U ishrani stanovništva Crne Gore mlijeko i mliječni proizvodi zauzimaju značajno mjesto. Uvjeti za razvoj mljekarstva su veoma različiti u raznim dijelovima naše republike, a proizvodnja i prerada mlijeka je također u raznim predjelima različita. No, pored velikog značaja za ishranu stanovništva ovoj se privrednoj grani još uvek ne posvećuje potrebna pažnja

Lidija Đerković

Đerković, Lidija

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

Teško j e nagovijestiti , kol iko će mljekarska industri ja Jugoslavije proizvodit i :za izvoz. Skoro je s igurno, da ćemo već idućih godina imat i dovoljno mliječnih proizvoda, koje danas uvoz imo: mliječni šećer, mlijeko u prahu , kazein, a i kasni je možda zgusnuto mlijeko. Budući da sad još uvozimo znatne količine t ih proizvoda, b i t će domaća proizvodnja lijep doprinos na rodnom gospodarstvu. Ipak izvoz n e smije bi t i j ed in i kr i ter i j , k a d ocjenjujemo doprinos ove ili one g rane za narodno gospodarstvo'. Ako smo ostvarenje ili š tednju deviza nazval i d i rek tn im doprinosom n a r o d n o m gospodarstvu, onda sve drugo možemo nazvat i i n d i r e k t n i m doprinosom. . I indi rektn i doprinos ml jekarske industrije na rodnom gospodarstvu je velik. To je na pr . sve, što ml jekarska industri ja d i rektno ili indirektno učini za po­boljšanje s točars tva i za poboljšanje proizvodnje mlijeka. Isto j e tako doprinos cjelokupnom na rodnom gospodarstvu,, ako se zbog djelovanja mljekarske indu-.strije poboljšaju p r e h r a m b e n i uvjeti . Gdje je, na pr . p reh rana velikog bro ja radn ika dobro uređena , t a m o je i veći radni učinak, manje izostajanje s posla, .manje bolesti i t . d. U državama, gdje ima uvjeta za p rome t s t ranaca (turizam), mljekarska će industr i ja , — koja turiste smatra vr lo značajnim kupcima — lako pridonijet i poboljšanju t ih uvjeta i to na taj način, što dobavlja u tur is t ičke kra jeve najbolje mlijeko i mli ječne proizvode, mliječna pića i 'specijali tete. Možda se gidjekojem čitatelju, koji j e čitao, dosadašnja poglavlja, nametnu la misao, da j e sve što j e r ečeno o industr i jskom mljekarstvu, istinito, ali n e kod nas, nego negdje drugdje n a svijetu, j e r da kod nas nema uvjeta za industr i jsko mljekarstvo, odnosno kol iko smo ga već os tvar i l i /zasad se još ne možemo nada t i o n i m korist ima, koje s m o već nabrojili . U tome ima i nešto istine. Zato ćemo ш idućem i zakl jučnom poglavl ju razmotri t i , što će sve još t reba t i kod nas stvori t i , •da industr i jsko ml jekars tvo n e samo uspješno razvijemo, nego da n a m ono dade i sve koris t i , koje već daje i u napredn im državama. Ing. Lidija Đerković , B m g n a d N E K E O S O B E N O S T I M L E K A R S K I H P R I L I K A N A D U R M I T O R U U ishrani s t anovn i š tva C r n e Gore mleko i mlečni proizvodi zauzimaju zna­č a j n o mesto. Uslovi za razvoj mlekars tva su veoma različiti u raznim; de lovima «#уе naše republ ike , a proizvodnja i p r e r ada mleka je t akođe u r a z n i m prede l ima različita. No, po red ve l ikog značaja za i shranu s tanovniš tva ovoj se p r iv rednoj grani još uvek ne posvećuje po t rebna pažnja. Poznavan je s tanja mlekars tva i uslova za njegov razvoj , prv i su koraci k a s is tematskom i p l a n s k o m r a d u na njegovu unapređenju . Ova pi tanja se t a k o đ e n i su u dovoljnoj m e r i p roučava la što znatno ometa n e samo pravi lno sagleda­vanje značaja ove p r i v r e d n e grane , već i pravi lno sagledavanje perspek t iva budućeg razvoja. Ovde ćemo izneti neke osobenosti i od l ike .mlekars tva u srezu durmitorskom,, smatrajući da će to b a r donekle doprinet i uočavan ju nek ih osnovnih odlika m l e ­kars tva ovog kraja. Teren durmitorskog sreza: je mas ivom Durmi to ra (2522 m) podel jen u. d m dela sa dva veća platoa (zaravni) — Jezerska v isoravan i P ivska v i soravan . Ovakav te ren j e uslovio izvesne osobenosti mlekars tva , a uslovljavaće i ubuduće. Blagodareći ovakovom terenu taško j e govor i t i o podizanju većih prerađivačkiih. mlekara, koje b i sakupljale mleko sa veće površ ine . P r i r o d n e lepote i uslovi za letovališta i odmaral iš ta u ovom kra ju veoma su povoljni, što se m o r a imat i u vidu pr i razmat ran ju uslova plasiranja mleka i mlečnih proizvoda i kod u s m e r a -vanja pravca p r e r ade mleka uopšte. Oba ova područja uglavnom se or i jent išu p r e m a Nikšiću, al i su Jezera povezana i sa Plevlj ima i Kolašinom. N a taj' nač in ova se područ ja docnij;© dosta lepo mogu povezati sa magis t ra lom Beograd—-Bar, p r e k o Mojkovca. Župa Piva usmerena je p rema Foči i Sarajevu, a nov im p u t e m se sa Sara jevom pove ­zuje kroz P ivsku k l i suru (kanjon). Južn i deo P i v e u s m e r e n je p r e m a Nikšiću i povezan j e sa nj im preko Brezna. Novim p u t e m p reko Sedla (2226 m) Jezera se preko Dobrog dola i Todorovog dola povezuju sa p l an inom Pivom. Međutim, Župa Piva, koja j e plodnija, ostaje odvojena usled ve l ike visine i usled toga, što sadanji p u t već u r anu jesen zbog snegova posta je neprolazan. Usled toga ovde su se već obrazovala dva skoro odvojena područ ja proizvodnje mleka t e se može govori t i o podizanju dvaju mlekara , p o j edne u svakom području . . T a k v e zemljišne i saobraćajne p r i l ike uslovile su izvesne osobenosti s ame pre rade mleka, a to će i ubuduće bi t i od značajnog uticaja. P r v a osobina jeste,., što ovde ili uopš te n e dolazi u obzir p r ikupl jan je većih količina mleka rad i prei-rade, ili bi to pr ikupl janje bilo moguće p o d ve l ik im teškoćama, usled čega se n e može računa t i na rentabi lnost ovakvog nač ina poslovanja. Međutim, ovde »e razvila, a ima uslova da se dalje razvija p r e r a d a mleka p o s is temu polufabr ikata . To znači, da se na t e renu skupljaju manje kol ič ine mleka i da se one p re rađu ju u polufabrikate, a ovi bi se nosili u c e n t r a l n u mlekaru n a dovršenje p re rade . Izlišno je naglašavat i , da će se kako p re r ada mleka tako i povećanje proizvodnje mleka razvi jat i dalje u zavisnosti od toga, koliko se p ro izvođač i t ekonomski zain-teresuju. Srazmerno s labo razvijeno govedarstvo j e t akođe osobina ovog područja, dok je gajenje ovaca veoma razvijeno. Uslovi za razvoj govedars tva istina po­stoje, al i se za duži period ipak ne može r a č u n a t i sa n jegovim brz im n a p r e d o ­vanjem. Ovakvi uslovi uticali su da se t o k o m v r e m e n a razvi ju specaiični uslovi stočne proizvodnje i gajenja stoke, uopšte . P r e Svega, ovde je veoma razvi jen sistem planinskih ispaša i ka tuna . Usled toga mleka r s tvo nosi izrazite osobine sezonske proizvodnje ili u krajnjoj 1 liniji ko leban ja proizvodnje po sezonama-Razume se, da ovakovi oblici s točars tva utiču, a t akođe će i dalje uticati na oblike mleka r ske proizvodnje uopšte, a posebno n a oblike p r e r a d e mleka . Poš to sela p reko leta drže veoma mal i broj g r l a s toke, to n a m se čini da ko«L proučavanja mogućnost i organizacije p ro izvodnje i ' p r e r a d e mleka n i j e b i tno odstojanje m e đ u sel ima i njihova međusobna povezanost , već j e b i tno kako ш mlekarska područja povezana sa pot rošačkim cen t r ima ili sa centr ima za p re radu . Nama izgleda najverovatni je da će organizaci ja s i rovinske i p re rađ ivačke baze moći da se os tvar i u ovom pravcu: p o k a t u n i m a , koj i s u dobro povezana sa glavnim saobraćajnim linijama i koji su najstar i j i p re rađ ivačk i centr i za ove uslove, pa "treba organizovat i prerađivačke stanice odgovarajućih veličina. Pošto ovi centr i s tva rno postoje, to se — znači — postavlja samo pi tanje njihovog usavršavanja kako u pogledu građevina tako i u pogledu inven ta ra i povećanja s t ručnog znanja l judstva. To znači, da se za NR Crnu Goru postavlja kao važan z a d a t a k modernizaci ja p laninskih sirarnica (katuna). P o k r e t n e sirarnice, u r e ­đaji za zagrevanje vode i pasterizaciju mleka, u ređa j i za izradu i topljenje masla, koji b i se zagreval i neposredno, ovde će odigrati veoma značajnu ulogu, j e r ogrevnog mater i ja la ovde ima skoro uvek u izobilju. Može već sada doći ozbiljno u razmatranje podizanje veće mleka re u Jeze­r i m a n a izvoru r e k e Bukovice. Ova mlekara b i se snabdela mlekom sa te rena Jezera , p l an ine Sinjajevine, a takođe novim pu tem i s a p lan ine Pive . U svakom slučaju, izgleda da b i ova mleka ra imala konzumno-prerađivački ka rak te r t e bi mora la raspolagat i p o d r u m i m a za zrenje i čuvanje proizvoda. Konzumno mleko bi se prodavalo u Žabl jaku, j e r se ovo mesto sve više razvi ja u adminis t ra t ivni , t rgovački i indust r i ski cen t a r sreza. U mlekaru bi se donosili s i revi sa p re rađ i ­v a č k i h s tanica te b i s e oni Ovde dalje negovali . Nije naroči to teško da ova mle­k a r a snabdeva mlekom (bar do izvesne mere) i sam Nikšić. N a m a se čini, da n a novom p u t u u Plužinama t akođe ima povoljnih uslova za podizanje veće mlekare , koja b i obuhvati la mleko i mlečne poluprerađevine sa t e rena bogate P ivske župe i jednog dela p lanine Pive. Ova mleka ra takođe može i t reba da učestvuje u snabdevan ju Nikšića mlekom. Saobraćaj, u srezu du rmi to r skom svakim se danom popravl ja i jača, mnoga mes ta se sve bol je i b rže povezuju sa važnim pot rošačkim cent r ima I samim Pr imor jem. Time se o tva ra lep izgled za unovčavanje proizvoda, ali se takođe nameće i obaveza da se •potrošači snabde mlekom i mlečnihi proizvodima. U du rmi to r skom srezu, slično kao i u d rug im delovima Crne Gore postoje mnoge osobenosti u razvoju mlekars tva , postoje mnoge teškoće, koj ih u d rug im delovima naše zemlje ve rova tno nema, ali jedna činjenica ovde ostaje kao g lavno: to su izrazito s točarski kra jevi , a stočarstvo bez razvi jenog mlekars tva danas ne može s tanovniš tvu obezbedit i onaj ekonomski nivo> i napredak , koga želimo. P roučavan je t ih pr i l ika i smel i je pr is tupanje rešenju mnogih p i tan ja u n a p r e ­đenja mlekars tva j e o d p rvens tvene važnost i ne samo za s tanovnike ovog: k ra ja već i za unapređen je tu r i zma koji se ovde sve jače razvija . , Na osnovu onoga, š to smo navel i kao osnovne odlike mlekarsk ih pr i l ika isreza durmitorskog, ostaju kao bitne t r i činjenice: 1. Osobenosti zemljišnih, k l imatskih i. s točarskih pr i l ika sreza d u r m i t o r ­skog i drugih delova N R C r n e Gore nameću nam, da se pojedina p i tan ja u n a ­pređen ja mlekar s tva ovog k r a j a mora ju zasebno i veoma detal jno p roučava t i p r e pr i s tupanja izvođenju m e r a unapređenja mlekars tva . Iskustvo stečeno n a d rug im rnestima i u d r u g i m гепнјапаа, ovde će bi t i dragocena pomoć, a l i b i šablonsko i nekr i t ično usvajanje t ih iskustava ovde moglo imat i mnogo teže posiedice n o u d r u g i m delovima naše zemlje. 2. Svaka m e r a za unapređen je mlekars tva ovih k ra jeva ima o v d e zna tno j a č i vaspi tn i značaj , j e r o t k u p i p r e r ada mleka kao i r a d mleka r sk ih preduzeća većeg obima ovom su k ra ju još nepoznati . 3. Svaka n o v a m e r a t reba do najvećih r azmera da iskoristi s v a ' pozi t ivna iskustva, koja su se vekov ima s tvara la kod s točara i m leka ra ovog kra ja , i t ime će se u najvećoj m e r i obezbedi t i uvođenje pozit ivnih novina. 

Neke osobitoti mljekarskih prilika na Durmitoru

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia