Kao pokusnu proizvodnju, 25. VII. god. 1955. TMP »Pionir« proizvela je prvi put u našoj zemlji jaja u prahu. Potreba za ovim proizvodom velika je u našoj već razvijenoj prehrambenoj industriji, tako da je naša zemlja bila prinuđena da ga uvozi, mada se nalazimo među najvećim izvoznicima svježih jaja u Europi

Božidar Maslovarić

Maslovarić, Božidar

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

10 i 15°C. Topliji r as tvor izaziva p re te ranu šuplj ikavost i kiselost sira i ubrzava •soljenje zbog čega s ir postaje tvrd. Kada su kr iške dovoljno usoljene, izvade se, o s t ave se da se malo ocede a zat im se slažu u sudove za zrenje. Dno suda u kome će se sir s lagat i pospe se solju i otpočne sa slaganjem. P r i s laganju t r eba pazi t i da između kriški ne ostaju p razn ine j e r one omogu­ćavaju drobljenje s i ra za v reme čuvanja i t ranspor ta . Is tog dana t reba složiti j e d a n d o dva sloja t e j e r ad i toga najbolje puni t i i s tovremeno nekoliko sudova. Ako se složi više r edova odjednom, pošto je sir još mekan , donje kriške se spljošte i izgube oblik. Kada su sudovi napunjeni , nose se u prostorije za zrenje. Beli sir zri пај^-bolje na t empera tu r i 10—15°C. Niža tempera tura od 10°C, naročito u početku zrenja, o težava rad mlečnih bakter i ja i onemogućava pravilno' zrenje. Kao po­sledica toga kr iške se često razmekšaju i raspadnu. Viša t empera tu ra od 15°C omogućava brzo ukisel javanje i s tvaranje šuplika, te sir postaje t v rd i oporog ukusa . Zrenje t ra je 15—25 dana. Za v r e m e zrenja sudove sa s i rom t reba n a d ­gledati . AkO' se na površ in i uhva t i bela skrama, t reba je odmah uklonit i i po ­gledati , da li je s i r dovoljno čvrst, kakvog j e ukusa i mirisa. Ako j e s i r , m e k a n I nepr i ja tnog mir isa , t reba odliti sok, izvaditi kr iške i svaku oprat i s lanom vodom kojoj se može dodat i i j edan procenat mlečne kiseline. Dobre kr i ške se ponovo slože u čist sud i prel i ju novim sokom koji se spravl ja na isti način kao i presolac. Za duže čuvanje sir se s tavl ja ü prostor i je t empera tu re 4—5°C. Dobar s i r je lepe bele boje, pr i ja tnog ukusa i mir isa^ bez mnogo šupl j ika . Za j edan k i logram s i ra pot rebno je 6—7 li tara k rav l j eg mleka, dok se od 100 l i tara ovčijeg mleka dobija 27—32 kg šira u zavisnost i od procenta s u v e mate r i j e mleka. I n g . Božidar MasAovarić, Župan ja ^PROIZVODNJA J A J A U P R A H U U T .M. P . »PIONIR« -ŽUPANJA Kao pokusnu p ro izvodn ju , 25. VII. god. 1955. T M P »Pionir« proizvela je p r v i pu t u našoj zemlji ja ja u prahu . Po t reba za ovim proizvodom vel ika j e u našoj već razvi jenoj p r eh rambeno j industri j i , t ako da je naša zemlja bila p r i n u ­đena da ga uvozi, m a da se nalazimo među najvećim izvoznicima svježih j a j a u Evropi. Ta suprotnost , izvoziti sirovinu, a uvozit i njene pre rađevine t ip ična j e za tehnički nerazvi jene zemlje, pa kako svak im danom u našoj zeml j i proizvodimo sve više proizvoda, koje smo uvozili, a za -koje smo ; s iroyine izvozili, to ovaj p u t možemo reći, d a smo uspjeli proizvest i i ja ja u p r ahu . Ideja za p r o ­izvodnju jaja u p r a h u n ik l a je uzajamno, kako od s t r ane »Pionira«, tako i.,od s t r ane za in te res i ran ih poduzeća za ovim art iklom, m e đ u ko j ima je p rednjač i la tvornica voća i povrća »Podravka« — Koprivnica, koja s u se s talno obraća la na mogućnost proizvodnje ja ja u p rahu , kad već »Pionir« raspolaže odgova ra ju ­ćim uređaj ima. - Za proizvodnju jaja u