Ante Konstantin Matas

Matas, Ante Konstantin

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

Godina IV. U ZAGREBU, I . TRAVNJA 188-2. Broj 2. V I E S T N I К HRVATSKOGA ARKEOLOGIČKOGA DRUŽTVA. Potrav lj е. Ob lievn ceste, što iz Sinja vodi k Vrlici sa dna briega Zrnca do miestašca Ribarić, na podu sjevernog obronka planine Svilaje, leži župa Potravlje. Na uzvišenoj toj vlaci, oklopljenoj sa zapada humcim i pr i -strancim ćelave Svilaje a od istoka obtočenoj polegnutim briegom, izpod koga Cetina se tibo vuče. cvao je u staro doba okrnpan grad. Izmedj sela Potravlja i Satrića. na sgodnu položaju, od P r o -lića kuća protezao se je uzduž do kuća Lijića, a širio к zapadu do izza crkve ss. Filipa i Jakova pram podnožju Vindušić-grada. Od davnijeg svratih pozornost na ove nieme svjedoke nieka-danjeg veličija, a se godišta dne 9. ožujka (1874.) nakanili se t e r razgledah kukavne ostanke tog nepoznatog grada, tiem pozornije, s t o j e izvan ruke i s puta, da se putnicim i s tarinarim lako podkrade. Sto ti se prvom pogledu predstavlja, to su niz njive z rane Cipi i Grudiue razuiem smierom izmotaue i izprisumićene gromile od drobná krečna kamena, kockasto ukresana; a kad bliže stupiš, opaziš, da jezgra tih gromila obrdane su debele zidine, što ti na j ­bolje jamče koliko su tvrde i zamašite bile sgrade, od kojihzi su se ujmile. Po oviem kamenitiem njivam na okolo svuda nahodiš komada klačarde, ulomaka od opeka, obgorielih kresanih stieua, uštrpaka od cakkna posudja. a najvećma svuda vidiš kovačine (Schlacke), koja je sviedok, da je u stare zemane ovdie poznata bila gvozdena ruda, i da kovačka je obrtnost evala, kao što je i dan danas kod Bale ta na Cetini obilatim željeznim rudani nahodi se t raga. Da bi ovi grad tvrdim bedenim opasan bio zaključiti se ne­môže iz škitih ruševina, što iznad zemlje vire. Naplav žala i zemlje strašno je dobeo. C'ielo zemljište Potravskog i Satrićkog razdolja nije za pravo reći, nego piesak, što su bujice sadrle sa bočina 3 34 Svilaje i njezina podgorija ter ovdie saniele, da zaspu staro tlo, a medjuto u náplavu uzčuvaju od daljeg rušenja temelje razva-ljeuog grada. Pravcem od jugozapada pram sieveroistoku preko zemalja Cipi dubao je upravan, dug zid, kog seljani mal a mal izkrčiše, al temelje u zemlji mu ostaviše. Odatle pram jugu u takozvanoj Barišiuoj Lužini pomalja povisoko iznad zemlje od zapada к istoku preko tri noge debeo živi zid za desetak koračaja dužine. Pri dnu iztočnog mu kraja sklop je debelih zidova, što odatle ко palci sa osi različitim polaze smierom, medju kojim veličinom odlikuje se onaj, što pram podnevu okriče, koj nakon 7 koračaji dužine na pravokut se slomi ter к istoku krene, da nakon 5 koračaji к po­dnevu se zaputi, odkle nakon drugi 7 koračaji к zapadu se vine i izčezne. Pri poludnevnoj strani Grudina leže njive zvane Katunine. Ove nedavno pune su bile klačnih zidina različita smiera i debeline; ни težaci, da oranice urede, izkrčiše jih, pak kamenje dielom u rupe zavališe, dielom na groinile uzbaciše. Krčeč nahodili su novaca rimskih i zemljenih žara. Novce najvećma razprodadoše u Spliet, jer težaci misle, da se u starinske novce žudije najbolje razume i najskuplje jih plaćaju, pak obično svakom nadjenom dragocienjenosti najprij splitske čifute zauudjaju, a žare dakako sasviem su po­lupali u tvrdom nvierenju, da je u njima novca naći. Medjuto od novaca na ovom zemljištu kaš nje našastih u sbirci с. к. gimna­zija Sinjskog ima jedan zlatni od Anthemia i miedeni od Antonína, Proba i Konstantina, srebrni od Hrvoje, i više sićušnih srebrnih uovaca ungarskih. Na sievernom vrhu njive Ivana Rožica, kraj seoskog puta. poćima staro groblje, prikriveno pločetinam uekresanim, hrapavim, brez nadpisa jal obiliežija. Do njeg na istok vidi se temeljni zid nalik sgradi kršćanske crkvice, a naprama ovog groblja u zapad, ob desnu Tutuševa suhog potoka, vidi se porušenih čemera od grobnica, niešto veličanstvenije i ukusnije sgradjenih, negoli su one kraj puta. Ove grobnice dakle su najbolji dokaz, da je grad bio rimski, jer toliko u onim grobovim, što su ob desnu puta, koliko u onim, što su onkraj potoka, nalazi se svijeća, lončića, bočica i sažganih kostiju, kao i po ostalim grobovim starih Rim­ljana, samo što ovi uzkraj puta pripadaše sebarskoj ruci, dočim u one na čemer zidjane pokopavana biše otmenija vlastela. 35 Jesenas mimohodeć kraj ovog groblja na čemere, svratih se, da ga iz bližeg razgledam, pak zemlju čeprkajuć, spazih starinsku posudu od fine crljene gnjile. Prizovnuh jedno momče s motikom, ter izvali iz zemlje sud nalik veliku pladnju, im žalibože u laptim razbiven! Na njem bi sažganih ljudskih kosti, cakla od razbijene gosteriee i nieko željezno orudje poput čekića, koje se skupa sa komadini posude čuva u starinarskoj sbirci с. к. gimnazija u Sinju. S onu stranu 15 godina u ovom istom groblju bi našast cielovit jedan lončić sa pliticom. koj takodjer čuva se u spomenutoj sbirei u Sinju. Za sve da po ovim ruševinam slabo se vidi traga mramoru i finim kamenim radnjam, ništa ne manje očevidci mi pripoviedaše. kako nazad malo godina našav jednu pisanu ploču, seljaci ju raz-lupaše mnijuć da kad je na njoj pismo, da je u njoj i blaga sakri­vena! Kod vode, s toje uzkraj glavnog seoskog puta za Maljkovo, nazad dvaestak godina namieriše se seljani na uiekakov starinski viganj ili kovačnicu sa nakovnjem, maljim, klještim, čekićim i sličnim orudjem, koje su razjagmili, da mu danas nije već traga naći. Istim putem hodeć к sjeveru pri južnoj strani zemalja zvanih Medjugorije pram kucam Majica s jednog i drugog kraja puta vidit je žljebova u živcu kamenu izdubljenih, kao što jih i po dnu Satrića uz Zrnac, kraj oputine, što na priečac vodi u Ervace, imade. Ove žliebe tragovi su rimske ceste, koja nije vodila uprav pođem preko Maljkova i Otišića, jer joj obilježija ovuda ne naziru, nego vierojatuo s Potravske podiue spuštala se je u Potravsko polje, pak odatle kričala put Ribarica, gdje izpod Plavšine kuće pod zemljom duboko zaplit náhode tragove zidjana rimskog druma, koj premostiv potok Ribarić udarao je sievernim smierom put onih gradića, što jim se ruševine srietaju u vrielo Cetine. Dvaestak koračaja od Majica birtije, preko njive Tome Petaka, nazad sedam godina odkriven je bio jedan jarak u klak zidjan, a na samar sčemeren, koj prilično, da je za vodovod služio. Vla­stník njive ga izkrčio u koliko inu je oranju smetao; a ter je za vodovod služio rad njegova pravca od jugozapada pram sjevero­istoku i rad položaja mu oborita nebi se znalo, odkle je vodu do­vodio, ako ne s kojeg vriela, što s onu stranu Cetine, gdje na Zasiočko-Bitelićkom padu iztiče. Možda da je vriela bilo u stari zeman i na Potravskoj podini, pak pošto je ovo tlo podzemnim špiljam i šupljinam podrovano, lasno da su ta vriela u ponore pro-36 pala. Tako znademo, da nazad malo mieseci sadanji m. p. župnik o. Ivo Šuman dao je u koritim potoka kopati i ponore otvoriti, koji sada žderu one biesne bujice, što sa Svilaje se obaraju, i što neizmiernu štetu težaštvu prinosiše razadiruć i zasipljući njive. Na ravnini pokraj Cetine u tako zvanom Potravskom polju il dolnjem Potravlju u mjestu Piket imade nmožtvo starinskog opeka, vrste dosta tvrde. Bez dvojbe tuđi je u stari zeman obsta-jala tvornica cigle, a do naših doba ujiuila joj se njeka saloža opeka. Da je okolica ova za sličnu obrtnost sposobna, jamči to i sad rabljena dobra vrsta loučarske zemlje, kojom seljani Satrića i Po-travlja vode znatnu lončarsku obrtnost i na glasu su bakrari po gorskoj Dalmaciji od Cetine do dno Kotara. Potravlju na zapad izdiže se osamljen čunjasti huuiac, do 300' odnosne visine. Od juga je ponorito strm, kao što je napram istoku i zapadu prilično uzprsit, dočiem na zapad obronak mu se slatko spusta k podnožiju suprotivua mu brdašca »Gradić». Na zarubljenom vrhu tog humea prkosito držu se još porušeni miri Vinđušić-grada. Kako su ga orili neprijatelji i čobani vrieme i gromovi, ipak je sviem nepogodam odolio. Beden od istoka savijen na luk iz dvora je do 20' visok a 4' debeo, dočim oni od zapada, na tupi kut slomljen, nješto je tanji i većma razoren. Temeljna crta opisiva sliku kose pačetvoriiie, kojoj su dvokutnice jednako po 60' duge. Prostorom dakle nije bio vejik. Vrata je imao od juga, gdje su ozimus pastiri odkrili kamenite skaline, od kojih žalibože dobar broj već su iz obiestne šale sturali nizza ostrmu brinu u Tutušev-potok! Tvrdjavica ova nije gradjena za ognjeno oružije, jer na njoj nejma ni puškarica, ni okna za topove, a to je dokaz njezine sta­rine. Nu ipak pri podnevnom uglu, sličnu oštmljatu nosu, pri-liepljeu se vidi jedan branik iz nove dobe, na kom je uzkih i visokih pendžera za puške i okna za lagane topove. Da se je sva­kako i topovim ovuda rabotalo sviedoče gvozdena zrna, što se po brdu na zapad Vindnšića nalaze suglasno sa predavom, što priča, da su ga Turci razorili sa glavice Gradić, na vrh koje da se i sad vide ostanci zidjanog meteriza. S istočne bočine Vindušića uzvija se na zasuke trag ceste, koja je u grad vodila, a po dnu glavice gromile sorena kamenja bilježi kolobar u suho zidjana šanca, kog Šarampov zovu, na sriedi koga narod priča, da kvrči pun bunar suha zlata! Po isti način i na istočnom obronku Gradića, na 37 jednom dolěiéu, gdje je voda pištala (kaže moj vodjak Ante Mojié-Ogrešić), leži zavaljena dobrota od dviju crkava, tako bar da je njemu njegov otac pripovjedao, a njemu turski bezi u Kuprisu. I u Vindušić-gradu nahodi se rimskih babaka, i ja isti nadjoh bakreni novac Konštantínov i gvozdeno pruo od jednog palca pro-miera. O davuoj prošlosti Vindušić-grada ne umie kazati nitko ništa; neg da su to bile kule njekih Vindušića, i da seje tu srebren novac našao sa nadpisom Vid Vimliišić, a taj novac da je u Spliet prodan bio! Vindušić-grad svakako nosi na sebi znak davne sta­rine, i morao je biti važan na tiesnom klancu izmedj Svilaje i Cetine za obranu onog nepoznatog grada, što je na Potravlju ležao; zato i on siže do rimskih doba. Po mom mnenju ime mu Vindušić od velike je važnosti, jer kao što Osakaćena rimska imena Trilj i Sutina kriju u sebi dokaz existencije Tiluria i Setonie, tako i ime Vindušić otajni bi mogao biti ključ za pogoditi ime brez-imenom rimskom gradu, što mu je na istočnom podnožju stao. Ako je Vindušić ime izvedeno od Vinduše, Vindušić je zamišljen kao čedo većeg grada, koj mu je kao matica pomišljeu, a ta je Viuđuša Ako nadalje Viuduša izvodi se od panja Vind, a ovi sro­dan je sa imenom narodnim Vindi ili Vendi, eto dokaza, da posried zagorske Dalmacije za Rimljanah obstojao je grad sa imenom slo-vieuskog naroda. Kao što izmedj Norika cvao je grad Norea, tako i posried dalmatinskih Venda, ovdie na Potravlju obstojala bi bila Vendea! Razumiem, da je smiono moje nagadjauje, al ja samo povukoh, a vieštiji nek dalje potežu. Za hrvatsko-bosanskih doba Vindušić je jamačno obstojao, čemu dokaz Hervojini i Ugarski novci; a što ga zovu gradom Kotromanovića, moglo bi se izvoditi, da je bio vlastitost tih bo­sanskih bana. Sbilja u Potravlju žive i danas ogranak ove veli­kaške porodice, kod koje sam nazad desetak godina prebirao torbu starinskih pisama, najvećma odnosećih se na njihovo rodoslovje i dokaze, da lozu vuku od bosanskih bana i kralja. Rekoše mi, da jim je ta pisma izmamio nietko u Splietu. pak tako će jim s vre­menom i uspomena poriekla izčeznuti, kao što jim jur i prezime gine, pokle i sad su gotovo više poznati pod predievkom Biče, nego Kotromanovići, kao što jim i Vindušić većma zovu Bičinim-gradom! Od ostalog ja bi lašnje vjerovao, da ovi seljaci Kotro­manovića, što žemlje težu i stado pasu a u jogunastom svom po­nosu velikašku ćud odaju, od Kotromanovića lozu vuku; negoli da 38 je Vindušić njihova davna vlastitost. Kotroinauovići ovi, kao što i ostali Potravćaui doselili su ovdje iz Hercegovine istom na po-ćetku 18. vieka; pak buduć se Kotromanovići najbliže do Vindu-šića nastanili i po nieki način ga u svoje predvraće uhvatili, na­stao je obićaj, da ga zovu Kotromanovića gradom, koj naziv nejma nikakve historične važnosti za poviest ove, zlameuite inčije, porodice. A. K. Mat as. 0 njekojih nedavno nadjenih ilirskih pjenezih. (V. Viestnik 1881. br. 3 . 4. 1882. br. 1 i dotične 2 table). I značaj sam pjeneza nedopušća jamačno dvojiti, da spadaju izravno u vrieme pred ili poslie vladanja Genthiosa. Izim štoni jeslo kra­ljevskog imena stoji ono Skodranske občine i gradskoga poglavarstva, zadak ovih pjeneza sa slikom galije istovjetan je onim kasnijeg Geu-thiosova kova (Tab. I. si. 6.), kojim su takodjer naličili u težini i u obsegu. Već sam dobrih razloga naveo k tomu, da autonomni tip skodranskog pjeneza, koj stoji neposredno pred onim kralja Genthi ­osa, bi onaj, koj nosi na sebi štit i kacigu macedonské vrhovne vlade. Po tom moramo dakle suditi, da su ove galije-pjeuezi Skodre kovani neposredno po zasužnjenju Genthiosa1) . Ciui se doista, da su gradjani Skodre, poslúživší se rimskom pobjedom proti svomu domaćemu silniku, opet došli do autouonuiog kovanja; te njihov uspjeh u tom obziru ima upravo suvremenu prednost napram onim macedonskih gradova i kotara, koji su poslie pada Perseusova stali kovati novac u ime svoje samouprave. Od ovog drugoga izdanja autonomnih pjeneza Skodre kova­nih poslie g. 168. pr Is. u stanju sam opisati dvie ili tri v rs t i : 1. Predak. — Glava Zeusova na desno. Zadak — SkOAPEIINiiiN V . Г Ж 2 ! \ 0 | Х | ? Galija, kao na pjenezih Genthiosa. Xašast blizu Skodra (Skodrej. ') Premda se ne smije prama tako neznatnomu nalazku preveliku važ­nost dati čisto negativnomu dokazu, to je ipak znamenito, da u nalazku u Selcih ima više komada do sada nepoznatoga tipa autonomnih pjeneza Skodre, kao što i pjeneza kralja Genthiosa ; dočim s druge strane ni jedan komad nije iiadjen od poznate i toga radi kako se čini mnogo čestije vrsti pjeneza Skodre sa galijom na zadku. Naravna je posliedica tomu, da su pjenezi Skodre sa ga­lijom kovani bili poslie zasužnjenja Genthiosa. 

Potravlje

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia