Lajić-Mihajlović, Danka

Serbian

Serbian Academy of Science and Arts Digital Archive (DAIS)

  Музикологија                                 11– 2011                              Musicology        282 Мирјана Закић  ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ ЗИМСКОГ ПОЛУГОЂА –  СИСТЕМИ ЗВУЧНИХ ЗНАКОВА  У ТРАДИЦИЈИ ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ1*  Факултет музичке уметности у Београду, Етномузиколошке студије –  дисертације, св. 1/2009, Београд 2009.  За малу српску етномузиколошку средину објављивање сваке књиге из ове дисциплине представља значајан догађај, али су од посеб-не важности оне које проистекну из докторских теза, као радова који су према досадашњем систему образовања представљали плод вишего-дишње научне посвећености одређеној теми. Осим по овом критерију-му, књига Мирјане Закић Обредне песме зимског полугођа – системи звучних знакова у традицији Југоисточне Србије издваја се и по томе што су по први пут у српској етномузикологији коришћена искуства (опште) семиотике и семиотике музике. Интердисциплинарним прис-тупом, а првенствено преко комуникацијске функције обреда, ауторка је осветлила и потврдила почетну хипотезу да стилистика календар-ских песама показује не само усклађеност са одређеним периодом го-дине, већ пре свега са магијском мотивацијом конкретног обредног де-ловања. Овакав приступ омогућио је интертекстуално сагледавање на нивоу обредног система, по чему је иновативан у досадашњој српској етномузиколошкој пракси и чини једну од тачака прекретница у њеном развоју.  Након вишегодишње посвећености питањима из домена етноор-ганологије (Дипле Старе Црне Горе, дипломски рад објављен 1990. и Инструментално и вокално-инструментално наслеђе Заплања у свет-лу традиционалног музичког мишљења, магистарски рад, рукопис), Мирјана Закић је последњим нивоом свог формалног усавршавања употпунила круг знања и компетенција окрећући се проблематици во-калне музичкофолклорне праксе. Определила се за обредне песме које се изводе током зимске половине године, као значајнији део календар-ског циклуса (коледарске, песме уз љуљање, лазаричке и ђурђевдан-ске) и то из Југоисточне Србије, где су (биле) највише заступљене. Кључна интригација за ауторку је био систем знакова којим се „озвуча-ва“ одговарајућа идеја обреда у оквиру песме као музичког феномена,                                                  * Овај текст је резултат рада на пројекту Идентитети српске музике од локалних до глобалних оквира: традиције, промене, изазови, бр. 177004, финансираног од стране Министарства за просвету  и науку Републике Србије.  Прикази                                                                                       Reviews 283 а такође и његове релације са знаковним системима осталих  компоне-ната обредног синкретизма. У тако усмереном истраживању, она је структурну анализу поставила као базични ниво којим се омогућава разматрање музичке семантике (кроз однос утврђених стру-ктура и об-редне идеје) и, коначно, саме интерпретације музике (кроз релације структура, с једне стране, и извођача, односно истраживача, с друге стране).  У првом поглављу, „Опште карактеристике жанрова зимског об-редног полугођа“, ауторка се осврће на етномузиколошка (и музико-лошка) одређења жанра, те се опредељује за функцију као кључни кри-теријум у његовом дефинисању – поставља га као „контекстуално спе-цифичну обредну вокалну категорију“ (стр. 10). Разматрајући комуни-кацијску специфику обреда, она указује на могућа сагледавања сваког обреда као засебног, специфичног система у „макросистему обредног хиперјезика“, али и на виђење обреда из перспективе етносемиотике – као плуралитета симултано присутних кодова којима се путем „више-каналне интеракције“ обезбеђује пренос културних порука. Током  раз-матрања природе и функције конституената обредне комуникације ре-ферира се на модел вербалног комуницирања Р. Јакобсона, мада је наг-лашено да је диференцирање активних и пасивних учесника у обреду, односно разликовање пошиљаоца и примаоца, важеће само у датом  комуникационом чину, док се у дијахронијском сагледавању фол-клорног комуницирања уочава „израстање“ примаоца поруке у њеног пошиљаоца.  Сходно почетној идеји, ауторка се бави и комуницирањем са се-миотичког становишта, при чему се определила за тријадну концепци-ју знака Чарлса Перса (средство – објект – интерпретант). Посебно је акцентовала да је у случају обреда од важности сагледавање семиозе кроз синтактичку, семантичку и прагматичку димензију на основу раз-раде Персовог концепта знака коју је дао Чарлс Морис (носилац знака, десигнатум и интерпретант). Примењујући овај модел, она издваја не-колико нивоа комуницирања у обреду: међу активним учесницима у обреду, међу активним и пасивним учесницима у обреду, посматрача који није актер са обредом и, коначно, однос „читаоца“ према запису аутентично усменог текста. Полазећи од постулата да се комуницира-ње у обреду заснива на ритуалној, симболичкој знаковној функцији, семиотичка анализа се одвија од обредне целине ка субсистемима. Иако и део студије посвећен знаковним функцијама поетских текстова (1.5.) завређује велику пажњу, посебан допринос су поглавља „Прин-ципи моделовања и анализе обредних музичких текстова“ (2) и „Му-зички систем обреда зимског полугођа“ (3). Информативним и сврсис-ходним прегледом односа музичког текста и контекста, поставки о   Музикологија                                 11– 2011                              Musicology        284 репрезентативном својству музике, о утицају „емске“ и „етске“         позиције, ауторка води ка тумачењу појма глас, као једном од чвори-шта српске етномузикологије у спознавању принципа извођења и пам-ћења традиционалне народне музике. Структурна анализа песама пос-лужила је као основа закључака о начинима функционисања музичког знаковног система, о интертекстуалним корелацијама, посебно о односу музике према специфичним жанровским десигнатумима, као и саодношењима различитих знаковних система у том контексту. Анали-зом музичких текстова као резултата коегзистенције денотативног и конотативног кода на нивоу сваког обреда засебно, фундирана је могу-ћност да се у Завршним разматрањима укаже на парадигматска својс-тва музичких знакова која функционишу као идентификатори датог обредног система. Из ове перспективе уочени су и различити нивои постојаности елемената музичке структуре, а артикулациона компо-нента је препозната као један од главних идентификатора историјски формираних стилова, географски условљених музичких дијалеката, старосне категорије учесника обреда, па и функционалне припадности одређеном музичком жанру. По принципу повезивања музичког знако-вног система са осталим системима обреда на нивоу појединачних обреда, у завршном делу књиге сагледана је интертекстуалност на нивоу обредног система. Проучавањем односа поетске и музичке димензије из аспекта теорије информација, ауторка је дошла до закљу-чка да је комуникациона функционалност обредне процесуалности обезбеђена комплементарном информативношћу основних система обредне песме, као и везом поетског система са синтагматиком обре-дне процесуалности, а музичког – са парадигматиком обреда. Посто-јање аналогија међу различитим типовима дискурса у обреду (темпо-ралног, локативног, персоналног, акционалног) потврђује виђење обредног синкретизма као јединства различитости, а хомологије сиг-нификативних принципа иду у прилог мишљењима који експресију виде као примарни упис у музику. Иако се промена контекста може одразити на одређивање знаковних функција, у случају обредних песама она је „предупређена“ поимањем ових музичких форми као закономерних интегративних делова обреда од стране извођача – кул-турних инсајдера. Књига Обредне песме зимског полугођа – системи звучних знако-ва у традицији Југоисточне Србије др Мирјане Закић обједињује више функција у односу на место и време њеног објављивања. Пре свега, она потврђује важност интердисциплинарности у етномузиколошком дискурсу. У том смислу, књига је високо информативна за студенте, па и колеге-етномузикологе, у вези са дисциплинама које комплементар-но осветљавају музичко-фолклорну материју. Посебно афирмише     Прикази                                                                                       Reviews 285 комуницирање као базичну функцију музичко-фолклорне праксе, а       семиотику као могућност спознаје принципа таквог комуницирања.     С обзиром на високу информативност, посебно у односу на неке од потенцијалних читалачких група, књига носи ризик по питању комуни-кабилности услед разлика у „пољима искустава“. Систематичним и ми-нуциозним објашњењима коришћених комуниколошких и семи-отичких појмовно-категоријалних одредница ауторка је настојала да предупреди проблеме ове врсте. Додатну олакшицу доноси обиман индекс појмова. У том смислу упутан и потенцијално користан је и избор из литературе. Уз ове, уџбеничке квалитете, књига доноси оригиналне и значајне резултате етномузиколошког проучавања обредне праксе. Начином на који то чини, она представља путоказ за проучавања обреда летње половине године, чиме би се употпунила спознаја календарског циклуса. У методолошком смислу, она подстиче иновативне научне приступе различитим пољима фолклорне музичке културе и инспирише продукцију у овој области. Као таква, заслужује изузетно значајно место међу етномузиколошким публикацијама са ових простора.   Данка Лајић-Михајловић    

Mirjana Zakić: Obredne pesme zimskog polugođa - sistemi zvučnih znakova u tradiciji jugoistočne Srbije, Fakultet muzičke umetnosti, Etnomuzikološke studije - disertacije, sv. 1/2009, Beograd, 2009

http://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/20444/2779.pdf

Mirjana Zakić: Obredne pesme zimskog polugođa - sistemi zvučnih znakova u tradiciji jugoistočne Srbije, Fakultet muzičke umetnosti, Etnomuzikološke studije - disertacije, sv. 1/2009, Beograd, 2009

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Serbian Academy of Science and Arts Digital Archive (DAIS)