p r a h u T M P »Pionir« bila je za in te res i rana iz d v a razloga: prvo, što p roš i ru je proizvodnju novih proizvoda i dr., kronični n e d o ­s t a t a k mli jeka p reko č i tave godine uvjetuje, : .da se ne iskorist i kapaci te t suša re , što će se to nekoriš tenje mnogo ublažiti s proizvodnjom, ja ja u prahu. Ovo se tim povoljnije odrazu je, što u p rv im danima proljeća tvornica dobiva m i n i m u m mlijeka, a to j e doba, kad perad baš najviše nese jaja, a sušara, j e s lobodna . Važnost proizvodnje jaja u p r ahu odrazit će se pozi t ivno-na razvoj ž ivinars tva i njegove rentabi lnos t i na mnogo većem t e renu nego što je sad o tkupni teren mlijeka, i to k a d bismo u jednom mjesecu sušil i s amo 3 dana, t rebalo bi nam. oko 500.000 komada jaja, a za tu količinu po t r eban je veći o tkupni teren. P o ­vremena proizvodnja ja ja u p r a h u povoljno b i ut jecala i n a van j sku trgovinu,. - . gdje bi se jaja t reće klase bolje unovčila sušenjem pa kao jaja u p r a h u izvozila, a naše t ržiš te bi se u dan ima nestašice svježih jaja moglo opskrbi t i ja j ima u prahu. Ja ja u p r eh ran i s tanovniš tva igraju og romnu ulogu, j e r zajedno s mli jekom čine najvredni ju i naj kompletni] u h ranu , či je vr i jednost i se najbolje i lus t r i ra ju njihovim biološkim ulogama u održavanju v r s t a i uopće razvoja života. Dok jaje h ran i embrio svojim pri jeko po t rebn im sas t av inama t ek zametnu t i život i izgradi č i tav j edan organizam, dotle mlijeko h ran i , održi i ojača na jmlađe i n a j -nježnije organizme također svojom hranj ivošću. Osim toga danas se proizvod­njom mlijeka i jaja najbrže opskrbl juje t ržiš te po t r ebn im an ima ln im bjelanče­vinama. Ja ja u p r a h u proizvodili smo na ovaj način. P rvo je određena s t a ros t jaja. Odab i ra l i smo ja ja s l juskom bez pjega, a zatim i mućkanjem pored uha provjeraval i , da n isu mučki . Za t im smo ih po ta ­pali u j aču koncentraci ju kalijeva pe rmangana t a , u ko jem su stajala desetak minuta. T ime su dezinficirane ljuske, da se kod razbi janja onemogući re infekci ja tečnih jaja. Ja ja su razbi jana preko s ter i ln ih s i ta u s te r i lne posude, u koj ima s u miješana bje lanca i žumanjci, tako da s u dobivena tečna jaja specifične težine 1,045 Kako je specifična težina kod ja ja u d i rek tnom odnosu s nj ihovom svje­žinom, to je ova specifična težina odgovarala s ta ros t i jaja o d dvije do t r i nedjelje, j e r specifična težina svježeg jajeta j e 1,084; posli je p rve nedjelje 1,0713, posl i je četiri nedjelje 1,-013 i t. d. Tečna ja ja smo zatim, razr i jedi l i des t i l i ranom vodom u odnosu 1:1 do specifične, težine 1,015 s namje rom da se smanj i njihov viskozitet, Sušara j e normalno kao za proizvodnju mli jeka u p r a h u potpuno' oprana i s t e ­ri l izirana. Evaporaei ja j e vršena pod ist im uvje t ima kao i za mlijeko, t. j . p o d vakuumom i temperaturom 1 od neko 52°C, m e đ u t i m opterećenost e lektromotora se povećala do maks imuma, a zgušćivanje j e bilo nešio slabije. Tome je pak bio uzrok veći viskozitet razri jeđenih ja ja od viskozi teta mlijeka. Sušenje kondenzi ran ih ja ja dalje u komor i za sušenje bilo je istovjetno kao> sušenje kondenz i ranog mlijeka s t e m p e r a t u r o m ulaznog zraka od neko 140°C, a izlaznog 80 do 82°C i n ikakva odstupanja n i s u se mogla primijet i t i . Ovakav rezul tat evaporacije naveo nas je, da k o d drugog pokusa izbjegnemo evapora-ciju i da tečna ja ja (bez razređivanja) d i r ek tno sušimo. Rezul ta t je bio isti k a o s kondenzacijom. P r a h je imao l i jepu žu tu bo ju bez c rn ih pregorje l ih čestica, l i jep i p r i j a tan okus i miris na jaja dok ' je v lažnos t p r a h a iznosila 3,8%. Rendement , odnosno iskorištenje sirovine nije se moglo odredi t i zbog mal ih količina uze t ih za pokus, od svega 2970 komada jaja, od koj ih, je bi lo odvojeno 60 komada š to polupano, a što neupotrebl jeno. Od te kol ičine dobili smo oko 150 k g tečnih jaja,, a kasni je 37 kg jaja u prahu . Tako smo tehnološki ovladali p ro izvodnjom .jaja u p rahu , no međut im z a s ta lnu proizvodnju to nije dovoljno, j e r t r eba osigurat i ogromne količine ja ja 7 a nj ih t reba otkupi t i , dopremit i do mljekare i uskladišt i t i . J ednom rječju t reba pronaći i organizirat i veliki o tkupni teren. Zatim, ma da ne t rebaju veće inve­sticije za dogradnju kod proizvodnje jaja u p rahu , ipak t reba mehaniz i ra t i lupanja i miješanja jaja. Skladištenje, čuvanja i pakovanja jaja u prahu t ako­đer ima svojih specifičnosti, koj ima t reba ovladati . Tako će se jednoga dana pojavit i na t rž iš tu ja ja u p rahu , kao još jedan ar t ikal naše prehrambene indu­str i je , koji će u prvo vr i jeme mora t i -kao novi proizvod proći pu t predobivanja potrošača svojim kva l i t e tom i prednošću, kao što je to nekada moralo da prođe i mlijeko u p rahu . Ing. Dinko Kaštelan, Zagreb K R E P K A KRMA U P R E H R A N I KRAVA I z b o r 1 k r m i v a . Kod izbora krmiva za p r e h r a n u s toke valja znat i n j ihovu pr ik ladnos t za s tanovi tu vrst , kategoriju, spol, dob s toke i proizvodnju. Goveče je preživač, pa možie iskoristiti teže probavljivu voluminioznu krmu ~ (zelenu krmu, sijeno). Takovu k r m u mogu donekle dobro iskoristi t i i konji ; svinje pak, a pogotovo perad, to ne mogu. Muške rasplodne životinje t r e b a j u z a svoj razvoj više k repke k r m e nego ženske. Mladunčad ne može iskoristi t i teže probavl j ivu h ranu , a t r eba k r e p k u k rmu , t. j . h r anu s više hranj iv ih sas tav ina (bjelančevina i rudn ih tvari) za svoj razvoj. Krave s mlijekom izlučuju b je lan­čevine, rudne tvari i ostale hranjive sastavine, pa to moramo imati na umu kod izbora k rmiva za siastav krmnog obroka. Svinje i perad mora ju dobiti u h r a n i ug lavnom sve po t rebne v i tamine , a goveda mogu u b u r a g u s tvara t i vi tamin B . U k r a t k o goveda i konji su ug lavnom potrošači voluminozne k rme , a svinje i p e r a d k repke k r m e . Z a š t o v o l u m i n o z n a k r m a , k o j a s l u ž i z a p r e h r a n u k r a v a , n e o d g o v a r a p o t r e b a m a ? Svakom je gospodaru jasno, da površ ine za ži tar ice , okopavine ili povrće t r eba obradi t i , zasi ja t i i okapa t i , a pr i rodi će zavisit i o gnojidbi. Ipak malo kojemu gospodaru pada na um, da obrati veću pažnju travnjacima. Ri je tko sie gnoje, pa se tako tlo osiromašuje i prirodi s© smanjuju. Spomenut ćemo samo, koliko se tlo iscrpljuje proizvodnjom žitarica i sijena, pa koliko utječe gnoj idba n a t ravn jake . ' Sa 1 h a povr š ine iscrpl juju se iz t la bil jna h ran iva kod proizvodnje: 24 m t c zrna pšenice i 48 mtc s lame dušika (N) 76 kg kal i ja (K) 54 kg fosforne kiseline (P) 29 kg v a p n a (Ca) 1 15 kg Livade t r eba ju neš to v iše dušika i fosforne kiseline r icama, dvapu t više kali ja, a vapna mnogo više. 50 mtc si jena 80 kg 100 k g 35 k g 60 k g * od površ ina pod ž i t a -

Proizvodnja jaja u prahu u T.M.P. "Pionir" Županja

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia