Mljekarstvo u Resavskom i Despotovačkom srezu nema tradicije. Zna se da se još 1920. godine prerađivalo mlijeko u kačkavalj, i to samo u despotovačkom srezu, a organizirali su to pojedini trgovci. Inače stočari su mahom sami prerađivali svoje mlijeko na najprimitivniji način, i to jedino u bijeli mekani sir

Ljubomir Đorđević

Đorđević, Ljubomir

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

Na kra ju ovog izlaganja možemo is taknut i , da se već iz samih l a b o r a t o r i j ­skih anal i t ičkih izlaganja može lako uočiti , k a k v e pr i l ike vladaju u pojedinim pogonima, j e r j e kval i te ta gotovih proizvoda o tvoren prozor u radine p ros to r i j e proizvođača. Učinimo li poredbu s ostalim proizvodima p r e h r a m b e n e indust r i je posljednjih nekoliko godina, vidjet ćemo, da p r e m a m n o g i m od nj ih kva l i t e t a najvažni j ih mliječnih proizvoda pokazuje s tagnaci ju , koju ne možemo ni o p r a v ­dati, a ni to ler i ra t i . Ing. L jubomir Đotrdtević, Svi lajnac ZADRUŽNA M L E K A R A U S V I L A J N C U Mlekars tvo u Resavskom i Despotovačkom srezu n e m a tradicije. Zna se, da se još 1920. godine prerađ iva lo mleko u kačkava l j , i to samo u despo tovač­k o m srezu, a organizovali su to poj edini t rgovci . Inače s točar i s u m a h o m sami pre rađ iva l i svoje mleko na najpr imi t ivni j i način, i to jedino u be l i m e k a n i s i r , . kiselo mleko, a r ede u maslac i ka jmak. Mlekarskih zadruga ni je bi lo kao u Slovenij i i u drugirn delovima Srbije,, kao na pr. u P i r o t u i dr. Posle oslobođenja radi lo je nekol iko mleka ra i t o s amo za v reme obavez­nog otkupa mleka za koje se ne može reći da su ima le nek i uspeh. Sa ukidanjem, obaveznog otkupa mesa i mleka, s točars tvo je dosta n a p r e ­dovalo, počeli su se javl ja t i t ržn i viškovi mleka ko je seljak, nije mogao na zgo­dan način da realizuje> to j e i dalo povoda za podizanjem m o d e r n e mlekare , koja. b i mogla t e viškove mleka. o tkupi t i i t ako izaći u sus re t proizvođačima mleka. Tako j e sagrađena 1954. godine nova mleka ra sa kapaci te tom, od 3 do> 5 hi l jada l i ta ra mleka dnevno, a oprema za nju nabavl jena j e ilz inost ranstva. Ovakva m l e ­k a r a sa novom i savremeno'm opremom omogućiće da dobiveni proizvodi b u d u što boljeg kval i te ta . Mlekara će imat i i svoju labora tor i ju za p o t r e b n e anal ize mleka i mlečnih proizvoda, a t ime .će se osigurati proizvodnja s t a n d a r d n i h proizvoda. Mlekara b i proizvodila kačkaval j , be l i sir, maslac, a za v reme letnjeg p e ­r ioda jogur t i d ruge vrs te s ireva. SIROVINSKA BAZA O T K U P N O G P O D R U Č J A Mlekara će s e snafodevati mlekom sa te r i tor i je Resavskog i Despotovačkog^ sreza, koje uzajamno povezuje željeznička p ruga Markovac—Despotovac. Postojanje ovakve linije omogućiće lakiši i jeft inij i dovoz mleka, j e r ova. prolaz i blizu sela iz koj ih će se otkupl j ivat i mleko . Najduža relaci ja dovoza mleka biće 20 ki lometara . Mleko iz sela na 5 do 6 k m od Svilajnca dovoziće se-d i rek tno u mlekaru , za sada konjskom zapregom. Na područ ju Resavskog sreza ima oko 4.500 k r a v a i 14-000 ovaca, t a k o će se više o tkupl j iva t i kravl je mleko. U p lan inskom predelu despotovačkog sreza s toča r i s e b a v e m a h o m o v č a r ­s tvom, i to b i bilo područje iz rade kačkaval ja . Iz t ih se la zbog s labih veza i p u -t eva nebi se mleko dovozilo di rektno u m l e k a r u već b i s e organizovala p r e r a d a n a licu mesta po preradbenim 1 m l e k a r a m a t ih sela, a t ek finalni proizvodi b i se^ dovozili u m l e k a r u n a sazrevanje i lagerovanje. Inače Despotovački srez ima oko 60.000 o v a c a r t e već sada godišnje proizvodi za t ržiš te do 8 vagona belog srpskog, sira. N A Č I N U D R U Ž I V A N J A PROIZVOĐAČA M L E K A Apri la 1955. god; osnovana j e Sreska mlekarska zad ruga s točara sa p o ­dručja Resavskog sreza Svilajnca, koja će obuhvat i t i joši ove godine i p ro izvo­đače iz susednog Despotovačkog sreza. Učlanjivanje s točara u ovu zadrugu bdio bi direktno, dok će se sela gdje već postoje s točarske zadruge učlanjivat i u mlekarsku zad rugu preko s točarske zadruge i p re t s tav l ja t i svoje članstvo. Ovakvih s točarsk ih zadruga na teri tori j i Resavskog sreza ima 8, a D e s p o ­tovačkog-sreza samo 1. O v a k v o m organizaci jom otkloniće se mnogi nedostaci, s labost i i teškoće, a: mlekarom će uprav l ja t i d i r ek tn i proizvođači mleka. Ovi će se zaista za in te res i ­rat i , j e r će svoj im j ems tvom garan tova t i za rad zadruge, i imaće p ravo n a d e -lenje dobit i posle real izaci je proizvoda. Takvo preduzeće b i oni s m a t r a l i s v o ­jim, a s a m i m t im vodi l i dovoljnu b r igu za njegov uspeh, j e r ukoliko j e r e n t a ­bilni j i rad preduzeća , utol iko će oni imat i veće koristi . Upravn i odbor b'i! isto tako. imao pravo p r i odlučivanju o p r imanju r adn ika i s lužbenika n a -posao'. Mleko b i s e p laćalo mesečno i to po kval i te tu, t e će i ova m e r a u t i ca t i d a se proizvodi kva l i t e tno mleko . U L O G A I ZADACI ZADRUGE I M L E K A R E Uloga zad ruge i m l e k a r e jest, da preko otkupa mleka i mlečnih proizvoda ut iče na unap ređen j e mlekars tva , odnosno stočarstva, p u t e m povećanja broja, s toke i n jene mlečnosti . Ona b i imala zada tak : -— da nabav l j a p r ip lodna g r l a za poboljšanje zapa ta svojih članova, — da vrš i selekciju p r ip lodne s toke i vodi matično> knjgovodstvo po p r o p i ­sanim 1 upu t ama , — da organizuje s t a lnu s t r u č n u kont ro lu proizvodnosti i zd ravs tvenog s t a ­nja s toke svoj ih č lanova, — da u perspek t iv i osnuje svoju f a rmu i d rž i j e u svojoj režiji, — da p o m a ž e pr i lečenju obolele stoke, —• d a se s t a ra o popula r i san ju i' spro vođenju svih sav remen ih zoo tehn ick ih m e r a kod svoj ih .članova i da r a d i na nj ihovom osposobljavanju za r a d '. n a s točars tvu , mlekar s tvu , p u t e m kurseva, školovanja, p redavan ja , p u ­blikaci ja i t. d. — 'da podiže po t rebne objekte i uređaje za p r e r adu mleka i p r i p r e m u s t o č n e h r a n e (kad silo j a m e i dr.) za pojedinačno' i zajedničko' korišćenje. Ona. bi p r eduz ima la i m e r e za pravilno' korišćenje, u ređen je i poboljšanje l ivada i pašnjaka , bilo seoskih ili svojih članova, kao i m e r e za suzb i ­j an je bi l jnih š te točina (lucerkine bube i dr.). Ona bi upuć iva la svoje članove n a proširenje i gajenje k r m n o g bil ja na n j ihovim gazdins tv ima, kao i b lagovremenu i p rav i lnu p r i p r emu s točne h r a n e za. zimu. Mleka ra b i nabav l j a l a s točnu h r a n u za svoje članove u v idu копсеп,-t r a t a (kao mekinje, ul jene pogače, suv i rezanci i dr.) i n a k ra ju regulisaće, orga-nizovaće i vodice jed ins tvenu pol i t iku proizvodnje, sakupl janja , prodaje mleka i njegovih proizvoda i određivaće smer i dela tnost za r e o n ovčars tva i gove^ đars tva . Š T A OČEKUJEMO OD O V A K V O G R A D A ? Mlekara bi objedinjavala r a d svih zadruga i i s tupala n a t ržiš te kao j ed in ­s tvena organizacija. Ona bi kroz organizovanu i m o d e r n u proizvodnju postizala bol j i kval i te t mlečnih proizvoda i tako osigurala n j ihov p l a sman i cenu. T ime b i se postigla s igurna prodaja, zbog čega i proizvođači s tekl i uverenje i imali ekonomsku koris t za razl iku od pojedinačnog izlaženja n a tržište, gde m u nije n ikada zaga ran tovana kako prodaja tako i dobra cena proizvoda. Ona j ed in ­s tveno is tupa kako na nu ta rn jem tako i n a van j skom tržiš tu . Zadovol javajućom cenom mleka zadruga m o ž e da vodi b o r b u sa n a k u p c i m a n a svojoj ter i tor i j i , i n a k ra ju zadružne organizacije uživaju vel ike povlas t ice i olakšice, j e r su oslo­bođene od izvesnih društvenih obaveza i doprinosa. Ovakav način udruživanja će najbol je odgovara t i proizvođačima, što se već u p raks i pokazalo kod postojećih m l e k a r a organizovanih na ovakovoj i sličnoj osnovi . Kao p r imer prednos t i ovakve organizaci je može posluži t i P i ro t ska mle­k a r s k a zadruga, Kran j ska zadružna m l e k a r a i dr. Samo p u t e m punog d i rek tnog učešća proizvođača u r a d u mlekara i njegove d i r ek tne zainteresovanost i za njezin r a d može se doves t i do stvarnog, uspeha . Nada jmo se da će ovakova organizacija m l e k a r e u Svi la jncu omogućiti dobar poče tak i dalj i r a d na unapređenju s točars tva i mlekar s tva , a samim t im uticaće n a poboljšanje s t anda rda naših l judi na selu. I n g . Ljubiša Golubović, Beograd H L A Đ E N J E I T R A N S P O R T M L E K A U D E Ž A V I M E R I L E N D ( S A D ) U zavisnosti od toga, k a m o mleko- dolazi posle muže, h lađenje mleka se obavl ja u k a n t a m a ili u specijalnim bazenima. Uvođenjem au toc is temi za t r a n s ­p o r t mleka, sve se više isključuje, h lađenje mleka u k a n t a m a , a proširuje ste h l ađen je mleka u bazenima.. P r imena h lađenja mleka u bazen ima u državi M&-r i lend otpočela je ug lavnom 1951. godine. Kod hlađenja mleka u kan t ama postoje dva osnovna načina, i to : 1. Ili se mleko' iz kan t i na jp re p ropuš ta p r e k o malog rebras tog hladionika, či ja veličina zavis i od količine mlek.a s pa se ponovo napun jene k a n t e sa rash la­đen im mlekom stavl jaju u meta lne b a z e n e sa l edenom vodom. 2^  Ili se k a n t e sa mlekom direktno* pos tav l ja ju u pomenu te meta lne bazene. Da li će se upotrebi t i p rv i ili d rug i nač in hlađenja , to j e reguliisano u izve-s n i m područj ima u redbom san i ta rn ih organa . Tako p rv i nač in h lađenja imamo n a f a r m a m a u okolini Freder ika , gde se t akođe nalazi m leka ra većeg kapaci teta . 

Zadružna mljekara u Svilajncu

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia