Krstić Aleksandra

CM Communication and Media

Directory of Open Access Journals

133 CM : Communication and Media  XI(37) 133–138 © 2016 CDIPosao dopisnika iz Brisela: izazovi, problemi i prepreke Aleksandra KrstićPosao dopisnika iz Brisela:  izazovi, problemi i preprekeJohn Lloyd & Cristina Marconi, Reporting the EU: News, Media and the European Institutions, London & New York: I.B. Tauris & Co. Ltd, in association with Reuters Institute for the Study of Journalism, University of Oxford, 2014.Aleksandra Krstić1Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, SrbijaIzveštavanje o Evropskoj uniji (EU) često se smatra dosadnim i kompliko-vanim, a teme u kojima se obrađuju politička, ekonomska i socijalna pitanja na nadnacionalnom nivou nedovoljno atraktivnim za širu publiku. Urednici se uglavnom fokusiraju na unutrašnja pitanja država članica u kojima rade, a pažnju na teme EU najčešće obrate kada se dogodi kriza. Sa druge strane, čini se da pre nije bilo toliko informacija koje dolaze iz evropskih institucija, u ko-jima se, u vidu saopštenja za medije, tonskih i vizuelnih inserata iz intervjua sa EU zvaničnicima i detaljnim background podacima, novinari obaveštavaju o aktuelnim događajima iz Brisela. Imajući u vidu ovaj nesklad u odnosu između medijske nezainteresovanosti o temama EU i obilne proizvodnje informacija u institucijama EU namenjenih novinarima, autori knjige „Izveštavanje o EU: vesti, mediji i evropske institucije“ – istraživač Rojtersovog instituta za studije novinarstva u Oksfordu i urednik Finacial Times-a Džon Lojd (John Lloyd) i novinarka italijanskog lista „Il Foglio“ i nekadašnja dopisnica iz Brisela Kristina Markoni (Cristina Marconi) postavljaju ključno pitanje: „Kome je stalo?“ U pokušaju da odgovore na ovo pitanje, autori u dvanaest poglavlja predstavljaju rezultate istraživanja zasnovanih na dubinskim intervjuima sa novinarima vode-ćih evropskih medija koji izveštavaju iz Brisela. Istraživanje je sprovedeno kra-1 Kontakt sa autorkom: aleksandra.krstic@fpn.bg.ac.rs.  PRIKAZ Posao dopi nika iz Brisela: izazovi, problemi i prepreke John Lloyd & Cristina Marconi, Reporting the EU: News, Media and the European Institutions,London & New York: I.B. Tauris & Co. Ltd, in association with Reuters Institute for the Study of Journalism, University of Oxford, 2014. Aleksandra Krstić1Fakultet političkih nauka, Univerzitet u Beogradu, Srbija Izveštavanje o Evropskoj uniji (EU) često se smatra dosadnim i komplikovanim, a teme u kojima se obrađuju politička, ekonomska i socijalna pitanja na nadnacionalnom nivou nedovoljno atraktivnim za širu publiku. Urednici se uglavnom fokusiraju na unutrašnja pitanja država članica u kojima rade, a pažnju na teme EU najčešće obrate kada se dogodi kriza. Sa druge strane, čini se da pre nije bilo toliko informacija koje dolaze iz evropskih institucija, u kojima se, u vidu saopštenja za medije, tonskih i vizuelnih inserata iz intervjua sa EU zvaničnicima i detaljnim background podacima, novinari obaveštavaju o aktuelnim događajima iz Brisela. Imajući u vidu ovaj nesklad u odnosu između medijske nezainteresovanosti o temama EU i obilne proizvodnje informacija u institucijama EU namenjenih novinarima, autori knjige „Izveštavanje o EU: vesti, mediji i evropske institucije“ –istraživač Rojtersovog instituta za studije novinarstva u Oksfordu i urednik Finacial Times-a Džon Lojd (John Lloyd) i novinarka italijanskog lista „Il Foglio“ i nekadašnja dopisnica iz Brisela Kristina Markoni (Cristina Marconi) postavljaju ključno pitanje: „Kome je stalo?“ U pokušaju da odgovore na ovo pitanje, autori u dvanaest poglavlja predstavljaju rezultate istraživanja zasnovanih na dubinskim                                                           1 Kontakt sa autorkom: aleksandra.krstic@fpn.bg.ac.rs. RIKAZ 134CM : Communication and Media  XI(37) 133–138 © 2016 CDIPosao dopisnika iz Brisela: izazovi, problemi i prepreke Aleksandra Krstićjem 2013. i početkom 2014. godine i obuhvata dopisnike Francuske, Nemačke, Grčke, Italije, Poljske, Španije i Velike Britanije. Hronološki pregled izazova, teškoća i problema sa kojima se dopisnici iz Brisela suočavaju u izveštavanju o EU započinje slikom stanja iz šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. Dopisnici koji su u periodu posle Drugog svet-skog rata i u kasnijim godinama imali obavezu da obaveštavaju javnost o do-gađajima iz evropskih institucija nisu bili profesionalni novinari, već mladi na praksi u Evropskoj komisiji. U tom periodu evropski projekat je sam po sebi bio komplikovan i nerazumljiv javnosti, pa su novinari mnogo više imali ulogu prevodilaca, a ne „psa čuvara“ (watchdog). Preovlađujući entuzijazam i izraženi proevropski stavovi dopisnika u periodu do devedesetih godina XX veka značio je da su u Brisel dolazili samo oni novinari koji su strastveno verovali u evropsku ideju. Žan Katremer (Jean Quatremer), jedan od intervjuisanih novinara koji protekle dvadeset četiri godine piše za francuski Liberation, kaže da novinari tada nikada nisu pisali negativno o EU. Autori knjige se, na osnovu svedočanstava novinara, u drugom poglavlju bave prošlošću izveštavanja o EU, predstavljajući dominantne političke figure koje su inspirisale posleratnu generaciju novinara i jako uticale na razvoj evropskog projekta. Među njima su Konrad Adenauer, Vinston Čerčil, Valter Halštajn, Žan Mone, Robert Šuman, Altiero Spineli, koji su obeležili rađanje ideje o ujedinjenoj Evropi. Iz perspektive novinara, izgradnjom EU kao institucije, ove velike ideje i utopijska viđenja budućnosti Evrope počeli su da blede onog trenutka kada je Evropska unija postala skup zgrada, hodnika, zidova sa fotografijama i bisti pomenutih političara, odnosno kada je u fokus izveštavanja, umesto poštovanja velikih ideja, na scenu stupio određeni skepticizam. Na promenu u percepciji EU i njeno predstavljanje u javnosti uticala je i promena novinarske profesije: od nekadašnjih zagovornika velikih ideala i ambicioznih ideja, novinari su postali podložni političkim pro-računima, kompromisima i manevrisanju. Od devedesetih godina, sa instituci-onalnim promenama, menja se i atmosfera u redakcijama dopisnika iz Brisela, zapošljavaju se mlađi, školovani kadrovi koji imaju zadatak da mnogo detaljnije od svojih starijih kolega istraže evropske politike. U tom smislu, novinari pre-poznaju i rađanje takmičarskog duha među dopisnicima, koji nije bio karak-terističan za sredinu XX veka. Jednu od vidljivih promena u odnosu medija u državama članicama prema važnom poslu u Briselu predstavlja i uvođenje roti-rajućeg dopisništva, karakteristično za francuski AFP, čiji se dopisnici smenjuju na svakih pet godina. Slične novine uveli su i nemački i američki mediji, za razliku od dopisnika iz Italije i Britanije, čiji novinari duže ostaju na pozicija-135 CM : Communication and Media  XI(37) 133–138 © 2016 CDIPosao dopisnika iz Brisela: izazovi, problemi i prepreke Aleksandra Krstićma izveštača iz Brisela. Bez obzira na organizacione promene, za autore knjige mnogo su važnije promene koje novinari vide u odnosima prema sadržaju o ko-jem izveštavaju. Politike skandala, narastajući evroskepticizam, proširenje EU, uticaj proameričkih ideja i dominacija engleskog kao primarnog jezika uticali su na veću orijentaciju dopisnika ka nacionalnim temama i ograničili prostor za izveštavanje o evropskom. Džon Palmer (John Palmer), nekadašnji urednik Guardian-a, kaže da su velike sile EU imale veliki uticaj na način izveštavanja: „Francuzi nisu dozvoljavali novinarima koji nisu iz Francuske da prisustvuju njihovim brifinzima“ (2014: 19). U trećem poglavlju Lojd i Markoni predstavljaju svakodnevni posao dopi-snika iz Brisela, baveći se načinom na koji novinari razumeju komunikacione strategije evropskih institucija. Detaljnim uvidom u način na koji su organi-zovane dnevne konferencije za medije i brifinzi u Evropskoj komisiji, autori opisuju ne samo strukturne i organizacione odlike dopisničkog posla, već i od-nose izveštača sa portparolima institucija koji su zaduženi za komuniciranje sa predstavnicima medija. I ovde je prisutno poređenje sa prošlošću, odnosno pe-riodom kada je na čelu Evropske komisije bio Romano Prodi. Novinari svedoče da je tada bila mnogo lakša komunikacija sa portparolima, sa kojima su mogli da uspostave čak i prijateljske odnose, za razliku od današnjeg perioda kada portparoli Komisije vide medije kao neprijatelje. Novinari smatraju da su, čak i u periodima krize, bilo da je ona institucionalna, ekonomska ili finansijska, zvanične informacije kanalisane, prečišćene i spinovane, te da, osim portparola, na rad dopisnika utiču mnogobrojne PR firme i lobi grupe. Jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju je i nedostatak finansijskih sredstava redakcija za koje rade, zbog čega su prinuđeni da izveštavaju o svim temama istovremeno, što ih dovodi u opasnost od neproverenosti informacija i nedovoljno analitičkog pristupa. Novinar nemačkog Die Zeit-a kaže da dopisnik može samo da pred-stavi određenu ideju, ali ne i celu sliku onoga o čemu izveštava (2014: 31). Individualni stavovi dopisnika o političkom životu EU preispituju se sa as-pekta novinarske objektivnosti u četvrtom poglavlju. Zanimljivo je da svi in-tervjuisani sagovornici smatraju objektivnost u izveštavanju o Evropskoj uniji iluzijom i saglasni su da novinar teško može da odvoji svoje političke stavove od posla koji obavlja. Novinar Daily Telegraph-a Bruno Voterfild (Bruno Waterfi-eld) smatra se najvećim evroskeptikom među izveštačima iz Brisela, dok su ita-lijanski dopisnici orijentisani proevropski i u privatnom i u profesionalnom ži-votu. To ne znači da u izveštavanju odustaju od normi objektivnog novinarstva, već u skladu sa svojim preferencama pokušavaju da informišu javnost izborom 136CM : Communication and Media  XI(37) 133–138 © 2016 CDIPosao dopisnika iz Brisela: izazovi, problemi i prepreke Aleksandra Krstićrelevantnih sagovornika. Probleme u objektivnosti možda najbolje ilustruje ci-tat novinara francuskog lista Liberation: „Ja sam lično proevropski orijentisan, ja sam federalista – ali sam pre svega novinar“ (2014: 39). Autori objašnjavaju da je okrenutost BBC-ja prema kvalitetnijem i manje pristrasnom izveštavanju rezultat izveštaja lorda Vilsona koji je objavljen 2005. godine i u kome se BBC kritikuje zbog izgubljene bitke u povećanju stepena poverenja građana u vesti o EU. Sa druge strane, dopisnici iz Poljske očekuju porast evroskepticizma gra-đana u skorijoj budućnosti, ali smatraju da to ne znači spremnost za napuštanje Unije, već pre svega jedan od načina na koji i novinari i građani pokazuju stav da su reforme neophodne. Najmanje negativni prema evropskom projektu jesu novinari iz Španije, odnosno urednici vodećih španskih medija koji su general-no proevropski orijentisani.Lojd i Markoni detaljnije razmatraju novinarske stavove o ekonomskoj i fi-nansijskoj krizi u EU u petom i šestom poglavlju, a posebno aspekte izveštavanja o ovim važnim pitanjima. Iskrenost intervjuisanih sagovornika primećuje se u izjavama koje eksplicitno prikazuju probleme sa kojima se svakodnevno suočava-ju, a odnose se na nedostupnost izvora informacija, dosadne teme i nepoverenje u institucije. Iako je za dopisnike najmanje atraktivno da istražuju teme o ekono-miji, finansijama, javnom dugu i sličnim pitanjima, slažu se da je neophodno da svaki napisani tekst ili izmontirani TV prilog bude preveden na jezik razumljiv građanima. Kriza u EU je povećala stepen izveštavanja o institucijama, dok je na kvalitativnom nivou sadržaj sa usko nacionalnih tema postao evropski. To potvr-đuje Bernardo de Migel (Bernardo de Miguel), novinar španskog Cinco Dias-a: „Većina medija je shvatila da kriza nije samo u vezi sa Grčkom ili Portugalom, već sa evrozonom“ (2014: 48). Međutim, na sadržaj novinarskog izveštavanja o kom-plikovanim finansijskim pitanjima uticali su i rezovi u budžetu EU. Broj izveštača iz Brisela je smanjen, a mnogi su postali frilenseri. U takvoj atmosferi, smatraju intervjuisani dopisnici, nema mesta za dublju analizu tema ili kvalitetnije izvešta-vanje o ekonomskim i drugim temama. Kao najdrastičniji primer reorganizacije redakcije u Briselu, autori navode grčke medije: od nekadašnjih petnaest dopi-snika, broj je proteklih godina smanjen na samo tri ili četiri novinara koji rade i druge poslove, a koji za kratko vreme moraju da napišu izveštaje namenjene me-đunarodnoj publici. Jedan dopisnik grčkog medija kaže da, s obzirom na troškove života u gradu, od izveštavanja ne može da zaradi više od hiljadu evra mesečno, što dovodi u pitanje i njegov lični i profesionalni opstanak. Osim ekonomskih i finansijskih pitanja, u knjizi se razmatraju i drugi pro-blemi koji utiču na rad novinara u Briselu. Televizijski novinari koji pokrivaju 137 CM : Communication and Media  XI(37) 133–138 © 2016 CDIPosao dopisnika iz Brisela: izazovi, problemi i prepreke Aleksandra Krstićteme EU za svoje redakcije u Nemačkoj ili Britaniji moraju mnogo više da se potrude da prenesu originalne i zanimljive vesti iz Brisela jer se na domaćem terenu bore sa sadržajem koji svakodnevno plasiraju veoma čitani tabloidi. No-vinari često nailaze na nerazumevanje portparola evropskih institucija za značaj televizijske slike. Zbog toga se dopisnicima nudi da urade neophodne intervjue u studijima u zgradi Evropske komisije, ali oni su svesni činjenice da svoje priče ne mogu da zasnivaju isključivo na izjavama zvaničnika. Dodatno vreme im je potrebno da pronađu primere za temu o kojoj izveštavaju. Osim toga, postoji opasnost od pogrešnih interpretacija određenih pitanja o kojima se izveštava, na primer, kada je reč o poljoprivredi, medicini, farmakologiji. U tim sluča-jevima reaguju i zvaničnici, ali i PR kompanije zadužene za zaštitu određenog proizvoda.U devetom poglavlju detaljnije se razmatra odnos između globalnog, evrop-skog i nacionalnog sadržaja tema o kojima dopisnici izveštavaju. Kompleksni-ji sadržaj sa analitičkim pristupom karakteristični su za Financial Times, Wall Street Journal i The Economist, gde se teme ne obrađuju sa nacionalnog stano-višta. Međutim, za intervjuisane sagovornike nacionalni ugao u izveštavanju o EU temama je neizbežan. Novinar francuske televizije LC1/TF1 smatra da „ne postoji evropska publika, već samo evropska elita“ (2014: 70). Međutim, ogra-ničavanje na nacionalni ugao u izveštavanju o EU za neke novinare predstavlja problem u većoj integraciji dopisnika oko zajedničkog cilja i prepreku njihovoj saradnji.Deseto poglavlje predstavlja značajnu tačku ove knjige, u kojem se objašnja-vaju postojeće podele među izveštačima različitih nacija i dominantni stereotipi u vezi sa obavljanjem novinarskog posla. Na primer, italijanski mediji se sma-traju površnim u političkom izveštavanju, britanski novinari da pokrivaju teme o javnom dugu kao da je reč o fudbalskoj utakmici, francuski mediji zameraju anglosaksonskim redakcijama da ne vide političku moć, dok se za nemačke dopisnike tvrdi da su pod velikim uticajem Bundesbanke. U poslednja dva poglavlja Lojd i Markoni razmatraju uticaj novih medija na posao dopisnika, pre svega Tvitera, ali i pokušajima uspostavljanja šire platfor-me za debatu o pitanjima EU u koju bi bila uključena i publika. Novinari sma-traju da je Tviter zahtevan medij, ali istovremeno vrlo koristan za saznavanje informacija o ekonomskim pitanjima, naročito u finansijskoj krizi u EU. Neki dopisinici, poput novinara francuskog lista Liberation, pišu blogove kako bi široj publici mogli na jednostavniji način da objasne složene teme: „Imam dve publike. Za Liberation, to su Francuzi. Za blog, to je Evropa. Stvar je u tome da 138CM : Communication and Media  XI(37) 133–138 © 2016 CDIPosao dopisnika iz Brisela: izazovi, problemi i prepreke Aleksandra Krstićstalno morate da objašnjavate – zato što tehnokratski jezik nije rezumljiv i onda morate da objašnjavate i ponovo da objašnjavate“ (2014: 80). Na kraju, autori zaključuju da je za bolje razumevanje složenih pitanja neophodno i da redakci-je koje nemaju dopisnike u Briselu izveštavaju o aktivnostima EU, podstičući debatu i kritiku o ključnim temama koje se odnose na građane Evropske unije. U širi dijalog o temama EU treba da budu uključene i akademske institucije koje obrazuju novinare i stručnjake za međunarodne odnose, a koje na teritoriji Evrope mogu da budu glavni centri za razvoj debate o ključnim pitanjima.Napisana razumljivim jezikom i jednostavnim stilom, ova knjiga daje novi pogled na novinarski posao koji obavljaju dopisnici iz Brisela. Mnoštvo kon-sultovanih izvora iz novije akademske literature doprinosi kvalitetu ove knjige. Međutim, ona nije pisana na akademski način, niti ima pretenzije da to bude: autori na samom početku navode da knjiga nije pisana u skladu sa tradicijom akademskog pisanja. Ipak, to ne umanjuje značaj ove publikacije jer ona sledi jasnu tematsku strukturu i određeni okvir u kojem se, jedan za drugim, na osnovu intervjua sa novinarima, interpretiraju najvažniji izazovi i problemi u radu EU dopisnika. Obrađene su sve važne teme, pre svega sadržaj izveštavanja, odnosi novinara sa političkim zvaničnicima i njihovim portparolima, profe-sionalizacija rada, pitanje predrasuda, kao i percepcije o uticaju tehnoloških promena na sadržaj tema koje se obrađuju. Lojd i Markoni, s obzirom na to da su oboje potekli iz velikih evropskih redakcija, pišu sa velikim razumevanjem novinarske profesije, ukazujući na malo poznate probleme sa kojima se suočava-ju dopisnici u Briselu. Sa druge strane, razgovori su obavljeni sa predstavnicima velikih evropskih i panevropskih medija, ali ne i sa novinarima koji rade za manje redakcije u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope, ili u drža-vama koje se nalaze u procesu pristupanja EU. Za komparativni ugao analize intervjua i kompletnije nalaze istraživanja bilo bi neophodno uključiti i medije koji zbog veličine zemlje za koju izveštavaju ili finansijskih prepreka ne mogu da pošalju više od jednog dopisnika u Brisel. 

John Lloyd, Cristina Marconi: Reporting the EU: News, media and the European institutions, London & New York: I.B. Tauris & Co. Ltd, in association with Reuters Institute for the study of journalism, University of Oxford, 2014

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2466-541X/2016/2466-541X1637133K.pdf

John Lloyd, Cristina Marconi: Reporting the EU: News, media and the European institutions, London & New York: I.B. Tauris & Co. Ltd, in association with Reuters Institute for the study of journalism, University of Oxford, 2014

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Directory of Open Access Journals