Petar Kaer

Kaer, Petar

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

107 riovca, dokle se spominju ostali zapovjednici okolnih sela, kula i gradova, o Ključicu nikad spomena. Kako su Turci u blizini veliko trgovište u Drnišu zasnovali, i poglaviti put od Ključiea odvratili kraj Drniša na most, koga su bili na Cikoli sagradili, tako je po prilici Ključice kao suvišno na vieke zapušteno. Fr. Stip. Zlatović. Starine u Bristi-Pasičini okružn. poglavarstva Metkovskoga. . . . Sto se tiče pmlistoričkih. doba nadjeni su do sada pod Gradinom : komad mlata i kugljica od nefrite. Kod župničke crkve, u župuičkomu vrtlu sada zapnšćenom, nadjeno j e : jedan obli ko­madić od tremolite, komad mlatića od krt" men jače i više komadja drugih; suviše sila komada hrbiua od crne i žntkaste tjestiiie u sridi, a s mitra i s dvora navučen je crljeni lip. Vidi se, da su ta po.sudja bila učinjena samim r u k a m . brez pomoći čekrika. Niže crkve uadjen je komadić od izgladjene nefrite, a prilično da je od-ciepak od oveće kamenite siekirice. U malo gori spomenutomu vrtlu uagjen je veliki zub neke vrste preživača. Vriedi spominjati, da u ciloj okolici župničke crkve i župničkoga stana sila je naći hrbina razlupanih lonaca sasvim primitivne ragje, i uz to množija kovačine, po kojizim bezdvojbeuo more se suditi, da je bilo u niko vrieme sila tvornica za sali van j t3 kovina; a uemore se c ien i t i , da su to bile proste kovačuice, jer tizih komadja nahodi se u velikomu broju i po drugim predjelim u istomu selu. Imade na više mistah tako zvanih Gradina. Jedna je odma niže župničke crkve, jedno sto koračaja daleko od iste. To je glavica osamljena po srid litica, visoka je kakvih 120 metara, nema osobitoga imena, već je svit zove prosto gradinom. Čila je ta glavica sastavljena od prirodnih klisurina, a na njoj ne raste nikakvo stablo, ter jedva da se gdi gdi ugleda malo ledine. Sva je okrugla i čunjasta i tako upravnih crta, da bi rekao, da je nožom izrezana. Od podanka do na vrhu na više mi sta vidit je izprekiuntih komadja suhozidina sastavljenih od velikih i neuradjeuih stiena, 4'/2 met. dugih, 1 š irokih, 1 70 visokih. Ako uzmeš na obzir klisurasto duo, na kojemu se te zi­dine dižu, i klisure, koje jih svnkud obkolišn. k tomu nestadak zemljišta spodobua za ma koju hoćeš težačku raduju, tada uemoreš 108 posuinljati na ostanke kućnih zidinah, ni na megje uradjenih niekoe podića, već pristavlja ti se odma na pamet, da su to predhistorički meterizi. Po svoj toj glavici razsijani su tamo amo komadići hr­bina, radje i tjestine kao gori spomenutih. Na vrh te Gradine nema vidjeti kakvih ostanaka zidina nit u klaku nit suhozidiua. Ja sam tvrdo uvjeren, da izkopavanje n toj glavici prinielo bi silu predmeta iz predhistoričke dobe. Na pram toj glavici na pod-nevu druga je malo viša od gori opisane, na podnožju brda zvana Primorske Stine. Svjet i ta glavicu nazivlje Gradinom, i po istoj je vidjeti gori spomenutih meteriza, i na ovoj više negoli na prvoj naći je kovačine i hrbina, i uglja, ali zidanica nema, nit prilika, da je na vrhu iste mogla bit kakva obrambena sgradja. Na prvoj spomeuutoj Gradini imade sa sivero-istoka probijen uzanak i uz-prsiti put, koji brez velikih zavoja penje se do na vrh glavice. Budući da se na vrh te glavice svake godine na Markov dan obavlja blagosov polja, zato držim, da je rečeni put kasnije pro­bijen za tu svrhu. Na drugu glavicu nema puta, već ako želiš do na vrhu izići, moraš se penjati i izmedju litica verati. Treća je zna­menita glavica po više Mateljkovih kuća. Ne samo da sviet tu gla­vicu Gradinom zove, već cieli konšiluk, koj leži na podnožju iste, zove se pođgradinom, a žitelji pođgradinjani. Rekao sam , da je ta Gradina znamenita, a kako nebi, kad je okolo iste viditi toliko suhozidnih nieteriza, i kad je po istoj razsijauo silesija hrbina, ugladjenog kamenja, koje je sa svim raznolično ne samo od mistnih geologičkih formacija već i od bližnjih i daljnih mista. 1 ta je glavica simetrično, rek bi umitno, zaobljena i naostrená, a na vrhu nema nikakve sgrade, pak uprav ni dovoljnog prostora, gdje 'je mogla ista obstati. Narod puno i razno o toj glavici pripovida. Kažu niki, da je tu bila kula kneza Šalinovića, po čemu se i obližnji konšiluk nazvao Šalinoviće. Kažu drugi, da su pripovidali, da se u istoj nahodi zakopanog blaga, i da je više i više jih na isto na­gazili, da je ista udesna itd. Dakako da se iz te pridaje nemore u ničem okoristiti ni arkeolog ni povjestničar, ali opet dovoljne su dokazati strahopočitanje, u kojoj su je držali predji, a i slide je držati potomci, a prilično da je tomu dalo povod množija i različ-nost starinskih predmeta, kojih se na istoj nahodilo i još danas se nalaze. Znamenita je takodjer Gradina, koja se naliodi u pridilu Pasičiue, na vrh glavice, koja se uvukla kao skrajni mejaš pri­morskih brdina, a baš gdje je na vojničkomu zemljovidu ubiližen 109 Baranovac. Svit zove tn gradinu kod Tangarije; to zadnje ime izvela je pučka presuda, da je tu bila velika tangarija, a to čine oni po tomu, što na vrh te glavice nabodu se u živcu kamenn iz­dubljene dvi kamenice od metra dngljine, na pol širine i blizu toliko duboke. U dno istih kamenica pri nžjoj strani prošnpljeuo je duo, kao da bi se iz istih imala iztočiti kakva tekućina. Zašto su te kamenice služile, ja ne bi znao čisto kazati, mi ipak nevinijem, da se predaja dobro slaže s istinom. More bit, da su iste služile za kakav religiozni obred, uzmemoli na obzir, da u staro doba po vrhnúcim bi se ponajviše zbivali virozakonski obredi, te prilično je moglo bit tu kakvo posvetilište. Po obroncim rečene glavice dosta je naći hrbina primitivnog oblika i tiestine kao što i finijih erljeno dvogubuo oblipjenih komadića suda, ali na' žalost sve tako izlupano i tako razpršeuo i od voda raznešeno, da nije moguće sastavit jih ujedno. To je sve što reko ua površini, a kušao sam kad i kad zaparati u ledinu samo malo, pak odma bi se namirio na slične ostanke. Blizu te gradine mjesto je zvano Krvarac, na kojemu se nahodi nikoliko stećaka. O njih ću drugdje; samo mi je ovdje na­pomenuti, kako na obronku obližnjega brežuljka imade suhozidni meteriz sastavljen od ogromnih lieiztesanih kamenja. Bit će četri metara dug, dva širok i toliko visok. Čila ta zidina tako je čudno­vato sastavljena, da se naslanja na jednu samu skrajnn stinu, koja, kad bi se izčupala, čili bi se meteriz strovalio. Osim spomenutih gradina imade još suhozidnih razvalina i gomila, koje ću spomenuti tekom ove raduje, ali od koji/.ih uebi mogao ništa točnije ukazati, jer nisam jih mogao češće oblaziti niti za dugo vrime proučiti. Druga vrsta starinskih spomenika u ovomu su selu Gomile. Već je poznato, koliko su se strukovnjaci paleontologi bavili, i koliko se i danas bave iztraživanjem sličnih spomenika, koji se náhode raztrkani mal da ne svugdi ne samo po staromu već i po novome svitu. Gomile kod nas zauzimljn osobitu važnost, pošto malo ili nimalo su bile pro­učene. Od blizu 15 godina jase bavim tom znanstvenom strukom, pak već nešto i radjice pripravio, koju na žalost nisam kadar obiloda-niti još za sad, nu čekam zgodnije prigode. Uzrok je taj da ovdje neću se odugljiti u opisivanju istih, već ću samo napomenuti o onizim, koje se nalaze u Pasičini, i to u koliko sam jih ja vidijo i oblazio 1". Jiotina gomila. — Nahodi se u strani brda Jtosa, koje dil Pasičinu od Jezera. Ista gomila izgleda više jezerca. Uz ovu još 110 su dvi manje, koje nemaju osobitog imena. 0 Rotinoj gomili pri-povieda puk, da ima u istoj sila blaga, i da su dolazili žudje za dignuti ga, ali nema viditi, da je proiiiećana. Oiloni kosom, koja se od Jezera pruža do Trnove, večim i manjim brižuljcima nani-zale su se po njima gomile, koje se razlićnim imenini nazivlju kao Stnišhrnien. Igjući k Jezeru, jedna je na vrh doline (drage) u dno doca a druga kraj istoga doea uz erkovnn klačinu. Igjući iz Pasičine u Trnovu posli pol sata hoda medju krševitim glavicam, ostaje ti na desnu ruku na glavici Križ jedna gomila, koja se zato i zove go­milu na krilu. Prania ovoj još igjući napried na drugoj glavici zvanoj im rrh Krarariee više Biišine imade druga gomila. Stupajući napried istim putem priko nikoliko njiva isto na desnu ruku ostaje ti na dno njive velika gomila, koju svit zove prosto Gomila na posdiorlje. Kitica je tako zvani verošak glavice na sivero-zapadnoj strani sela, u konšilukn Poliitivc, meaš s primorjem, i tu je go­mila i zovu je na Kiticu. Na tromedju Pasičine, Graca i Hriste u sada spomenutome konšilukn na vrh jedne glavice opet je gomila, a zovu je Brislora. U istomu predjela Palatine, na si vero-zapadu od kuća Marevićn, nahodi se gomila zvana Jrdriva. IMciiša je go­mila u njivi Ivana Marevića pok Dnjma; isto n Polutinam, a druga na brigu Jahlanir.a istoimena. Salazeći niz brdašca s ľolut.iná Kožica kucam Baranovac jedna je gomila To je m isto na sami i odaljeno od konšiluka. Svit zove tu gomilu Gomila pod Kežića po­jate. U nkopali.štu kod crkve S. Ante još je jedna gomila, pak je i sama crkva na gomili sagradjena. Igjući od crkvo S. Ante k Bristi na vazkrštjn kod Mnsnlinovih knća opet je gomila široka al uizka, zovu je gomila kod Mnsnlinovih kuća. liek bi da je bilo na toj gomili stečaka, ali sada jih nema, prilično uporabljeui u zgradu obližnjih kuća Slidiš li istim putem, dolaziš na Zelcnikovac, pak ti ua livu ruku ostaje gomila, koju uslied njezine veličine svit prozva Gomiletinom. Posli male uzbrdice, kad dodješ na visočinu, odklen ugledaš župničku crkvu, gomila Masetinu ostaje ti na livu, a druga brezimena na desnu ruku Sdonje strane ukopališta na prama podne v u opet je gomila, a ua istoj imade stečaka, o kojizih ću u svoje vrime govoriti. Malo niže opet su dvi gomile, jedna nakon druge. Najlipšia i najveća je ona, koja se diže na gornjoj strani crkve; kad nabrojim još one, koje se náhodu u sidu, tad ću se k istoj navratiti da je bolje opišem. Više te iste gomile druge su I l l dvi male, i zovu se na Krstine. Kad si došao k župničkoj kudi pak pružaš oko naokolo, ukazuju ti se gomile na sve strane. Izpod crkve jedno sto metara zaokružio se veliki dolac, kog zovu Loire stoga, što je na kraj istoga izdubljen bunar, a drugi opet više njega. Napram rečenim lokvani na p u t u , koji vodi ITsurćevirn kucam Vucija je gomila, pak je druga malo dalje na Naviju!im. Blizu istih kuća velika je gomila kod Oborinu : pod Vrlmijkom je druga. Tuiularovim je glavica, gomilom istog imena na vrli nje. Više Krča. kud se igje Plem.šrvim kucam, gomila je na strani glavice, koja usporerl stoji sa malo gori spomenutom Tundarovicom. Pet j ih redom nanizale su se više župničke kuće od ograde do crkovne klačine, pak na vrli glavice isto više župničke kuće Milovućn je gomila. Kad prevališ tu glavicu pak salaziš nezgodnim i strmenitim putom, k oj vodi k Radaljćevim kucam, na pol puta na srid istoga imade gomila, koja uslid njezine maline nazvali su je Gomilira ; i na toj ja misli m bilo je po koj stećak, a to sudim po tomu, što je nizka ali na široko zaokružena. Istim puteni kod njive zvane Veli l'»7/, a to bliže Radaljćevih kuća, opet je gomila. Vraćajući se sada natrag na misto. gdje je na vojničkomu zemljovidu zabiližen prevoz, to jest na Slašeriri kod kućeriee ivana Jovice, opet je gomila, a druga je n njivi Ivana Marevića isto na Staše-vici a uprav uz starih razvalina klačinh zidina, gdje pučka pridája kaže, da je jednoć bila crkva. Više Barbirove Sinje na niedji med j n Pasičinom i Dusinom s ove strane Jezera (Setanj) na vrh glavice opet je gomila, a zovu je Jiidina t/omiln. Na Topošnjaku osamljena glavica izmegj Staševice i Crnog Hnma druge sn dvi. Do napokon i (ljući k Dropuljićam na misto zvano Kin, gomila je. Ovo četeresti osam gomila ja sam isti obašao i razgledao. Možda imade jih još, koje su meni nepoznate, i do kojizih nisam mogao doći, jer sakrivene po baštinam ili po brdinam razpršene, a prilično dosta j ih je i težačka ruka uništ i la u obradjivanjn ze­malja. Svakako kad se promisli, da sve te gomile nisu drugo van mrtvački spomenici, tada snebiva se čovjek razmišljajući, koliko je moralo njekoć živi ti naroda u tom ostranjenoine i divljemu pre-dielu. Koj je taj narod bio, koj je dizao slične .spomenike, zuan-stvenost nije i/.reklu konačnu besidu. Strukoviijaei još se bav n nzpo-redanjem, i toga načina valja da se i mi držimo, želimo li štogod izviestna o našim gomilam i ostalim neiztumačeuim spomenici m izvesti. 112 Od svijnh spomenutih gomila u seln Brista-Pasu" ine najlipša i najogromnija jest ona, kako rekoh, na gornju stranu župničke crkve. Red nam je daklen malo se okolo iste zabaviti. Ta je go­mila kao i sve ostale sastavljena od neistesanih stina svakovrsne veličine, ali opet ne toliko velikih, da nebi se mogao čovik sam zametnuti. Oblika je ennjevita, na vrhu malo plosnata. Promjer je dug 27".00' a stranica 10".00'. Ta je gomila spodnevne strane bila nazad malo godina jako izšćećena s namirom urediti i razširiti ukopalište, u kojemu se je s te strane bila uvukla do blizu crkve. Tom se prigodom, kako su mi kazivali, dosta starinskih greba pri-tresalo, uništilo i zasnlo, a kosti tamo amo po istoj gomili raz­bacalo i opet ukopalo pod stinam, pak i danas imade dosta toga viditi, ali nije mi znao nitko točno kazati, kako su bili poredani ni kako su bili sastavljeni; vele samo, da sn u njima ogromne koštjnrine ležale. Po onomn, što je odkrito s te strane od gomile, more se lako viditi, kako zemljište, odabrano za podignuće iste, nije n malo sravnano nit ma na koj mu drago način priredjeuo, već sasvim nzdržano u primitivnomu svom stanju, t. j . nasršeno živicani i valovito. Poslidnji radioci morali su zato one živice po-ravniti, nabaciti škripove, i za umanjiti radju podzidati čepenak jedno 0"60 visok, do 2"00 širok i jedno H do I0"00 dug iz nutrne strane novog sazidanoga ukopališta, tako da dobiveno misto neuporabljivo je u svrhu ukopavanja. Ja sam zato nastavio moja iztraživanja na sivero-zapadnoj strani te gomile, malom mukom naišao sam na groblja, koja su bila poredana okolo iste gomile i to tako, da su izgledala poput tetiva kružnice. U prvomu redu, na podnožju gomile otvorio sam pet greba; po vrh istih jedno 0-8()' više, izredao se drugi sloj greba, pak opet jedan metar po vrh istih nalazi se treo'i red. Rek bi, da gori više nema jih, već sama se gomila nadigla i na vrhu splosnula. Grebi su jednostavni, t. j . sastavljeni su od pločastih stina stavljeiiih satimice jedna do drnge po 4 — 5 sa svake strane a po jednu na svakomu somićn, pokriveni su pak isto tako sa 5 —G dugih i pločastih stina. Sve je pako bilo pokriveno i zasuto stiuain, koje sačinjavaju stranicu gomile. Grebi su dugi 2"00, široki 0U46, a duboki od 0"36 do 0"40. U njima nije bilo nego po jedan kostur i to istrunjen i kao da su grebi bili promečani. Glave su bile okrenute prama istoku; dvi koje su bile bolje uzdržaue, izvadio sam i poslao jih arkeologičkomu museju u Split na dar. Osobito jedna glava zanimiva je bila porad neo-11¾ 1 ti čajnog dolikocefalizma ' Nad grebitn više glave bila je nasadjena ^tina, koja je virila malo vise od ostalih stina, tako da se je moglo niliiia naići na grob. D grebim osim kostura nije bilo nikakvoga posudja ili nakita; dno je pako bilo zasuto skaljam. B istočne strane gomile nisam mogao naići na nikakvu grobnicu. (Sravni „Materiaux pour ľ hisioire primitive et Huturelle de ľ komine" 1884 str. 8, gdje je opis sličnog spomenika našasta u Bois-Bouchot (Côte-d'Or). Petar Kaer. Kaciga iz rímske dobe. Ova vrst oružja veoma je riedka iz rimske dobe. Ima ne malo muzeja dosta na glasu, a ipak nisu u stanju izkazati se posjedom rimske kacige, dočim naš muzej imao je već tri, od kojih dvie dapače nose na čelobranu nadpis piknjastimi slovi obilježen, po kom se zna, tko jih je nosio,2 a još dva su u predhistoričkoj našoj sbirki raznoga načina. Sve su od bakra. Sada pako pomnožila se je naša rimska sbirka sa još jednim komadom isto od bakra, i to darom kr. ravnateljstva male reálke u Mitrovici. Našasta je u Savi blizu Mitrovice (Sirmium). I ova nosi nadpis na gornjoj strani čelo-braua, koj je i ovdje piknjastimi slovi izražen: VETT/ Po sred oblaste glave diže se čunjasti kuk, na kom je ruka, u kojoj je nješto zabodeno bilo. Pred kukom utvrdjena je pločica, koja je taj nepoznati predmet, možda prjanicn, uzdržavati pripo-magala. Sa strane izuad ušiju nalaze se dvie rupice vodoravno položene s jedne i sdruge strane, u kojih su zabodeni bili čavli, koji su po svoj prilici zavratnik pridržavali, a iznad tih rupica još jedna, i sred čelobrana jedna. U ostalom sačuvan je dosta dobro. Visok je 0.17 cm., a promjer mu doli 0.22. S. Ljubić 1 Uz njekoliko predmeta iz kamene dobe, još iz bronzene (1 otku, 1 toku, 1 zapinjaču) i gvozdene (1 kl juč); uz to starih jaspra. Zao mi je što Bulletino nije barem spomenuo. 2 V. Inscriptiones quae Zagrabiae in muzeo nationali asservantur. Collegit prof. S. Ljubio director eiusdcm musei. Zagrabiae 1 8 7 6 . p . 52 . 8 

Starine u Bristi-Pasičini okružn. poglavarstva Metkovskoga

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia