Croatian Academy of Sciences and Arts. Adriatic Institut
Abstract
Na osnovi Međunarodne konvencije za izjednačenje nekih pravila o teretnici (Haška pravila), iz 1924., i Protokola o izmjeni te Konvencije (Visbyjska pravila), iz 1968. godine, ne postoje odredbe koje bi izravno normirale odgovornost brodara za zakašnjenje. Međutim u Haško-Visbyjskim pravilima postoji sintagma o odgovornosti prijevoznika za gubitak ili oštećenje robe, ili \u27\u27u vezi s robom\u27\u27, što omogućuje i ekstenzivno tumačenje i obuhvaćanje tipičnih šteta zbog zakašnjenja, šteta koje fizički ne pogađaju teret (daljnje štete). Tu koncepciju prihvaćaju neka zakonodavstva i sudska praksa, a u novije vrijeme čak i sudska praksa u Francuskoj, čije zakonodavstvo odgovornost zbog zakašnjenja u prijevozu stvari ne uređuje prisilnim normama.Les redacteur de la Convention de Bruxelles de 1924-1968 (Les Regles de la Haye et de Visby) ont principalment envisage le prejudice directement cause aux marchandises et n\u27ont pas pense, ou pas voulu penser, aux dommages resultant du retard. Cependant, certain tribunaux recemment, en particulier en Angleterre et en France, confrotes au probleme de l\u27indemnisation des perte economique resultant du retard, ont admis que l\u27expression dans les Regles de La Haye et de Visby \u27\u27pertes ou dommages aux marchandises ou les concernant\u27\u27 n\u27etait pas seulement relative au dommage physiquement subi par elles ou a leur disparition
