Zdenko Vinski

Vinski, Zdenko

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

19 Z d e n k o V i n s k i 20 Ukrasni okovni predmeti. Panonija. Iliri, nosioci kulture Hallstatta, i Kelti, no­sioci kulture La Tene, stajali su putem Dunava u odnosima s Pontom. Međutim, bilo je iran­skih struja uz Dunav (nalaz Garčinovo u Bu­garskoj), u Panoniji čak preko Tise (Zoldha-lompuszta, Tápiószenmárton i dr.). Jeleni iz ovih dvaju nalazišta pripadaju istom stilu kao onaj od Rul-Obe i Kostromske. Potrebno je ustanoviti u kojem su odnosu skitski na­lazi prema Hallstattu i La Tene-u. Pustimo li na stranu utjecaje kretsko-mi-kenskih i ostalih visokih klasičnih kultura Antike, mi ćemo se osvrnuti konačno na no-sioce životinjskog stila za vrijeme seobe na­roda. Znamo da su pontsku stepu nastavala skitska i sarmatská plemena, koja su dolazila i u dunavske krajeve (Alani, Roksolani, Ja-zigi), dakle u Daći ju i Panoniju. U 2 st. pos. Kr. dolaze u pontsku nizinu (germanski) Goti te ulaze u vezu s Irancima. Gotski i alanski nalazi iz vremena seobe naroda go­vore о tome da se prvotni germanski plošni geometrijski stil preobrazio pod sarmatskim utjecajima raznih životinjskih motiva, što možemo slijediti preko Panonije (Szilágysom-lyó) dalje u Evropu, sve tamo do Rajne, pa u Galiju i Hispaniju. Uostalom, i prema evropskom sjeveru ima tih utjecaja veoma geometriziranih životinjskih oblika, i tek po­moću pontskog komparativa moći će se is­pravno interpretirati skandinavski materijal. U 4 st. pos. Kr. dolaze u Evropu Huni. Oni su ostavili, praćeni — kao i Goti — sarinat-skim plemenima, naročito u Panoniji brojnih ostataka svoga vladanja (nalazi: Pécsiiszog, Nagyszéksós, Leva, Rábapordány, Kiskún-halas i dr.). Ovaj materijal ima dakako što­šta zajedničko s ondašnjim pontskim nalazima (Novogrigorijevka, Nižnaja Dobrinka, Po-krovsk). To je i shvatljivo, kad znamo da je ranije bilo i Huna na Volgi, dok su poslije Atiline smrti ostale horde Kutrigura i Utri-gura do dolaska Avara u pontskim stepama. Avari su već historijski Turci, tj. pripadaju narodnosti Tu-Kiu (kineski T'u-kiue, u turko-mongolskom sklopu Žuan-žuan). Došavši u 6 st. pos. Kr. iz Turkestana preko Dona u pont­sku nizinu, oni ulaze u Panoniju i na Balkan, sa središtem oko Tise i Dunava (nalazi: Ulio, Kiskoros, Madaras, Fonlak, Gátér, Ófoldeák, Dunapentele, Páhipuszta itd.). Zupčanu or­namentiku, koja je geometrijskog i ukrasnog karaktera, imamo na avarskom materijalu, a nalazimo je i na germanskom. Umjetnine ži­votinjskog stila javljaju se kod Huna i Avara donekle još u nepatvorenom obliku. Velika 21 G l a v n i n o s i o c i e u r a z i j s k e n o m a d s k e u m j e t n o s t i 22 Ukrasni okov. Panonija. Vrč. Nagy-Szent-Miklós (Panonija). avarska grobišta sadrže brončane okove <na pojasima, uresne pločice, privjeske i si. Nov ornamenat je geometrijska vitica — životinj­ski motivi su rijetki. Mnoge brončane umjet­nine potječu još iz azijske postojbine Avara, što vrijedi — mutatis mutandis — za me­talne kulture Mađara. Ove potonje, kao i kul­ture Pečenega, Kazara, Kumana, Bugara i ostalih naroda koji dolaze ovamo, a također i odnos Avara i Slavena, nije moguće da ovom zgodom dalje razradimo. Sve te etničke sku­pine, koje su živjele nomadskim životom, čine sastavni dio čovječanstva ranog sred­njeg vijeka, te su i suviše važan činilac 11 hi­storijskom procesu toga doba. Na kraju treba primijetiti, da se životinjski stil kod ovih ka­snijih naroda Eurazije malo po malo gubi, odnosno miješa s umjetnošću visokih kultura, koje se prostiru južno od stepske zone. Izrazit je primjer poznati nalaz od Nagy-Szent-Mi-klós-a; to se blago sastoji od 23 zlatne posude, i na njima ima dosta helenističkih, zapravo sasanidskih elemenata. Nazivano »Atilinim blagom«, ono je nekada pripisivano Hunima. Po svemu međutim izgleda da je taj nalaz kasnijeg podrijetla, dakle avarskog ili peče-neškog, terminus post quem non je 9—10 st. pos. Kr. Posuda. Nagy-Szent-Miklós (Panonija). Razmotrivši tako u pregledu glavne nosi­oce eurazijske nomadske umjetnosti, ukazuje se potreba da se sabere i obradi naš cijeli panonski i ostali materijal. Jer samo na taj način možemo, pored komparacije s azijskim materijalom, definitivno utvrditi od koliko je dalekosežnog utjecaja na rani srednji vijek bila njegova nomadska komponenta, koju, uz klasičnu i crkvenu, tvori baš umjetnost ovih eurazijskih »barbara«. 23 Z d e n k o V i n s k i 24 Ukrasni okov. Novi Banovci na Dunavu. Ukrasni okov. Biskupija kod Knina. НКГ Kopča. Novi Banovci na Dunavu. Ukrasna pločica. Solin. Ukrasna pločica. Biskupija kod Knina. Ukrasni okov. Ptuj. Okov s remena. Velika Gorica kod Zagreba. 25 G l a v n i n o s i o c i e u r a z i j s k e n o m a d s k e u m j e t n o s t i 26 LITERATURA A l f o l d i: Die geistigen Grundlagen der hochasiatischen Kulturen. Jahrb. d. Deut-schen Arch. Inst. Arch. Anzeiger, 1931. — d'A r d e n n e d e T i z a c : Ľa r t Chinois elas-sique. Paris 1926. — l s t i : Les animaux dans ľart Chinois. Paris. — A p p e l g r e n-K i v a-1 o: Die Grundziige des skythisch-permischen Ornamentstiles. Journal of the Finn. Arch. Soc. 26. Helsinki 1912. — A r i к: Les fouilles ď Alaca Hoyuk, etc. Paris 1939. — B a s c h m a -k o f f: Cinquante siěcles ďévolution ethnique aiitour de la mer noire. Paris 1937. — В 1 a u-e n s t e i n e r + G r i e s s m a i e r : Einf iih-rung zur Ausstellung eurasiatischer Kunst. Wien 1934. — B o r o f f k a : Scythian Art. London 1928. — B r é h i e r : Ľ a r t en France des invasions barbares ä ľepoque romane. Paris. — C o n t e n a u : La civilisation des Hittites et des Mitanniens. Paris 1934. — I s t i : La civilisation de lTran etc. Publ. d. 1. Soc. d. Etud. Iran. 13. Paris 1936. — D u s s a u d : Ceinture en bronce du Lou-ristan etc. Paris 1934. — E b e r t : Siidruss-land im Altertum. Leipzig 1921. — F e t-t i c h : Die Tierkarnpfszene in der Nomaden-kunst. Rec. d'étud. déd. ä la mém. de Kon-dakov. Praha 1926. — I s t i : Bronzeguss u. Nomadenkunst. Skyfika 2, Sem. Kond. Pra­ha 1929. — G r o u s s e t : Histoire de ľEx-treme Orient. 2 s v. Paris 1929. — I s t i : Ľ Iran extérieur: son art. Publ. d. 1. Soc. d. Etud. Iran. 2. Paris 1932. — I s t i : Ľempire des steppes. Paris 1939. — H a c k i n: Ľoeu-vre de la delegation archéologique Fran­chise. 1. Tokyo 1933. — H a h m: Seit wann kannten die Chinesen die Tocharer etc.? Asia Major. Leipzig 1926. — H a m p e 1: Der Gold-fund von Nagy-Szent-Miklós. Budapest 1885. — I s t i : Altertiimer đes friihen Mittelaltcrs in Ungarn, 1—3. Braunschweig 1905. — H a n-č a r : Probleme des kankasischen Tierstils. Mitt. d. Anthrop. Ges., 65. Wien 1935. — H o e r n e s + M e n g h i n: Urgeschichte der bildenden Kunst in Europa. Wien 1925. — H r u š e v s k i j : Geschichte des ukraini-schen (ruthenischen) Volkes. Leipzig 1906. — H u n t i n g f o r d: Who were the Scy­thians? Anthropos 30. Mbdling 1935. — J e-1 i Ć: Die Inschrift auf der Buila-Schale von Nagy Szent Miklós etc. Studien zur Kunst des Ostens. Strzygowski-Festschrift. Wien 1923. (Vidi Supkinu raspravu u istoj publi­kaciji.) — J u l i en : Documents sur les T'ou-kiue. Journal Asiatique. Paris 1864. — К о n-d a k o v + T o l s t o i + R e i n a c h : Anti-quités de la Russie méridionale. Paris 1891. — K o n d a k o v : Očerki i zametki etc. (Pří­spěvky). Praha 1929. — L a t t i m o r e : The geographical factor in Mongol history. The Geographical Journal, 91. London 1938. — L a u f e r : Jade, a study in Chinese archeo­logy and religion. Chicago 1912. — M e r -h a r t : Bronzezeit am Jenissei. Wien 1926. — M i n n s: Scythians and Greeks. Cam­bridge 1913. — M o o r t g a t: Die bildende Kunst des alten Orients n. die Bergvolker. Berlin 1952. — M o r g e n s t e r n: Esthéti-ques d'Orient et d'Occident. Paris 1937. — P e l l i o t : Tokharien et Koutchéen. Journal Asiatique. Paris 1934. — I s t i : La haute Asie. Paris. — P r z y l u s k i : Nouveaux aspects de ľ histoire des Scythes. Revue de ľUniver-sité de Bruxelles. 1937. — R i e g l : Spätro-mische Kunstindustrie. Wien 1927. — R o e-r i c h : The animal style among the nomad tribes of northern Tibet. Praha 1930. — Ro-s t o v t z e f f : Ľ age du cuivre Revue archéo­logique. Paris 1920. — I s t i : Iranians & Gre­eks in South Russia. Oxford 1922. — I s t i : Sredinaja Azija, Rosija, Kitai i zverinji stil. Skyfika 1, Sem. Kond. Praha 1929. — I « t i : The animal style in South Russia and Chi­na, etc. Princeton 1929. — I s t i : Skythien u. der Bosporus, 1. Berlin 1931. — S h i-r a t o r i : Sur ľ origine des Hiong nou. Journal Asiatique. Paris 1923. — S t r z y-g o w s k i: Altai - Iran u. Volkerwanderung. Leipzig 1917. — I s t i : Asiens bildende Kunst in Stichproben, etc. Augsburg 1950. — T a 11-g r e n : Ľ époque dite ď Ananino dans la Russie orientale. Suomen Muinaismuistayhdi-styksen Aikakauskirja, 31. Helsinki 1919. — I s t i : Zum Ursprung des sog. skythischen Tierstils. Acta Archaeologica IV. Kjoben-havn 1933. — T a k á c s : Mittelasiatische Spätantike u. »Keszthelykultur«. Jahrbuch der asiat. Kunst II, 1. Leipzig 1925, — T o l l : Skifi i Huni. Praha 1928. — U v a-r o v : Materijali po arheologiji Kavkaza, 8. Moskva 1900. — V i r c h o w: Uber die kultur-geschichtliche Stellung des Kaukasus. Berlin 1895. — W a l d s c h m i d t : Gandhara, Ku-tscha, Turfan. Leipzig 1925. — W i l l i e l m: Geschichte der chinesischen Kultur. 1928. 27 Z d e n k o V i n s k i 28 NAPOMENA Ovdje navedena stručna literatura nije i ne može biti potpuna. To, uostalom, i nije svrha ove bibliografije. Spomenuta su tek neka važnija djela i rasprave, kojima je za­datak da upozore i na te probleme, jer oni nesumnjivo zadiru — više no što se kod nas obično misli — u početke naše prošlosti. Ma da sintetičkih djela većih razmjera о nomad­skoj umjetnosti, odnosno životinjskom stilu uopće nema, ipak postoji golema građa, ma­hom objavljivana po raznim stručnim edici­jama. Za daljni studij korisno će poslužiti ove publikacije: Prve sveske Bossertova djela »Geschichte des Kunstgewerbes« (Berlin); uzoran materijal sabran je u svima svescima >Archaeologia Hungarica« (Budapest); zna­čajne rasprave i članke donosi nadalje časo­pis »Wiener Beiträge zur Kunst- und Kultur-geschichte Asiens« (Wien); i, konačno, treba istaći važnost svog sakupljenog materijala i novih rezultata u Tallgrenovoj >Eurasia Sep-tentrionalis Antiquac (Helsinki). — Ilustrati­vni materijal u ovoj mojoj raspravi potječe iz Hrvatskog narodnog arheološko-historijskog' muzeja u Zagrebu, bivšeg bečkog društva » Ve-rein der Freunde asiatischer Kunst und Kul­tur in Wien« i »Seminarium Kondakovia-numa« nekada u Pragu. Raznoliko podri­jetlo i ostali tehnički razlozi uvjetovali su da su klišeji obzirom na prirodnu veličinu reproduciranog materijala nejednako uma­njeni. ZUSAMMENFASSUNG Die Hauptträger eurasiatischer Nomadenkunst Der Verfasser gib t zuerst einen kurzen Uberblick iiber die Lagerung im Raume in der eurasiatischenSteppenzone und beschreibt dann allgemein den Tierstil. Weiter beschäf-tigt er sich mit Siidrusslaoid (Skythen und Sarmaten), Ostrussland (Finno-Ugrier), den si-birischen Kulturen, den Tierstilträgern in Chi­na und Zentralasien (Yueh-shih) usw. Abge-sehen von dem iranisch-hunnischen Gebiet, weist er noch auf weilere Zentren im Luri-stan und Kaukasus hin, und geht deren Ver-binduugen mit dem eisenzeitlichen europä-ischen Siidosten nach. Schlieslich betont der Verfasser den Charakter des »barbardschen« eurasiatischen Tierstils der eufopäischen Лго1-kerwanderumg besonders in Pannonien und die Bedeutung seiner Auswertung fiir die Kultur des friihen Mittelalters. ZAGREB ZDENKO VINSKI Ukrasni okov. Novi Banovci na Dunavu. 

Glavni nosioci eurazijske nomadske umjetnosti_3.dio

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia