Na osnovu tri faze strukturnog unapređenja mljekarske privrede određene od strane Saveznog ministarstva za ishranu, poljoprivredu i šumarstvo prvo strukturno unapređenje mljekarske privrede Savezne Republike Njemačke uslijedilo je god. 1950

Darko Škrinjar

Škrinjar, Darko

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

Dipl. inž. Darko Skrinjar, Zagreb Zagrebačka ml j eka ra N O V I P U T O V I U T E H N O L O G I J I S U Š E N J A M L J E Č N I H P R O I Z V O D A N a osnovu t r i faze s t r u k t u r n o g unapređen ja ml jekarske p r iv rede od re ­đene od s t r a n e Saveznog min i s t a r s tva za i shranu, pol jopr ivredu i šumars tvo p rvo s t r u k t u r n o u n a p r e đ e n j e ml jekarske p r i v r ede Savezne Republ ike Nje­mačke uslijedilo je god. 1950. U pos l i je ra tnom per iodu p rob lem mjekarske s t ruk tu re dobio je važno i naroč i to značenje . Postojeći mal i , r a š t r k a n i ne ren tab i ln i i neekonomični pogoni većinom usli jed r a tnog pustošenja oštećeni i razrušeni , napuš ten i su i za tva ran i u cilju post izanja opt imalne ml jekarske s t r u k t u r e u okviru ostale p r i v r ede SR Njemačke , koja t r eba da pobol jša t j . da poveća n a r o d n i doho­dak. Nakon r a t a na laz i lo se n a današnjem područ ju SR Njemačke 4850 ml je ­ka r sk ih pogona. Kod p r v o g s t r u k t u r n o g unapređen ja (31. XI I 1950) 3401 pogon kod d r u g e faze s t r u k t u r n o g unapređen ja (god. 1955) 5153 pogona kod t reće faze s t r u k t u r n o g unapređen ja '(god. 1960) 2758 pogona Glavni k r i t e r i j i s t r u k t u r n o g poboljšanja bil i su: smanjenje b ro j a pogona, povećanje proizvodnje ml i jeka i p rodukt ivnos t i pogona, g rup i ran je pogona po t ipovima, vel ič ini i рО' specifičnosti proizvodnje, uvođenje na jsuvremeni je tehničke opreme i visokog tehnološkog napre tka , racionalizacija, speci jal i ­zacija kao i koncent rac i ja o tkupnog područja . Kao kr i te r i j za klasif ikaciju — specijalizaciju 'mljekarskih pogona uz ima se g lavn i pro izvodni p rog ram. Budući d a dal jnje poboljšanje s t r u k t u r e s ama ml jekarska p r iv r eda ni je bila u mogućnost i s ama postići, davane su iz tzv. »Zelenog plana« veće fi­nanci jske pomoći za poboljšanje s t ruk tu re , p lani ranje , izgradnju, p rovedbu racionalizacije, specijalizaciju, mehanizaciju, automatizaci ju i na j suvremeni ju tehnologiju, povećan je proizvodnje, izvoz n a svjetska t rž i š ta itd. Ni j edna DM ne može b i t i i sp laćena iz »Zelenog plana« dok Savezni ins t i tu t z a m l j e ­kars tvo u Kielu n e d a svoje s t ručno mišl jenje i obrazloženje o svrs i shodno-sti i ekonomičnost i u opš i rnom e labora tu o dot ičnom pogonu. U vezi s napr i j ed n a v e d e n i m s t r u k t u r n i m poboljšanjem nastala je i Za­družna m l j eka ra u Dahlenburgu. Ml jekare u SR Njemačkoj dužne su o tku ­pl j ivat i s v e k o l i č i n e ml i j eka koje sel jak proizvede. Da n e d o đ e do zatvorenog k r u g a : k rava—mljekara - t e le , k rava—mljeka ra (punomasno' m l i ­jeko obire se u (mljekari, a ob rano se vraća sel jaku za i s h r a n u teladi) , po­dignut j e speci jalni pogon za sušenje mli jeka i mlječnih proizvoda. P o s t u p a k sušenja sastoj i s e u t a m e da se proizvod najpri je smrzava kod vr lo n i ske t empera tu re , a za t im subl imaci jom (isparivanjem leda) suši p r i v isokom vakuumu. Na taj nač in sve otkupl jene količine mli jeka mogu se p r e r a d i t i u kval i te tne i r e n t a b i l n e proizvode, a ukoliko n e m a ' t renutno kupca , j e r se proizvodi više nego je po t ražn ja n a svje tskim tržiš t ima, viškovi se suše i na taj način zad ržava ju svoju kval i te tu . Proizvodnja je kon t ro l i r ana od proizvođača i prerađivača , koji postavl ja ju up ravu pogona te se dobit dijeli između proizvođača i prerađivača . Mljekara je usko specijalizirana i proizvodi do d a n a s nesumnj ivo najsa­vršeni j im tehnološkim pos tupkom koji mora svakog ml jekarskog s t ručnjaka zadivi t i -zainteresirat i . U početku je namjena pogona bila da r egu l i r a proizvodnju, p a je p r e r a ­đivao samo viškove mli jeka. Međut im, brzo- se osamostalio i zauzeo vidno mjesto n a sv im t rž iš t ima svijeta. Proizvođač mli jeka, koji svakodnevno do­stavlja ml i jeko u Dahlenburg , kao i radn ic i zaposleni u navedenoj ml jekar i , postižu najveći dohodak u mljekarskoj indus t r i j i SR Njemačke. Pogon posjeduje suvremenu kon t inu i r anu l ini ju za duboko smrzavanje mlijeka, mlječnih kao i raznih ostalih p r e h r a m b e n i h proizvoda kao np r . jagoda, mesa, kave, sireva, maslaca, vrhnja , r ibe i td. P r e m a izlaganju vr lo susretl j ivog di rektora n e m a tog p r e h r a m b e n o g proizvoda, kojeg se u t om pogonu n e b i moglo tehnološki obradi t i . (Jagode, c rn i ribizi dobivaju iz naše zemlje). Tako duboko s m r z n u t i mlječni i ostali p r e h r a m b e n i proizvodi se uskladiš tavaju u ledenim kockama i l i b lokovima n a vr lo n isk im t e m p e r a t u ­r a m a i čeka ju tako uskladiš teni dok ne dođu u p r e r a d u odnosno u kon t inu ­i ranu l ini ju za sušenje. Time je izbjegnuto bilo kakovo kvaren je robe, j e r duboko smrznu to može dugo stajat i . U tune l za sušenje, koji je proizvela t t . LEYBOLD—BORSIG AG, Köln—Berl in , a koj i i m a 16 sekcija za p re radu , ulaze iz skladiš ta za duboko smrzavan je ledene kocke različi t ih proizvoda i odilazi p u t e m t r anspor t e ra u tune l za sušenje . Za 350 kg kravl jeg s i ra s d o d a t k o m raznog voća ili istu količinu ml ječ­n ih pudinga , krema, maslaca t r eba j edan sat od u laza u tune l kao> ledenog bloka do izlaza iz tune la u obl iku p r a h a . P ro laz k roz tunel, odnosno vr i jeme zadržavanja zavisi o više faktora kao npr . o v rs t i robe, vlažnosti , količini itd. Pro izvod izlazi osušen u is tom obliku k a k a v je ušao kao zaleđen, s a m o što je p re tvo ren u p rah . Cijelim procesom uprav l j a j edan visokokvalif icirani radnik, ko j i n a upravl jačkoj ploči uređaja , a ikoja se nalazi n a v r h u tune la , uprav l ja tehnološkim procesom, odnosno^ regu l i r a 16 postojećih sekcija i d i ­r igira proizvodnju, t e s tog mjesta i m a preg led n a cijeli pogon. Na kon t ro l ­noj tab l i p r a t i se k re tan je proizvoda kroz tune l za sušenje. Niske t e m p e r a ­tu re i v a k u u m p re tva ra ju razne p r e h r a m b e n e proizvode u p rah . Otpadaju s reds tva za obojenje, konzervi ra juća s reds tva i l i bilo kakovi kemi jsk i dodaci. Takovi su proizvodi aromatični , osvježujući i boga t i n a h ran j iv im tva r ima . Tim nač inom dobivaju se p r i rodn i proizvodi s mogućnošću uskladiš tenja p rak t ičk i neograničenog v remena . Proizvodnju kont ro l i ra i p r a t i vel iki na j suv remen i j e opremljen i s t raž i ­vački odjel u kojem se na laze s t ručnjaci svih g r a n a p r e h r a m b e n e indus t r i je . Ovaj tehnološki pos tupak za raz l iku od »klasičnih« (valjci i dr.) kod koj ih se voda odstranjuje kod visokih t e m p e r a t u r a , odstranjuje vodu iz namirnica kod vrlo niskih temperatura, t e može p r e r a d i t i i za dul je v r e m e n a sačuva t i u obliku praha , p rak t ičk i s v a k u živežnu nami rn icu . Sva pr i rodna svojstva p r e r ađenog proizvoda: posni sir, puding, sirevi, maslac, kava, voće itd. zadržavaju sva svoja prirodna svojstva 100%, dok je kod sadašnj ih nač ina p r e r a d e proizvod bio u n e k i m svoj im sastojcima osiro­mašen. Tako dobiveni p r a h usk lad iš tava se u specijalno izol iranu ambalažu ukoliko se odmah ne p a k u je u ambalažu za p roda ju . Proizvod je praktički nepokvarljiv, a rok trajanja neograničen. Ogromne količine razne robe p r e t v o r e n e u p r a h na n a v e d e n i način, uskladiš tene su na pa l e t ama do k r o v a skladiš ta . Ako uzmemo u obzir količine ko je s u te robe p reds tav l ja le u svježem stanju , te sk lad išn i p ros to r kojeg bi is te zah t i -jevale, dolazimo do zakl jučka da nema takvog poduzeća, koje b i bilo u s t an ju izgradi t i t a k o v o skladiš te . Dakle, došlo j e d o uš tede i n a skladišnom pros toru . Brzo pokvar l j iva roba kao što j e ml i jeko i proizvodi od mlijeka, t e r azno voće, pov rće i meso mogu se u tako sušenom stanju neograničeno vr i jeme čuvat i , a d a se n e pokvare . Pro izvodu u p r a h u t r eba pr i je upo t rebe dodat i samo vodu. Na ambalaži, koju se d a n a s može nać i n a evropskom tržištu, naznačene su tačne upu te za upot rebu . P r i p r e m a t ra je čet i r i minu te . Evo jedan p r imje r : 90 k g posnog s i ra u p r a h u s j agodama sipa se u 1/4 1 h l adne vode ili mli jeka, za t im dobro promi ješa dok masa ne pos tane gusta. Poželjno je po tom s tav i t i je u h l adn j ak oko 20 minu ta , nakon čega j e možemo konzu­mi ra t i . 1 1 K a k o se D a h l e n b u r g nalaz i n a samoj granici p r e m a DDR, t j 7 k m od Elbe, kor i s t i s e i r i ječni t r a n s p o r t koji je mnogo jeftiniji od ostalih pri jevoza. Transpor tn i t roškovi su smanjeni , j e r j e moguć pr i jevoz vel ikih količina p r e h r a m b e n i h p ro izvoda u sušenom stanju. S u v r e m e n i vojnik n e t r e b a više nosit i težak r a n a c s h ranom. M o d e m a opremljena i n a o r u ž a n a a rmi ja upo t reb l java i pr imjenju je pored modernog naoružanja , i p r e h r a m b e n e proizvode proizvedene n a na jsavršeni j i način, a koji s e dugo v r e m e n a mogu sačuvat i od kvaren ja i brzo* p r ip remi t i za p o ­trošnju. Mehanizacija, modern izac i ja i racionalizacija proizvodnje još ni je zavr ­šena, t e se za jednički r a d sv ih grana s u v r e m e n e n a u k e uz su radn ju p rakse i djelovanjem zakona slobodnog tržišta neumorno nas tavl ja . Vijesti XVI M L J E K A R S K A SEDMICA TJ KIEL-u OD 22 — 24. IV 1969. Od 22—24. IV održat će se u Kielu ml jekarska sedmica. Ovu p r i r e d b u otvtoirit će pirof. d r A. Lembke, d i rektor Saveznog zavoda za naučno ml jekarsko i s t raž ivanje . Na njoj će održa t i re fe ra te »Mlijeko u p r eh ran i l judi« prof, dir W. Halden, prof. J . Yudküjn, prof, dir A. Lembke i pnof. dir K. MeinhoiLd; 23. IV kolokvij »Mliječni proizvoda k a o živežne namäirnice« d r H. Loos, prof, d r M. E. Schulz i d r K. H. Wegener ; 24. IV »Budućnost ml jekarske proizvodnje« prof, d r H. O. Gravere t , prof, d r A. Ne imann-S0rensen i prof, dr A. Tolle i kolokvij »Eko­nomski p rob lemi ml j eka r s tva« prof, dr K. Stamer , A. Bägs t am i prof, dr A. Neitzke. O B A V I J E S T I M E Đ U N A R O D N O G M L J E K A R S K O G S A V E Z A Internacionalne norme za sireve G r u p a s t ručn jaka Međunarodnog mljekarskog saveza sastala se 9. i 10. j a ­n u a r a 1969. u K o p e n h a g e n u r ad i raz rade 8 novih in te rnac iona ln ih n o r m a za s i reve: es rom-adelos t -b lue cheese, sirevi s p lemeni t im pl i jesnima — mycel la — n o r m a n n a — m a r i b o — fynbo. Za pomenute sireve odredi t će se dozvoljene sirovine, a naroči to dodaci, najvažni je ka rak te r i s t ike t ih sireva, nač in proiz­vodnje, i td. 

Novi putovi u tehnologiji sušenja mliječnih proizvoda

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia