka navela, predstavqene teorije date su kaoogledne metode i procedure kojima se leksikolozi slu`e u seman-ti~koj analizi leksike.Spisak citirane literature dobro odabrane, koji je dat na krajurada, broji blizu 400 jedinica, {to govori o izuzetnoj autorkinojobave{tenosti o aktuelnim problemima leksikologije i srodnih di-sciplina u svetu i kod nas.Da svedem. Kwiga je vredna po onome {to se u woj iznosi, po na-~inu na koji se to ~ini i po svojoj izuzetnoj ~itqivosti.Beograd Darinka Gortan-PremkLeksikologija srpskog jezika 237

Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2007

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/20546/2899.pdf

Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Завод за уџбенике, Београд, 2007

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Serbian Academy of Science and Arts Digital Archive (DAIS)