Iako je o tome raspravljao pok. St. Novaković u članku "Zemljište radnje Nemanjine" (god.1877.), ostalo je neriješeno gdje su Nemanjine Reke?
Autor članka zaključuje: "...Nemanjine Reke ne treba tražiti gde na drugom mestu već oko današnjeg Velikog Šiljegovca, upravo od
Ribara da Gjunica. Sam granični sklop Nemanjine države na to upućuje. Prema tome, Nemanja je, dobivši ovaj predeo, imao
za granicu svoje države reku Moravu, te su mu, kao neposredno produženje Rasine bile Reke, zemljište koje se proteže od predela
Rasine do reke Morave.

Živko D. Petković

Iako je o tome raspravljao pok. St. Novaković u članku "Zemljište radnje Nemanjine" (god.1877.), ostalo je neriješeno gdje su Nemanjine Reke?

Autor članka zaključuje: "...Nemanjine Reke ne treba tražiti gde na drugom mestu već oko današnjeg Velikog Šiljegovca, upravo od

Ribara da Gjunica. Sam granični sklop Nemanjine države na to upućuje. Prema tome, Nemanja je, dobivši ovaj predeo, imao

za granicu svoje države reku Moravu, te su mu, kao neposredno produženje Rasine bile Reke, zemljište koje se proteže od predela

Rasine do reke Morave.

D. Petković, Živko

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

storijska zbirka sa historijskim podretima,historijskim oružjem, MstoriJjskim kos~muma iraznim historijskim objektima, koji ilustri-raju naJjvećim delom noviju istoriju srpsku(Karwdjor.djevu i Miloševu epohu). Najzadr:ndcrna ~al~r:r,al u kn;,...j su 7a~~l1Jpa:ii ~:;....-ro svi slikari sI1pski XIX. stoleća i u kojojsoba Djoke Krstića zauzima najvidnijemesto.Zbir>ke su, istina skromne, ali su one da-nas bolje organizovane i bolje izlože,ne, negošto su bile pre rata. Veliki deo objekatanije mogao biti izložen zbog toga, što binjihov ,prenos iznosio vrlo velike svote no-vaca (na pr. sva Ia,piaaria) ili što restaura-dja o,bjekata i njihovo s;!J.remanje za izlaga-nje izi's'lmje vrlo mnogo vremena.Da bi se zbir>ke Narodncg Muzeja razvile,mora se što prije muzeju obezbediti mo-numentalna zgrada, o kojoj uprava muzejajoš jednako sanja. Verovatno će definitivnoutvrđivanje generalnog plana Beograda do-prineti, da se taj san pretvori u javu.Dr. Vlado R. Petković.GDE SU BILE NEMANJINE REKE?Ovo .pitanje ra$pra'v'ljao je pok. St. Nova-ković· u članku Ze ml j i š ter ad n jeNe man j i n e (God.išnjica ČUpićeva, god.I. 1877.). No i posle ovoga rada Novakovi-ćevog osta1o je nerešeno: gde su upravoNemanjine R e k e ?U NovaIDovićevom radu može se ovo či-taH: (Iz JKHTH.f.[KpaJlb cpb6bCltbIJIXb, str. 4)»):IOCII'hBbIIlOYme lFMOY.n.o pe.n.a IDHO~bckali Kb 3aKOHbHOMOY6paIWY CbqeraTH li,IloeTb me IlO 3aKOHOYce6'h '1teHoy lureHeMbAHHoy, li ):laRa 6HCTb eldOY qeCTb OTb-'U>CTBH.f.[lEro, BbCTOqbHa CTpaH3., peKO~taSlTomIHu;a, H6pb me]{ PacHlla II rJT3.rOJIIEMbJJEP'hKbI« (str. 172)."U gore navedenom kritičkom tek,stu Iv.Pavlovića naštampano je posle ImenovanJaIbra, Rasine i Toplice još: Il rJrarOJT'EMbI1~P'hKhl - TeIDsJt je uzet iz kraLja Stevana.U izd:uju su toga !W0menika osobna imenapisana malim slovima, kao što se i u ,starimrukopisima pišu. U tome svom ilJdanju Iv.Pavlovit nlllS je opomenuo, da se !tornereći mogu '\1Izeti i I\l opštem i u osobnomznačenju. Valja dakle i na to obratiti po-zor. Da se imenom P'h'Khl može zvati pre-deo pokawje dalje' p r i č a naših izvora osamom Nemanji, koja kazuje da je onod Grk a o s v o j i o pre deo s t a -ko v i m ime n o m. Da onaj, koji je onopozni!je uzeo .od Grka, nije bio u očevin-SkOO1 delu Nemanjinu ja.sno je. Ostaje pita-nje ima li u očevinskom dellu Nemanjinudn:gi pred.eo s imenom P'1\I\bI (što ne bibilo ništa nemogućno) te da li je Iv. Pavl~-vić dobro učinio, što je mesto p·.1lKhl napI-sao P'IHtbl? Veći deo očevinskog dela Ne-manjina danas je u Srbiji, te nam je dobropoznat. I ono što je još pod ~ur>Skom ~ri-pada među bolje poznate krajeve. Kolikosam radi ove studije promatrao imena pre-dela iu ovom kr 3Iju, nisam mogao naći nika-kva .koji bi ono ime nosio. Gore navede-ne 'dakle reči Prvovenčanoga j a s m a-t ram kao p r o s t P I e o n a s t i č k i d o-dat a k koj i m seh o ć eda u č i n i i z-li š n a p ode I ame đ u sam om d o li-n o m r e kai .go r ISko m o b I a š ć u, k o-j ase n j i h o v i m ime n o mna z val a.- Stoga držim, da bi u kritičkom ilJdanjuvaIDjalo ostaviti PtKbI CT.). 176, 177)«.Obeležavajući granice Nemanjine države,Novaković govori da su one išle: » ... tedalje između padina Kolubare, Ljiga, Ja-senice, LllIpanice, Kalenić.ske rake i Mora-ve, u Mo r a V'il pre m a S t ala ć u, o d a-kle je uz Mosinje na Jastrebaci n iz J alS t r e b a c u P rok 'il P ~j e lK 0-p r i jan) '" (eTP.181, 182)«.Novaković dalje nasbvliia:»Sveti Sava veli da je Nemanja uzeo odgrčke zemlje IIaTbKoBo, XBOCTHO Bbce liIIo.n.pHMlI , IiOCTpbllb, )J:PbJItbKOBlIHOY,JIa6b,JI]{IIJISllIb, rJIb6oquU;oy, PtKe, 0YlIlbKOY IlIIo~wpaBRe, 3arpbJIaToy, JI'hBbqe, B'hJIHIIIO(CTp. 222)1."P'hll},' predeo su, koji nam valja potražitI.I u prizrenskom i u gja'kovičkom okru~uima dan<IJS pred~,la, koji ,se tim imenom zo-vu, ali jedno što su ti predeli svi već zau-zeti drugim imenom i što se P'l' "C spominjumedju Dubočicom, Uškom i P'omoravljem(M-o:ravom). upućuje nas nekud na IstočnuMoravu. U hilendarskoi krisovulji Nemanji-noj red je ovaj: L3ip, Lipljan, Dubočica, Re-ke, Zagr.1ata i t. d. U pre del u te vihp rit oka M ora v i n i h, kud ana IS o v iiz vo r i u p u ću j u, nisam n:ogao naći prc_dela, koji bi· se tim imenom zvao. Desnepritoke osim Nišave i od Nišave na višedanas su vrlo malo poznate. No ipak u Mi-ličevića (»K.než. Srbiji«. 788) čitamo pri ka-----I U A. MajIDova, Istor. srp. naroda, IIizdaJnje, stoji: »Bb3paCTbllIoy me leMOY .n.oruTp0'lbIHbI II npHIEMllIOY 'leCTb lUTbqbCTBHlICBOrerOpelwMoYID TOlJJIliIIOY,H6pb me H Pa-CHHOYli rJIarOJIIEMbIlEP'hKbI« (CTp. 4) (poetPrvovenčanom).67zivanju o Sv. Stevanu ili Lipovcu. da je tomesto na 2 i pol sahr. od Aleksinca na se-veroistok idući kod izvora R e k e, od kojese posle sav taj krajić do Morave zoveR e k a, a to su se1'a: »Lipovac, Stanci, Do-brujevac i Katun". Meni se čini da u ovomeimamo Nemanjinim Rekama posljednji trag.U ono se vreme moglo više prooela severo-zapadno, može biti go granice Braničevai Timoka, kako rvataju 1!radovi Ravni iKozelj, pod tim imenom razumevati. Ovose utvrđuje još bolje tim, što će se odmahniže pokazati, da je Za g l' ata, koju Ne-manja odmah za Rekama pominje, današnjiBugar - moraVlSki STez okruga Aleksinač-kog (str. 228.)".Meni nLje došao ruku sves!raniji pregledovoga pitanja. Mislim, da je Novaković tubio najiscrpniji. Stoga mislim, da bi se nanjegovom razmišljanju trebalo zadržati.Meni se, pre svega čini, da se ovde nemože govoriti o kakvoj reci (tekućici), većsamo o kakvom p l' ede I u, koji je, po recidobio svoi naziv Reke. Tu pl>pravku u svomprvom mišljenju učinio je sam Novakoviću toku ,svoga rada, i'straŽlUjući najzad pre-deo, a ne reke. Da je to u stvari bio pre-deo vidi se već i iz toga, što se naročitoističe, u naproo navedenim tekstovima ioznačava onako LStOkao To~Iica, Ibar, Ra-sina; a ova imena, koja inače pokazuju re-ke, u ovom sliučaju označavaju ,samo obla-5ti oko tih reka. Najzad, i šta bi se osva-jalo i dobijalo, ako ne pre,deli? A ima mno-go prim era da prooeo ,dobija na'ziv po reci,te kako jedan isti naziv služi i za reku i zanjenu oblast. Takav je sLuča,i sa gornjimimenima, atakav s1Jučaj navodi i St. Nova-ković, po Miličeviću, kod Aleksinca. Prematome, biće potpuno tačna ona p l' i ča, kakoje naziva St. NovakoV'ić, a po kojoj je Ne-manja osvojio li' r e ,d e o, koji je nosio na-zw R e k e. Ostaje, dakle, kao nesumnjivo,da je to bio predao; a sam naziv togaprooela mogao je doći po kakvoj reci, kojaje L~ibi,la bez nekakvog naročitog imena iliu <SVl>metoku imala više imena od kojih nijoono nije nad drugim prevladalo.Posle, meni iz~eda, da je Nemanji, a ta-ko isto iManojliu, bLlo potrebno imati pre-deo, koji se prostire od planina Mojsinje-Jastre,bac do reke Morave, jer se iz togapredela moglo i smetati i pomagati saobra-ćaju pored Ml>rave. Stoga, ako se uzmeda je tačno (a ja mislim, da je tačno) štokaže St. Novaković, da je granica Nemanjinedržave u ovom deliu išla od Mojsinja naJastrebac, onda je prirodno smatrati podnož-je ovih planina do Morave kao zemljištekome teže i Nemanja i Manojlo. Od kolikeje vrednosii po saobraćaj bio ovaj predeovidi ,se, pored ostalog, još i sada po putu,čiji se ostaci nalaze na bregovima više Ri-bara (dakle između Jastrepca i leve obaIe68Morave), a kojim je, ,po tradiciji, knez La-zar vodio svoju vojsku na' Niš i Pločnik.Može biti, a meni to izgleda tačno, da jetada u ovom kraju bilo dva puta: jedan ko-jim je vezivan Niš sa Beogradom i koji jeišao pored Morave, i drugi, kojim je bilavezana zapadna Morava i predeo Rasina,preko Šiljegovca, za Prokuplje i za Niš.Najzad o nekadanjoj važnosti ovoga krajagovori narodna tradicija još i stvaranjemnekakve varoši, »u današnje doba«, odmahdo Veto Šiljegovca', idući Kaoniku u Gju-nicu. Može biti da bi tu treeba,lo potražiti ionaj trg naM o l' avi, koji bi St. Nova-ković hteo da nađe u blizini Nerićevog ha-na, na desnoj obali Morave. Najzad o va-žnosti ovog predela uOjpće, naročito za sao-braćaj i vojne ciljeve i u starije doba, sve-doče također dva gradića, od kojih je je-dan na izlazu klisure Stalać-Gjunic, na bre-žuljku iznad Stalaća (poznat danas pod ime-nom kule Todora od Stalaća), a drugi priulazu u klisuru, sproću sda Mojsinja, okokoga se nalaze neka prastara crkvišta (po-znat dana's pod imenom gradišta). A znase već, ,da su s:ilne vojne prolazile ovimkrajem. Po narodnoj tradiciji, koja je veomaživa u ovom predelu, negde između Riba-ra i VeI. Šiljegovca ,bio je strahovit bojFilip II. Make dOIIISki,pa je tu po tradioiji,i oko izgubio.Najzad, ako je tačno da je Zagrlata8 danasmoravski srez okr. niško~ (ranije bagar-mo-ravski), onda bi i to donekle pomoglo da seraspravi pitanje o Rekama. Reke su, pre-ma tome, u neposrednoj blizini Zagrlate.No meni se, uostalom, čini, da je ovopitanje r3Slpravljeno već samim tim, što idanas još postoji medju seljacima, koji sta-nuju na visovima i obraneima planina Moj-sinja i Jastrebca, naziv R e k e za tlo pokrajpodnožja ovih planina, koje se prostire do• Po tradiciji, za vreme kneza Lazara VeI.ŠiJIlegovac zvao se Boškovac, po Bošku Ju-goviĆl\l,i tu su bili d'vori Boško'Vi.3 Imena Z a g r rat a kao da je bilo poviše(,danas postoje slični nazivi Ise.la Grljan,Grljište kod Zaječara). Može biti da seovim imenom označavao predeo iza ili is-pre.d kakvog klanca, kroz koji reka protičekao kroz kakvo grlo. U tom sluča;u ovdebi se predeo Za~rlata pokJ1a(p,aosa prede-lom, koji označava St. Nova:ko'Vić. Takomože biti da je ovaj naziv bio samo drugoime za prooeo Reke. - Panta Srećković usvojoj 1storiji srp. naroda (knj. I. Župan. do-ba, 1884. g. sltr. 12) kaže: »Struma (Stry-mon) postaje od više izvora iz Za g l' I a-t e«. To je nesumnjivo druga Zagrlata. ALinije nemogućno, ako se tim imenom hteoda obeleži kakav te.snac, da je neka Zagr-lata mogla biti i ne,gde oko Bagr<dana.Morave. U onom području nala,ze se mno-ge manje rečice (Srndaljska, Ribarska, Bo-1jevačka i <ir.), od kojih se stvara MalaReka, potom Velika Reka (ili ŠiljegovačkaReka, Ribar,grka reka i najza<l. Gjuniška re-ka prema mestima kroz koja protiče). Tereke daju i danas još naziv R e k a ovomepredelu.Nalazim, dakle, da Nemanjine R e k e netreba tražiti gde na drugom mestu već oko4 )K HT H j e H :lK H3 a HeB. C H M e-OH a-H e M albe. od kralja Stevana Prvo-venčanoga, po D. Kostiću, ima ovakavtekst: »Y3pacTaBb naK .IlOOTpo'IHHenpHMHoje qeCT OTaqaCTBacBojera peqeHYTOllJIHUYH116ap.HPacHHY.HTaK03BaHePeKe« (str. 12.) -današnjeg Velikog Šiljegovca, upravo odRibara da Gjunica. Sam granični sklop Ne-manjine države na to upućuje4• Prema to-me, Nemanja ~e, dooovši ovaj predeo, imaoza granicu svoje ·države reku Moravu, te sumu, kao neposredno produženje Rasine bileR e k e, zemljište koje se \proteže od pre-dela Rasine do reke Morave.živko D. Petković.Rekao bih da se ovde za(petom naročitoodvajaju Rasina i Reka od TopNce i Ibra.I ako ova zapeta nije pogrešno stavljena,njom se možda htela ja,snije ~staći bliskosti zajednica, poHtička ili geo.grafska, odvo-jenih 'predela.BRAčNI UGOVOR SRPSKE KRALJICE KONSTANCE.Srpska kraLjica 1(,onstanca, čiju neobičnulepu sliku donosimo u ovoj svesci, bila jeiz čuvene mletačke parodice Morozinija.Rođena tetka njenoga oca bila je udata zaugarskog kralja Andriju III. posljednjegAT\Padovag potomka.Ivmstanca se 1293. gad. udala za Vladi-slava, sina kralja Stevana Dragutina. Vladi-slav je, po ugovoru, što ga je kralj StevanDragutin prilikom svoje abdikacije (1282. g.)načinio sa svojim bratom Mi1utinom, trebaoda posle Milutinove 'smrti nasledi srpskipresto. Kad je k'ralj Milutin 1321. g. umro,Vladislav je pokušao da zauzme .presto,ali ga je Stevan Dečanski pobedio, te seon povukaJO u Ugarsku gde je ostao dosvoje smrti. Posle smrti svoga aca (1316.god.) Vladislav je nosio titulu srpskogkTalja.Vladislav se 1293. god. oženio Konstan-com, kćerkom Mihajla Morozinija. Mi ožcnidbi Vladisavljevoj ne znamo skora ništa,ali nam je u Mlecima sačuvana jedna njenaslika, po kojoj se vidi, da je Konstanca bilažena neobične lepote. Sem toga sačuvannam je bračni ugovor između Vladislava iKonstance, što su ga 24. av,gusta 1293. g.sklopili u Mlecima izas'lanici Dragutinovi iVladislavovi sa Konstancinim roditeljima.Taj ugovor glasi:»U ime oca, sina i svetoga duha, amin. -Ja Vasilije, Božjom milošću episkop bowsanski, podanik i sluga gospodina KraljaStevana i Vite Bobaljević, Dubravčanin, iza-slanik od gospodina Kralja Stevana i od go-spođe Kraljice Katarine i od njihova sinagospodina Vladis'!ava, sa zadatkom, da svr-šimo ovu stvar, obećavamo i zaklinjemo seu ime gospodina Kralja Stevana i gospođeKraljice Katarine i n4ihovoga sina Vladi-slava u njihove i u naše duše gospodinuAlbertu Moroziniju, rođaku gos·podina Kra-lja ugarskog, i njegovome sinu Mihailu daKralj Stevan i gospođa Katarina, uzimajuKonstaneu, ćerku Mihaila MaTozinija zazakonitu suprugu svome sinu Viladislavu, ida će gOSIPodinVladislav u~eti je za svojuzakonitu ženu. Sva·dba će se izvršiti kakoje ugovorio gospodin Stevan sa kra1đemugarskim, t. j. oni će uzeti Kon&tancu, ćerkuMihaila Morozinia za Vladislava, sina kraljaStevana, kako ugovore i u roku koji odrede.Obećavamo i kunemo se na sveta Evanđ'e-1ija i na časni krst u dušu gospodina kraljaStevana, gospođe kraljice Katarine i njihovasina gospodina Vladislava, i u naše duše,da će oni sve ispuniti i oddati uvek ve-kova, amin. Uiedno da će ovo potvrditi go-spodin Kralj Stevan i ~ospođa Kraljica Ka-tarina i gospodin Vladislav ponovo zaklet-vom, kako je napisano u ovom aktu, koji jepisan srpski i latinski i zapečaćen namapredan i pošto su ova akta overovijena,kako ,je navedeno, naredili smo AntonijuHotaju da napiše akt na latinskom jeziku, aAvramu (?) kraljevom svešteniku da ganapiše na srpskom, da ih načine javnimaktima i da ih zapečate.Ovo je rađeno u Mlecima u vdikoj pa-lati gospodina Albertina, a svedoci su bili:Brina episkop tršćanski, brat Jakov izRima iz reda p'I'opovednika, izabrani epis-kop Krfski, Ruđer Mo.r.ozini, Pefila Mero-zini, JO'VaI11Pavle dela Fontal11a iz Ferara,gospodin Marko Michieli i gospodin JovanZeno Mlečanin.Ovo je pisao Avram (?) svećenik spome-nutoga kralja Stevana godine od rođenjaHristova 1293., indikta šestoga, mjesecaavgusta 24. dan«. ~t, ~tanoje vić.69

Gde su bile Nemanjine Reke?

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia