Izvještaj o djelovanju Narodnog Muzeja u Beogradu koji je iz 1.svj.rata izašao potpuno osakaćen od njegovih predratnih zbiraka, te koji je, bez zakona o muzejima i zaštiti starina, te bez svoje zgrade (porušene u ratu) osuđen na daljnje vegetiranje

Vladimir R. Petković

R. Petković, Vladimir

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

PRELICE.Prelice smo, o gospoje,Vunu pitat došle kvarni,Da je date presti nami,Ako meka jes u koje.V r e t ena s u dug a o d p edi,Ka imamo ide b ela,G lat k a nam su m o tov j ela,čim se lijepo pređa uredi.Za na svrhu prije doći,Pohitit se ne će drugoNe stojimo na njoj dugo,Er trudimo u dni i u noći.Na g r e b e n se naj prie stavlja,Jed n o d rug o m v u n u g I a d i,Ter iz nutra meko vadiZa o s n o vou vIa s, k iva I j a,Pak utaknu sred pre s 1ena,Rat v r e t ena vele hitra,Njim vrtimo prije vi t r a,Časom b u d uda pre den a.Za tiem uzamnu m o tov i I a,Njim mičemo sjemo tamo,I svu pre đ u nam ot amo,Koja bude kako svila.Kad vidite, naše "dilo,Ne ćete nas mnogo trudit,I nas ćete same nudit,Pređenje će bit vam milo.Veće vuna da se ukaže,O Vladike! što čekate?Ne gledamo tojli plate,Neg' priazni steći vaše.Andrija čubranović (1480.-1530.)N AR O D N I MU Z E J U B E O G RAD U.Iza rata Narodni Muzej izašao je potpunoosakaćen od njegovih predratnih zbiraka.Jedva je ostao dvadeseti dio. Njegova zgra-da je još za vreme rata porušena. Sada suzbirke Muzeja smeštene u jednoj privatnojkući i guše se u teskobi. One nisu moglebiti ni razmeštene, zbog čega je pristup pu-blike postao potpuno iluzoran.Narodni Muzej ima prehistorisku zbirku;'z.birku klasičnih starina; zbirku srpskih i vi-zantskih starina i galeriju slika. Uz to nu-mizmatičku i epigrafsku zbirku. Od struč-nog osoblja su u Muzeju potpisani, kao u-pravnik Muzeja; jedan pomoćnik, koji držiprehistorički i klasički odeljak i jedan umet-nički restaurator. Nu ni jedan od spomenutetrojice ne pripada isključivo muzeju. Pot-pisani je redovan profesor Univerziteta; po-moćnik je profesor gimnazije, a restauratorje nastavnik crtanja u jednoj gimnaziji izunutrašnjosti.Program rada zamišljen je na širokoj os-novi: proučavanje spomenika (naročito srp-skih) u i izvan Muzeja; snimanje (fotogra-fijom, akvarelisanjem, crtežom i dr.) starihumetničkih spomenika (i izvan Muzeja); is-kopavanja prehistoričkih, klasičnih, srpskihi vizantinskih nalazišta; fresaka iz zapušte-nih crkava; davanje podsticanja za zaštitu i') Sustav beogradskih muzeja posve jedrukčiji no u Zagrebu. Dok se tamo n. pr.Etnografski Muzej luči od Narodnog Muze-ja (u kojem su opet svrstane nekoje grupe,koje su u Zagrebu samostalno organizovane),u Zagrebu Hrvatski Narodni Muzej sadržipod jednim vanjskim skupnim imenom re-dom 7 međusobno posve nezavisnih odjela.Uredništvo.prikupljanje starina; publikovanfe srpskih,prehistoriskih, klasičnih i pisanih spomenika.U ovom pravcu je već mnogo urađeno.Potpuno su proučene i snimljene stare crkveu Gračanici, u Sopoćanima i u Petrovoj cr-kvi u Gjurgjevim Stupovima (kod NovogPazara). Samo su delimično snimljene starecrkve u oblasti Tetova, Kičeva i Prilepa.Proučen je i lokalitet Stobi na ušću C'rneReke u Vardar. Naročito je aktivan rad biona iskopa:vanjima. Otkopan je jedan prehis-toriski lokalitet kod Pečuja (kod sela Zoka).a tako isto i jedno prehistorisko nalazišteblizu Velikog Bečkereka (kod Aradca). Ot-kopavana je i crkva Nemanjina »Sv. Bogo-rodica« u Toplici (kod Kuršumlja).Preduzimani su različni koraci, da bi sezaštitili pojedini stari spomenici i da bi semogle prikupiti starine.Narodni Muzej počeo je izdavati naučnepublikacije, koje treba da budu ogledalo na-učnog rada u Muzeju. Iz serije »SrpskihSpomenika« izišla je već rasprava »Mana-stir Ravanica« od potpisanog. U štampi su»Starine (natpisi, zapisi i listine)« iz serije»Pisanih Spomenika«. Pripremaju se ras-prave, koje će otvoriti serije »Antičkih« i»Prehistoriskih Spomenika«.Zbirke Muzeja su prilično umnožene zaposlednje tri godine. Naročito su bogatu žet-vu u prehistoriskim objektima (skoro isklju-čivo keramike) dala iskopavanja kod Pečujai kod Bečkereka. Numizmatička zbirka jenaročito obogaćena sa 62 komada rimskihzlatnika, koje je poklonilo Ministarstvo po-šta i telegraf,. Otkup bogate zbirke antikvi-teta g. Bogdanovića iz Prištine obogatio jezbirku klasičnih starina. Tu bi došla i jednavrlo interesantna rimska stela, koja vodiporeklo iz Kostolca (stari ViminaciumJ,83otkrivena od g. S. Trojanovića. Otkupljenaje i jedna interesantna numizmatička zbirkaantičkog, starog srpskog, bugarskog, vizan-tinskog, turskog i venecijanskog novca, kaoi jedna zbirka starog srpskog novca. Gale-rija slika obogaćena je dvama portretimaod Gjure Jakšića, jednom slikom od Dani-jela, jednim portretom od P. Gjurkovića,jednom slikom od N. Dimšića i većim bro-jem kopija majstora iz Renesanse i BarokaOd modernih slikara Muzej je dobio napoklon dva rada V. Bukovca i jedan radM. Milovanovića.Lane je izradila jedna stručna komisija"Zakon o muzejima i o zaštiti starina«") nanajmodernijoj osnovi, nu sudbina ovoga za-kona ne izgleda mnogo ružičasta. Valjalobi, da svi muzeji učine presiju na nadležne,kako bi se ovaj zakon izveo pred skup-štinu. Bez zakona i bez zgrade Narodni Mu-zej u Beogradu će i dalje samo vegetirati.Dr. Vlado R. Petković."J Mnijenje zagrebačkih stručnih krugovarazilazi se jedino u pitanju unutarnje orga-nizacije t. j. rasporedbe odjela i njihovogmeđusobnog odnošaja, perhorescirajući jed-noga intendanta. - Uredništvo.NJE Š T O P RIA TEL J E M I N E P R rAT E L J EM. N A Š I H S TAR I N A H.... Sa svakom starinom, koja nam seutamani, ili iz domovine iznese, utamani seili iznese jedan list iz naše dogodovštine;jedan svedok slave ili prikora naših pra-dedovah. Podertine, kipovi, povelje, novcii ostali raznoverstni ostanci slave, veličineili prikora naših predjah čine vezu medjusadašnjim i prošastim vremenom, medjunami inašimi pradedovi. Po njih govori namnjihov duh, podbada nas k sličnim slavnimdelim, il nas odvratja od staze, na kojoj sunjih prikor i sramota stigli. Bili dakleostanci njihovi jedne ili druge versti, treba,da su nam sveti i da ih s najvećjom brižl'i-vostju od konačne propasti uzčuvamo radinaših pradedovah, radi nas, radi našeg po-tomstva i radi naše povestnice.Historia prošastih vremenah bez spome-nikah lišena je temelj ah, koji ju sa sadaš-njostju skapčaju; lišena je svojih najvero-jatnijih svedokah, lišena je onog čarobnogutiska, koi tako uzhitno na serce čitateljadeluje, kad, čitajuć starih dela, ista dčlapred očima ima ili imati može, i nuz n:ei njihove početnike u svoj si mašti (fantazii)predstaviti može.Svi izobraženi n'l,rodi oel najstarie do naj-novie dobe čuvali su i čuvaju spomenikesvoje prošastnosti kao najveću svetinju. "Sitapud te honor antiquitatis!« već je Plinion·kao. Nemojmo dakle mi Iliri i ostali Sla-jani sami neharni biti prama našim spome-nikom već ih čuvajmo, kao što oni našuslavu čuvaju, ma s najvećjim požertvova-njem a "gloria non si va senza fatica« velitalianska poslovica, ili naški: bez truda nijeslave. N a rod, k o i s p o m e n ike s v o-jed a v n e s lav ene š t u j e, n e š t u j en i sam o g s e b e, jerbo zabacuje ono, čimbi se dičiti i slaviti mogao; a koi sam sebeneštuje, može li zahtevati, da ga drugi štuju?Narod, koi je sve spomenike svoje prošaste84slave izgubio i od njih se odtergao, nemožese ufati slavne budućnosti, ona bo na ovuuticati prestaje i tako malo po malo u onutromost pada, koja je predhodnica njegovevečne propasti.Narodni ćemo museum ili bolje rekavši:"hram narodne slave« na skoro dobiti. Spre-majmo i nesetni gibivi biserčić u njega; 11negibive, osobito razvaline, čuvajmo kaooko u glavi; n e moj m o i h i n e s pre t-n i m p o pra v I jan j e m g e r d i t i; jerako ih nismo kadri u stališ nji-h ove per v o b i t n o s t i s tavi t i, a o n oj e b o Ije o n a k v e i h u z č u v ati, k akos u n ana s d o š I i, neg o I i i h r u ž i t iizr o d i cam i naj n o vie g u k u s a, koiniti je gerčki, niti rimski, a najmanje slav-janski.Ja mislim, da bi najbolje učinili, kad bi nasvaku staru slavjansku razvalinu sledećinadpis zlatnimi pismeni stavili:"S lav jan s k i na rod el p r o u c 1 Us tar ih r a z val i n ah s v o j u p r o-š as t n o s t, i i z nje ćeš cer p i t i n a u kd a dok s log u u s v o j dom n e u v e de š,n e ćeš n ika dao v e u log e i g rat i,koja tvojoj veličini pripada itvoj e m ime n u o d g ova r a«.Kad bi, proučavajuć naše starine, samo je-dinu ovu korist odatle cerpili, i sloge se po-primili - onda bi nam one zaista najlepšiplod za uzdarje· naše harnosti prama njimadonele. A zaisto, bratjo, ništa nam više ne-manjka nego sloga, a nju bogme najvećmapotrebujemo ..."Novine dalmatinske-hrvatsko-slavonske«,broj 57., u subotu 17. Serpnja 1847. TečajXlII. s. 225.)Ivan Filipović,Kopančanin.

Narodni Muzej u Beogradu

Poslije čitavih devet godina zbirke Narodnog Muzeja u Beogradu ponovo su otvorene 27. maja 1923. One u glavnom predstavljaju ono što je preostalo nakon kobnih dana velikog rata.

Zbirke su skromne ali su bolje organizirane i bolje izložene nego što su to bile prije rata.

Zaključak autora članka:"Mora se što prije muzeju obezbijediti monumentalna zgrada. Vjerojatno će definitivno utvrđivanje generalnog plana Beograda doprinijeti da se taj san pretvori u javu."

(1 slika

Narodni Muzej u Beogradu

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia