Djelovanjem tehnološko-tehničkih, ekonomskih i komercijalnih faktora došlo je do naglog uspona proizvodnje i potrošnje sitnog sira. Kod nas se svezi kravlji punomasni sitan sir proizvodi na području Vojvodine, gdje se konzumira ne samo neposredno, nego i u kombinacijama sa raznim povrćem, suhim grožđem, a naročito služi za pripremanje kolača

J. Seči

Marija Vujković

Stojanka Mitić

HRČAK - Portal of Croatian Scientific and Professional Journals

4. Nagli poras t b ro ja bakter i ja posle 48 časova na TC odnosno 72 časa na S^C uslovljen j e in tenz ivn im razmnožavanjem psihrofi lnih bakter i ja . 5. In tenz i te t r azmnožavan ja bakter i ja na S^C i 7'̂ C zavisi od broja bak ­ter i ja u mleku . L i t e r a t u r a 1. K i e 1 w e i n, G. (1969): Ein Nährboden zur selektivan Züchtung von Pseudomo-naden und Aeromonaden, Arch. Leb. Hyg. 20, 131. 2. Pravilnik o bakteriološkim uslovima kojima moraju odgovarati životne namirnice u prometu, SI. list SFRJ br. 4/1966 SI. list SFRJ br. 55/73. 3. P o r u b i a k o v a J a r m i l a , P r e k o p p I.; Studium der psychrophilen Mi-kroflora in der Schafmilch, Milchwissenschaft 26, 23—26, 1971. 4. S t e w a r t D. B.: The effect of Hygiene of Production and Storage temperature on bacteriological quality of raw milk supplies. XIX Int. Dairy Congress 1974, B 6,384. 5. S z a k a l y S.: Effect of the interval between milking and cooling and of the tem­perature and period of storage on the microbiological, chemical and physical properties of raw milk. XIX Dairy Congress 1974. B. 1. MIKROBIOLOŠKI POKAZATELJI ODR2IVOSTI BELOG SIRA ZA BRZU POTROŠNJU* Sto j anka MITlC, Mari ja VUJKOViC, J. S E C I Ins t i tu t za mlekars tvo , Beograd, Mlekara Subot ica Dejstvom tehnološko- tehničkih , ekonomskih i komerc i ja ln ih faktora došlo j e do naglog uspona proizvodnje i potrošnje sitnog sira. Kod nas se svezi k r a v ­lji punomasn i s i tan sir proizvodi n a području Vojvodine, gde se konzumira ne samo neposredno, nego i u kombinaci jama sa r azn im povrćem, suvim g ro ­žđem, a naroči to služi za p r ip remanje kolača. Para le lno sa povećanjem potrošnje sitnog sira, povećavaju se zahtevi u pogledu kva l i t e ta i mera , koji omogućavaju duži rok t ra jan ja proizvoda visoke i s t anda rdne kval i te te . T a k v i m zahtevima može da se udovolj i samo onda, ako je svaka tehnološka faza iz rade sira pod s ta lnom hig i jenskom kontrolom. Radi toga se vrše u sav r šavan ja tehnološkog procesa proizvodnje ovog sira, da bi , pored ostalih kval i te ta , posedovao duži rok t ra janja . Izostavljajući b ro jne faktore koji u t iču na kva l i t e t s i tnog sira, mi smo preuzel i i sp i t ivanja bak te r io lošk ih pa rameta ra , kao pokazate l ja t rajnost i ovog sira, u zavisnost i od t e m p e r a t u r e čuvanja. Materijal i metodika Mater i ja l za ispi t ivanje činilo je 60 uzoraka sira , koji su proizvedeni istog dana . Za iz radu s i ra kor išćene su ku l tu re Str . diaceti lact is i Str . lactis, n a b a ­vl jene iz In s t i t u t a za mlekars tvo . Pakovanje svežeg s i ra u količini od 0,5 kg je * Referat održan na XII Seminaru za mlekarSku industriju na Tehnološkom fakultetu u Zagrebu od 6—8. II 1974. Mljekarstvo 25 (9) 1975. 211 vršeno u polietelenske kesice. Uzorci su grupisani u 4 ogleda, a za svaki ogled korišćeno je po 14 pakovanja. Odmah je izvršena bakteriološka pretraga kod 5 uzoraka, koji su u našim ispitivanjima poslužili kao kontrola. U cilju utvr­đivanja trajnosti sireva poslužili su mikrobiološki parametri dokazivanja ka­rakterističnih vrsta bakterija značajnih sa tehnološkog i higijenskog aspekta. Da bd se dokazala trajnost sireva u zavisnosti od temperature čuvanja, sirevi su inkubirani na različitim temperaturama (—20,4, 13 do 17 i 20^0). Zaseja-vanje je vršeno svakodnevno i to po 2 uzorka sa svake temperature u vre­menskom intervalu od 7 dana. Tab. 1 UTICAJ TEMPERATURE NA KVANTITATIVNE POKAZATELJE BAKTERIOLOŠKE SLIKE SIREVA Vrste bakterija Broj ogleda Tempera ture -20°C A^C }3-l7°C 20'*C Razredjenje -1 -2 -3 -1 -2 -3 -4 -5 -t -2 -3 -4 -5 -1 -2-3 Kotiformne I II III IY V VI VII + + - - -+ + + - -+ + + - -- - -+ + + - -+ + + + + + + + + -E. coli I II III TV V VI VII + + - _ -+ + + - -+ + 4 - - -- - -+ 4- + - -+ + + + -Kvasci I II III IY V VI VII - -+ + + + + + + + + 4-+ + + + + + + + + + + + + + + + Streptokoke I II III IV V VI VII •f + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + -»• 4- 4- + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +• + + 4-+ + + + + +• + + + + + + + 4-+ + + + + 4-Ukupan broj kontamine-nata I II III IV V VI VII 1.000 1.700 3.500 1.300 1.900 2.000 1. 700 1.300 1 .700 7.700 7.800 91.000 82.000 21.000 2.200 8.000 34.000 15.000 3.200 3.600 2.800 12.000 58.000 50.000 17.000 18.000 16.000 14.000 212 Mljekarstvo 25 (9) 1975. Kultivisanje je izvođeno na raznim selektivnim podlogama u cilju otkri­vanja bakterija sledećih rodova: Streptococcus, Staphylococcus, Escherichiae, Sacharomyces, kao i koliformnih bakterija, sulfitoredukujućih klostridija i bakterija kontaminenata. Pri tome su korišćene metode koje propisuje Pra­vilnik o bakteriološkim uslovima kojima moraju odgovarati životne namirnice u prometu (1966) i metode koje propisuje Pasterov Institut u Lilu (1969). Pored praćenja bakteriološke slike vršena je procena trajnosti sireva i na osnovu organoleptičkih svojstava. Rezultati ispitivanja i diskusija Kod kontrolnih sireva, koji su odmah analizirani nije konstatovano pri­sustvo koliformnih bakterija, sulfitoredukujućih klostridija, Staphylococcus pyogenes var. aureus, Str. faecalis i E. coli. Ukupan broj bakterija kontami­nenata se kretao od 700 do 1000. Da bi se ispitala mogućnost umnožavanja inicijalnog broja bakterija, si-revi su inkubirani na različitim temperaturama, čiji su rezultati ispitivanja tabelarno prikazani. Kao što se iz tabele može odmah zapaziti, dobijena je različita bakteriološka slika u zavisnosti od temperature inkubacije. Samo uzorci sireva, koji su bili zamrznuti pokazali su vanredno bakteriološku sliku, jer nije bilo nikakvih razlika u odnosu na kontrolne uzorke. Inkubacija uzoraka na 20 °C je pokazala odsustvo koliformnih bakterija i E. coli, dok je došlo do intenzivnog razmnožavanja kvasaca. Istovremeno sa razvojem kvasaca došlo je do stvaranja gasa. Ovo mikrobiološko kvarenje do­vodimo u vezu sa povišenom temperaturom, kada su bakterije Str. diacetilactis i Str. Lactis svojom biohemijskom aktivnošću promenile pH sredine i samim tim stvorile nepovoljne uslove za razvoj E. coli, a povoljne za optimalan razvoj kvasaca. Mikrobiološko kvarenje u pogledu stvaranja gasa konstatovano je i na temperaturi 13 do 17''C trećeg dana ispitivanja, a na 4 "C posle šestog dana. Temperatura od 4 "C je izazvala intenzivan porast koliformnih bakterija i E. coli trećeg dana od ispitivanja odnosno petog dana od proizvodnje. Maksi­malan porast ovih bakterija do 10~̂  konstatovan je posle petog dana analizi­ranja. Međutim, posle sedmog dana ispitivanja došlo je do kompletne inhibi-cije porasta ovih bakterija. Dinamika mikroflore na 13 do 17 "C pokazala je već kod prvog analizira­nja prisustvo koliformnih bakterija i E. coli, dok je kod četvrtog ogleda njihov nalaz bio negativan. I u ovom slučaju, primećeno je intenzivno propadanje ovih bakterija sa porastom broja kvasaca. Ovakve promene u dinamici ispitivanih bakterija tumačimo prisustvom bakterija startera Str. diacetilactis i Str. lactis i stvaranja kiselosti, vitamina, aminokiselina i dr. bioloških komponenata, iako je sir proizveden sa vrlo malim inicijalnim brojem bakterija kontaminenata, starao veoma povoljne uslove za porast kvasaca. Zatim su kvasci u pojedinim fazama u zavisnosti od tempera­ture delovali inhibitorno ili baktericidno na koliformne bakterije i E. coli. Organoleptička ocena je pokazala, da su samo zamrznuti sirevi sačuvali nepromenjene osobine u pogledu ukusa, mirisa i arome tokom celog vremen­skog intervala ispitivanja. Najizrazitije organoleptičke promene uočene su kod sireva inkubiranim na 20 °C, koje su se manifestovale u povećanoj kiselosti i mirisu na kvasce. Mljekarstvo 25 (9) 1975. 213 Z a k l j u č a k Na osnovu bakterioloških i organoleptičkih parametara održivosti belog sira za brzu potrošnju mogu se izvući sledeći zaključci: — da su svi zamrznuti sirevi u okviru vremenskog intervala ispitivanja pokazali vanrednu održivost u bakteriološkom i organoleptičkom pogledu, — -da je održivost sireva zavisila od temperature čuvanja i biohemijske aktivnosti dominantne mikroflore, koja je svojim proizvodima metabolizma delovala bakteriostatično, baktericidno ili inhibitorno na pojedine vrste bak­terija. DIJETETSKI PROIZVODI NA NAŠEM TRŽIŠTU Denana ZIRiC-SUZANlC »Pliva«, Zagreb Posljednjih godina svijet je u stalnom raskoraku između porasta proizvod­nje hrane i porasta stanovništva. U našoj zemlji dugo se je vodila borba za kvantitet kalorija. Porastom nacionalnog dohotka sve se češće govori o kvali­tetnim kalorijama i kvalitetnoj ishrani. Sa medicinskog gledišta ishrana je zna­čajna, jer mnogostruko utječe na zdravlje i psihofizičku kondiciju stanovništva, a time na njegovu radnu sposobnost i prosperitet uopće. Ispitivanja su poka­zala da je ishrana gotovo svih populacija kvalitativno deficitarna (proteini, kalcij, vitamini) pa i kvantitativno (energetski) u odnosu na fiziološke norme. Posljedica toga su nezadovoljavajući rast i razvoj djece i omladine u nekim područjima sa pojavom anemije, strume, rahitisa i hipovitaminoze »C« i »A« vitamina. Tako je na zadnjem Kongresu o prehrani u Ljubljani posebno na­glašen zadatak nutricionista da se bave: — otklanjanjem deficita animalnih bjelančevina — poboljšanjem nutritivne vrijednosti namirnica široke upotrebe — suzbijanjem anemije — suzbijanjem deficita i suficita mikro i makro elemenata. Suvremeni tempo života donosi sa sobom niz bolesti uglavnom metabolit-skih promjena. Navike i potrebe ishrane se mijenjaju s vremenom i na to bi industrija hrane trebala usmjeriti svoj rad. Pojmovi dijetetika i dijetoterapija tokom godina su se mijenjali. Dijete­tikom se označavao pojam prehrane bolesnika koji je zahtijevao kvalitativne i kvantitativne promjene u ishrani dok se danas taj pojam proširuje i na način prehrane zdravog čovjeka u nastojanju da se spriječe neke bolesti. Dijetote­rapija se kao pojam danas upotrebljava u bolnicama za režim prehrane boles­nika, dok dijetetika postaje sve više pojam za promjene u prehrani. Tako se u smislu Pravilnika za živežne namirnice (u pripremi) pod dijetetskim proizvodi­ma podrazumijevaju: — hrana za dojenčad i malu djecu, — proizvodi za trudnice i dojilje, — proizvodi za sportaše i osobe koje rade pod teškim uslovima, — gerijatrijski proizvodi, 214 Mljekarstvo 25 (9) 1975. 

Croatian

Mikrobiološki pokazatelji održivosti bijelog sira za brzu potrošnju

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

4. Nagli poras t b ro ja bakter i ja posle 48 časova na TC odnosno 72 časa na S^C uslovljen j e in tenz ivn im razmnožavanjem psihrofi lnih bakter i ja . 5. In tenz i te t r azmnožavan ja bakter i ja na S^C i 7'^ C zavisi od broja bak ­ter i ja u mleku . L i t e r a t u r a 1. K i e 1 w e i n, G. (1969): Ein Nährboden zur selektivan Züchtung von Pseudomo-naden und Aeromonaden, Arch. Leb. Hyg. 20, 131. 2. Pravilnik o bakteriološkim uslovima kojima moraju odgovarati životne namirnice u prometu, SI. list SFRJ br. 4/1966 SI. list SFRJ br. 55/73. 3. P o r u b i a k o v a J a r m i l a , P r e k o p p I.; Studium der psychrophilen Mi-kroflora in der Schafmilch, Milchwissenschaft 26, 23—26, 1971. 4. S t e w a r t D. B.: The effect of Hygiene of Production and Storage temperature on bacteriological quality of raw milk supplies. XIX Int. Dairy Congress 1974, B 6,384. 5. S z a k a l y S.: Effect of the interval between milking and cooling and of the tem­perature and period of storage on the microbiological, chemical and physical properties of raw milk. XIX Dairy Congress 1974. B. 1. MIKROBIOLOŠKI POKAZATELJI ODR2IVOSTI BELOG SIRA ZA BRZU POTROŠNJU* Sto j anka MITlC, Mari ja VUJKOViC, J. S E C I Ins t i tu t za mlekars tvo , Beograd, Mlekara Subot ica Dejstvom tehnološko- tehničkih , ekonomskih i komerc i ja ln ih faktora došlo j e do naglog uspona proizvodnje i potrošnje sitnog sira. Kod nas se svezi k r a v ­lji punomasn i s i tan sir proizvodi n a području Vojvodine, gde se konzumira ne samo neposredno, nego i u kombinaci jama sa r azn im povrćem, suvim g ro ­žđem, a naroči to služi za p r ip remanje kolača. Para le lno sa povećanjem potrošnje sitnog sira, povećavaju se zahtevi u pogledu kva l i t e ta i mera , koji omogućavaju duži rok t ra jan ja proizvoda visoke i s t anda rdne kval i te te . T a k v i m zahtevima može da se udovolj i samo onda, ako je svaka tehnološka faza iz rade sira pod s ta lnom hig i jenskom kontrolom. Radi toga se vrše u sav r šavan ja tehnološkog procesa proizvodnje ovog sira, da bi , pored ostalih kval i te ta , posedovao duži rok t ra janja . Izostavljajući b ro jne faktore koji u t iču na kva l i t e t s i tnog sira, mi smo preuzel i i sp i t ivanja bak te r io lošk ih pa rameta ra , kao pokazate l ja t rajnost i ovog sira, u zavisnost i od t e m p e r a t u r e čuvanja. Materijal i metodika Mater i ja l za ispi t ivanje činilo je 60 uzoraka sira , koji su proizvedeni istog dana . Za iz radu s i ra kor išćene su ku l tu re Str . diaceti lact is i Str . lactis, n a b a ­vl jene iz In s t i t u t a za mlekars tvo . Pakovanje svežeg s i ra u količini od 0,5 kg je * Referat održan na XII Seminaru za mlekarSku industriju na Tehnološkom fakultetu u Zagrebu od 6—8. II 1974. Mljekarstvo 25 (9) 1975. 211 vršeno u polietelenske kesice. Uzorci su grupisani u 4 ogleda, a za svaki ogled korišćeno je po 14 pakovanja. Odmah je izvršena bakteriološka pretraga kod 5 uzoraka, koji su u našim ispitivanjima poslužili kao kontrola. U cilju utvr­đivanja trajnosti sireva poslužili su mikrobiološki parametri dokazivanja ka­rakterističnih vrsta bakterija značajnih sa tehnološkog i higijenskog aspekta. Da bd se dokazala trajnost sireva u zavisnosti od temperature čuvanja, sirevi su inkubirani na različitim temperaturama (—20,4, 13 do 17 i 20^0). Zaseja-vanje je vršeno svakodnevno i to po 2 uzorka sa svake temperature u vre­menskom intervalu od 7 dana. Tab. 1 UTICAJ TEMPERATURE NA KVANTITATIVNE POKAZATELJE BAKTERIOLOŠKE SLIKE SIREVA Vrste bakterija Broj ogleda Tempera ture -20°C A^C }3-l7°C 20'*C Razredjenje -1 -2 -3 -1 -2 -3 -4 -5 -t -2 -3 -4 -5 -1 -2-3 Kotiformne I II III IY V VI VII + + - - -+ + + - -+ + + - -- - -+ + + - -+ + + + + + + + + -E. coli I II III TV V VI VII + + - _ -+ + + - -+ + 4 - - -- - -+ 4- + - -+ + + + -Kvasci I II III IY V VI VII - -+ + + + + + + + + 4-+ + + + + + + + + + + + + + + + Streptokoke I II III IV V VI VII •f + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + -»• 4- 4- + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + + +• + + 4-+ + + + + +• + + + + + + + 4-+ + + + + 4-Ukupan broj kontamine-nata I II III IV V VI VII 1.000 1.700 3.500 1.300 1.900 2.000 1. 700 1.300 1 .700 7.700 7.800 91.000 82.000 21.000 2.200 8.000 34.000 15.000 3.200 3.600 2.800 12.000 58.000 50.000 17.000 18.000 16.000 14.000 212 Mljekarstvo 25 (9) 1975. Kultivisanje je izvođeno na raznim selektivnim podlogama u cilju otkri­vanja bakterija sledećih rodova: Streptococcus, Staphylococcus, Escherichiae, Sacharomyces, kao i koliformnih bakterija, sulfitoredukujućih klostridija i bakterija kontaminenata. Pri tome su korišćene metode koje propisuje Pra­vilnik o bakteriološkim uslovima kojima moraju odgovarati životne namirnice u prometu (1966) i metode koje propisuje Pasterov Institut u Lilu (1969). Pored praćenja bakteriološke slike vršena je procena trajnosti sireva i na osnovu organoleptičkih svojstava. Rezultati ispitivanja i diskusija Kod kontrolnih sireva, koji su odmah analizirani nije konstatovano pri­sustvo koliformnih bakterija, sulfitoredukujućih klostridija, Staphylococcus pyogenes var. aureus, Str. faecalis i E. coli. Ukupan broj bakterija kontami­nenata se kretao od 700 do 1000. Da bi se ispitala mogućnost umnožavanja inicijalnog broja bakterija, si-revi su inkubirani na različitim temperaturama, čiji su rezultati ispitivanja tabelarno prikazani. Kao što se iz tabele može odmah zapaziti, dobijena je različita bakteriološka slika u zavisnosti od temperature inkubacije. Samo uzorci sireva, koji su bili zamrznuti pokazali su vanredno bakteriološku sliku, jer nije bilo nikakvih razlika u odnosu na kontrolne uzorke. Inkubacija uzoraka na 20 °C je pokazala odsustvo koliformnih bakterija i E. coli, dok je došlo do intenzivnog razmnožavanja kvasaca. Istovremeno sa razvojem kvasaca došlo je do stvaranja gasa. Ovo mikrobiološko kvarenje do­vodimo u vezu sa povišenom temperaturom, kada su bakterije Str. diacetilactis i Str. Lactis svojom biohemijskom aktivnošću promenile pH sredine i samim tim stvorile nepovoljne uslove za razvoj E. coli, a povoljne za optimalan razvoj kvasaca. Mikrobiološko kvarenje u pogledu stvaranja gasa konstatovano je i na temperaturi 13 do 17''C trećeg dana ispitivanja, a na 4 "C posle šestog dana. Temperatura od 4 "C je izazvala intenzivan porast koliformnih bakterija i E. coli trećeg dana od ispitivanja odnosno petog dana od proizvodnje. Maksi­malan porast ovih bakterija do 10~^  konstatovan je posle petog dana analizi­ranja. Međutim, posle sedmog dana ispitivanja došlo je do kompletne inhibi-cije porasta ovih bakterija. Dinamika mikroflore na 13 do 17 "C pokazala je već kod prvog analizira­nja prisustvo koliformnih bakterija i E. coli, dok je kod četvrtog ogleda njihov nalaz bio negativan. I u ovom slučaju, primećeno je intenzivno propadanje ovih bakterija sa porastom broja kvasaca. Ovakve promene u dinamici ispitivanih bakterija tumačimo prisustvom bakterija startera Str. diacetilactis i Str. lactis i stvaranja kiselosti, vitamina, aminokiselina i dr. bioloških komponenata, iako je sir proizveden sa vrlo malim inicijalnim brojem bakterija kontaminenata, starao veoma povoljne uslove za porast kvasaca. Zatim su kvasci u pojedinim fazama u zavisnosti od tempera­ture delovali inhibitorno ili baktericidno na koliformne bakterije i E. coli. Organoleptička ocena je pokazala, da su samo zamrznuti sirevi sačuvali nepromenjene osobine u pogledu ukusa, mirisa i arome tokom celog vremen­skog intervala ispitivanja. Najizrazitije organoleptičke promene uočene su kod sireva inkubiranim na 20 °C, koje su se manifestovale u povećanoj kiselosti i mirisu na kvasce. Mljekarstvo 25 (9) 1975. 213 Z a k l j u č a k Na osnovu bakterioloških i organoleptičkih parametara održivosti belog sira za brzu potrošnju mogu se izvući sledeći zaključci: — da su svi zamrznuti sirevi u okviru vremenskog intervala ispitivanja pokazali vanrednu održivost u bakteriološkom i organoleptičkom pogledu, — -da je održivost sireva zavisila od temperature čuvanja i biohemijske aktivnosti dominantne mikroflore, koja je svojim proizvodima metabolizma delovala bakteriostatično, baktericidno ili inhibitorno na pojedine vrste bak­terija. DIJETETSKI PROIZVODI NA NAŠEM TRŽIŠTU Denana ZIRiC-SUZANlC »Pliva«, Zagreb Posljednjih godina svijet je u stalnom raskoraku između porasta proizvod­nje hrane i porasta stanovništva. U našoj zemlji dugo se je vodila borba za kvantitet kalorija. Porastom nacionalnog dohotka sve se češće govori o kvali­tetnim kalorijama i kvalitetnoj ishrani. Sa medicinskog gledišta ishrana je zna­čajna, jer mnogostruko utječe na zdravlje i psihofizičku kondiciju stanovništva, a time na njegovu radnu sposobnost i prosperitet uopće. Ispitivanja su poka­zala da je ishrana gotovo svih populacija kvalitativno deficitarna (proteini, kalcij, vitamini) pa i kvantitativno (energetski) u odnosu na fiziološke norme. Posljedica toga su nezadovoljavajući rast i razvoj djece i omladine u nekim područjima sa pojavom anemije, strume, rahitisa i hipovitaminoze »C« i »A« vitamina. Tako je na zadnjem Kongresu o prehrani u Ljubljani posebno na­glašen zadatak nutricionista da se bave: — otklanjanjem deficita animalnih bjelančevina — poboljšanjem nutritivne vrijednosti namirnica široke upotrebe — suzbijanjem anemije — suzbijanjem deficita i suficita mikro i makro elemenata. Suvremeni tempo života donosi sa sobom niz bolesti uglavnom metabolit-skih promjena. Navike i potrebe ishrane se mijenjaju s vremenom i na to bi industrija hrane trebala usmjeriti svoj rad. Pojmovi dijetetika i dijetoterapija tokom godina su se mijenjali. Dijete­tikom se označavao pojam prehrane bolesnika koji je zahtijevao kvalitativne i kvantitativne promjene u ishrani dok se danas taj pojam proširuje i na način prehrane zdravog čovjeka u nastojanju da se spriječe neke bolesti. Dijetote­rapija se kao pojam danas upotrebljava u bolnicama za režim prehrane boles­nika, dok dijetetika postaje sve više pojam za promjene u prehrani. Tako se u smislu Pravilnika za živežne namirnice (u pripremi) pod dijetetskim proizvodi­ma podrazumijevaju: — hrana za dojenčad i malu djecu, — proizvodi za trudnice i dojilje, — proizvodi za sportaše i osobe koje rade pod teškim uslovima, — gerijatrijski proizvodi, 214 Mljekarstvo 25 (9) 1975. 

Mikrobiološki pokazatelji održivosti bijelog sira za brzu potrošnju

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

HRČAK - Portal of Croatian Scientific and Professional Journals

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia