Several economically harmful phytopathogenic fungi, causing the disease, were described on plum. They are: Taphrina pruni, Polystigma rubrum, Monilinia laxa, M. fructigena, Tranzshelia pruni-spinose, Stigmina carpophila, Phoma prunicola and Phomopsis spp. The paper described the plum diseases caused by these fungi, symptoms of disease, the spread, the conditions for infection and prevention measures.Na šljivi je opisano nekoliko vrsta ekonomski značajnih fitopatogenih gljiva, prouzrokovača bolesti. To su: Taphrina pruni, Polystigma rubrum, Monilinia laxa, M. fructigena, Tranzshelia pruni-spinose, Stigmina carpophila, Phoma prunicola i Phomopsis spp. U radu su opisana oboljenja na šljivi prouzrokovana ovim gljivama, simptomatologija bolesti, širenje, uslovi za zarazu i mere suzbijanja

Aleksić, Goran

Kuzmanović, Slobodan

Milovanović, Predrag

Popović, Tatjana

Stojanović, Saša

Živković, Svetlana

Biljni lekar

Croatian

PlantaRum - Repository of the Institute for Plant Protection and Environment, Belgrade

Ab stractFUNGI DISEASES OF APRICOTGoran Aleksi}1, Tatjana Popovi}1, Predrag Milovanovi}2, Mira Starovi}1, Nenad Trkulja1, Du{an Savi}31In sti tute for Plant Pro tec tion and Enviroment, Bel grade2Galenika-Fitofarmacija, Bel grade3Agromarket doo, KragujevacE-mail: algoran@sezampro.rsThis pa per de scribes the most com mon dis eases of apri cot. Great est eco -nomic im por tance of this fruit is a ap o plexy, which is al ways cur rent ill ness.Since the com plex na ture of this dis ease, the pa per de scribes the phytopa -thogenic fun gus that con trib ute to this phe nom e non. These are: Monilinialaxa, M. fructigena, Cytospora cincta, Verti cilli um albo-atrum, V. dahliaeand Eutypa lata. The pa per men tioned and other phytopathogenic fungi thatcause dis ease in apri cot (Stigmina carpophila, Taphrina cerasi andPodosphaera tridactyla).Key words: apri cot, fungi dis ease, dam age, symp toms, con trol.MIKOZE [LJIVEGoran Aleksi}1, Tatjana Popovi}1, Predrag Milovanovi}2, Svetlana @ivkovi}1, Sa{a Stojanovi}1, Slobodan Kuzmanovi}11Institut za za{titu bilja i `ivotnu sredinu, Beograd2Galenika-Fitofarmacija, BeogradE-mail: algoran@sezampro.rsIzvodNa {ljivi je opisano nekoliko vrsta ekonomski zna~ajnih fitopatogenihgljiva, prouzrokova~a bolesti. To su: Taphrina pruni, Polystigma rubrum,Monilinia laxa, M. fructigena, Tranzshelia pruni-spinose, Stigmina carpo -phila, Phoma prunicola i Phomopsis spp. U radu su opisana oboljenja na{ljivi prouzrokovana ovim gljivama, simptomatologija bolesti, {irenje, usloviza zarazu i mere suzbijanja.Klju~ne re~i: {ljiva, mikoze, {tetnost, simptomi, suzbijanje.UVODDoma}a {ljiva (Pru nus domestica L.) je vo}ka severne zemljine hemisfere.Poreklom je iz Male Azije, a u Evropi je poznata jo{ od anti~kih vremena.Ubraja se u privredno najzna~ajnije vo}ne vrste, a po zastupljenosti uproizvodnji nalazi se na ~etvrtom mestu u svetu, odmah posle jabuke, kru{ke i breskve.[ljiva se gaji radi ploda - so~ne ko{tunice, koja se odlikuje izra`enombiolo{kom, dijetoterapeutskom i tehnolo{kom vredno{}u. Plod se koristi usve`em, su{enom i prera|enom obliku (kompoti, slatka, d`emovi, sokovi,koncentrati, likeri i rakije) (Mi{i}, 2006). S obzirom na kvalitetan sastav i316 BILJNI LEKAR/PLANT DOCTOR, XXXVIII, 4-5/2010.nutritivne karakteristike, proizvodnja i potro{nja {ljive, kao visoko vrednesirovine, u dana{nje vreme ima veliki zna~aj.Po broju stabala {ljive i prose~nom prinosu na{a zemlja se nekada nalazilau samom svetskom vrhu. Me|utim, zastarela tehnologija gajenja, ekstenzivneagrotehni~ke mere, lo{ proizvodni asortiman, kao i masovna pojava biljnihpatogena, doveli su do postepenog smanjenja broja rodnih stabala i zna~ajnogpada obima proizvodnje.Od abiotskih ~inilaca, najve}e {tete na {ljivi pri~injavaju jaki zimskimrazevi, koji mogu izazvati izmrzavanje i uzdu`ne pukotine debla. Pozniprole}ni mrazevi tako|e mogu biti kriti~ni, naro~ito u fenofazama cvetanja izametanja plodova. Prejaka insolacija (osun~avanje), ekstremno visoke letnjetem per a ture i visoka relativna vla`nost vazduha, mogu prouzrokovatio`egotine i prevremeno opadanje li{}a i plodova, naro~ito osetljivih soratapoput Po`ega~e.[ljiva je osetljiva i prema velikom broju biljnih patogena: gljiva, bakterija,virusa i fitoplazmi. Najva`nija oboljenja {ljive prouzrokovana fitopatogenimgljivama su: roga~ {ljive (prouzrokova~ Taphrina pruni), plamenja~a {ljive(prouzrokova~ Polystigma rubrum), moniliozno su{enje {ljive (prouzrokova~Monilinia laxa, M. fructigena), r|a {ljive (prouzrokova~ Tranzshelia pru -ni-spinose), {upljikavost li{}a {ljive (prouzrokova~ Stigmina carpophila),siva pegavost ili sitasta {upljikavost li{}a {ljive (prouzrokova~ Phomaprunicola) i su{enje stabala {ljive (prouzrokova~ Phomopsis sp.). Navedenipatogeni mogu pri~initi ozbiljne {tete - smanjiti prinose, pogor{ati kvalitetplodova, a nekada dovesti do su{enja i izumiranja celih vo}aka. Stoga jepoznavanje simptomatologije bolesti, epidemiologije i biologije uzro~nikaneophodno, kako bi se pravovremeno koristile raspolo`ive mere za{tite.EKONOMSKI NAJZNA^AJNIJE MIKOZE [LJIVERoga~ {ljive (prouzrokova~ Taphrina pruni). Bolest je {iroko raspro -stra njena u Evropi i kod nas. Ekonomski je zna~ajno oboljenje {ljive, pro -uzrokuju}i {tete ~ak i do 50%.Simptomi se javljaju na plodovima, a na listovima i mladarima su slabouo~ljivi. Infekcija plodova se ostvaruje u po~etnim fazama razvoja. Kriti~nafaza je od cvetanja do veli~ine plodova kao ko{tice. Tada dolazi do ubrzanograsta plodova, izdu`ivanja, li~e na roga~ (2-3 puta su du`i od normalnihplodova). Plodovi gube zelenu boju i postaju bledo`u}kasti, sun|erastekonzistencije, ko{tica se ne obrazuje ili je zakr`ljala. Takvi plodovi na krajuopadaju i na njima se formira sivkasta micelija (Jones i Sutton, 1996).Gljiva T. pruni obrazuje askuse sa askosporama, a odr`ava se na koristabla ili ispod ljuspi pupoljaka. Tako|e se odr`ava i u vidu micelije ugran~icama. Spore vr{e zarazu zametnutih plodova u prole}e. Sekundarnihzaraza nema.Suzbijanje T. pruni se vr{i hemijskim putem, tretiranjem preparatima naba zi bakra, u fazi mirovanja (u jesen ili rano u prole}e, u vreme bubrenjapupoljaka). Tretmane treba nastaviti i tokom vegetacije, u fazi kada je 75%kruni~nih listi}a opalo i po zametanju plodova, preparatima na bazi ditio kar -bamata, ftalimida i anilinopirimidina. Preporu~uju se i mehani~ke mereBILJNI LEKAR/PLANT DOCTOR, XXXVIII, 4-5/2010. 319suzbijanja (sasecanje i uklanjanje obolelih grana, uklanjanje i uni{tavanjeobolelih plodova).Plamenja~a {ljive (prouzrokova~ Polystigma rubrum). Bolest je ra{ire -na i ekonomski zna~ajna u Isto~noj Evropi (Smith et al., 1988). Kod nas jeredovno prisutna, jer se gaji izuzetno osetljiva sorta {ljive, Po`ega~a (Ivanovi} i Ivanovi}, 2001, 2005).Simptomi bolesti se javljaju na listovima. Sredinom prole}a se uo~avajusitne pege, nejasno izdiferencirane i hloroti~ne. Pege postepeno dobijajunarand`asto-crvenkastu boju (T. IV, sl. 3) i pove}avaju se i do 3 cm veli~ine(Smith et al., 1988). Na mestu razvoja pege formira se stromati~na tvorevina itkivo zadeblja. Stroma je ispup~ena sa lica lista, a udubljena sa nali~ja. Toplo i ki{ovito vreme pogoduje razvoju bolesti i dovodi do defolijacije. Gljiva P. rubrum u opalom li{}u obrazuje peritecije sa askusima iaskosporama, koje vr{e infekcije po kretanju vegetacije. Na nali~ju lista seobrazuju piknidi sa piknosporama, ali nisu u stanju da izvr{e zarazu lista.Suzbijanje plamenja~e {ljive se vr{i hemijskim merama za{tite, tretiranjem preparatima na bazi ditiokarbamata, ftalimida i ditianona. Prvi tretman trebaizvesti po~etkom listanja, jer se u to vreme o~ekuju prve zaraze, a naredni urazmaku od 7 do 14 dana. Gajenje otpornih sorti predstavlja zna~ajnu meruza{tite {ljive od prouzrokova~a plamenja~e.Moniliozno su{enje {ljive (prouzrokova~ Monilinia laxa, M. fructi ge -na). Bolest je prisutna i ekonomski zna~ajna {irom sveta na ko{ti~avom vo}u.Kod nas se na {ljivi redovno javlja, posebno na osetljivoj sorti stenlej, tako daje za njeno uspe{no gajenje neophodna redovna upotreba hemijskih meraza{tite. Bolest se manifestuje u vidu su{enja mladara i cvetova i mrke trule`iplodova. [tete mogu biti od 30 do 50% (Ivanovi} i Ivanovi}, 2001, 2005).Simptomi bolesti se javljaju na cvetovima, mladarima, listu i plodu. Cvetovi mogu biti inficirani odmah posle otvaranja, dobijaju mrku boju i su{e se (T. IV, sl. 4a). Na zara`enim cvetovima gljiva sporuli{e i stvara sivkaste konidije.Infekcija se sa zara`enih cvetova prenosi na mladare, na kojima se simptomimanifestuju u vidu ulegnutih, elipti~nih pega mrke boje, iz kojih tokomvla`nog perioda curi smola. Vr{ni deo mladara propada i su{i se, a na povr{ini dolazi do sporulacije gljive. Li{}e koje se nalazi na ovakvim mladarima tako|ese su{i (T. IV, sl. 4a). Na zara`enim plodovima dolazi do pojave okruglastih,mrkih pega, koje se uglavnom javljaju na ozle|enim mestima. Sazrevanjemplodova trule` se {iri, plod razmek{ava i gljiva obrazuje sporodohije u vidukoncen tri~nih krugova. Takvi plodovi vremenom gube vodu, su{e se i mumi -ficiraju (T. IV, sl. 4b). Mogu da ostanu da vise na mladarima ili opadaju.Gljive M. laxa i M. fructigena se odr`avaju na zara`enim mladarima,mumificiranim plodovima i u kori stabla u obliku micelije (Smith et al., 1988). Micelija sporuli{e tokom vla`nog perioda zimi i u prole}e. Formiraju se ikonidije, a retko apotecije (koje daju askuse sa askosporama). Konidije,putem vetra, vode ili insekata, vr{e zarazu preko ozleda na biljnom tkivu.Zaraza se mo`e ostvariti i micelijom sa zara`enog na zdrav plod na mestimanihovog dodira, dok u list prodire direktno. Razvoju bolesti pogoduju uslovivisoke vla`nosti vazduha i tem per a ture u intervalu od 22 do 28oC.Suzbijanje prouzrokova~a monilioznog su{enja se vr{i primenom meha ni -~kih, agrotehni~kih i hemijskih mera za{tite. Preporu~uje se orezivanje i320 BILJNI LEKAR/PLANT DOCTOR, XXXVIII, 4-5/2010.spaljivanje obolelih mladara, kao i uklanjanje mumificiranih plodova. Prime -na fungicida na bazi bakra se vr{i pred kretanje vegetacije, a dalja za{tita seizvodi organskim fungicidima u fazi cvetanja, tretmanom u fazi cvetnih balonai punog cvetanja preparatima na bazi triazola, iprodiona, vinklozolina,karbendazima, prohloraza, pirimetanila i ciprodinila.R|a {ljive (prouzrokova~ Tranzshelia pruni-spinose). Oboljenje je {iro -ko rasprostranjeno u svetu. Javlja se redovno, svake godine. Kod nas sesprovo de redovne mere za{tite od ove bolesti. [tete koje mo`e da prouzrokujese manifestuju u obliku defolijacije.Simptomi se javljaju na listovima, retko na mladarima. Na zara`enom li{}u se, u drugoj polovini leta, na nali~ju javljaju r|aste pus tule koje predstavljajuprvo obrazovane uredo spore, a posle teleutospore. Tako|e se javljaju i ne spe -cifi~ni simptomi koji li~e na o{te}enja od insekata ili grinja. Na licu lista sejavlja velik broj sitnih, `u}kastih pega, koje su jedna uz drugu, brojne sui me|usobno spojene. Li{}e vremenom `uti i opada. Na zara`enim mladarimase javljaju sitne rak-ranice (Ivanovi} i Ivanovi}, 2005).Gljiva T. pruni-spinose je heteroksena i makrocikli~na vrsta. Na {ljivi sejavljaju uredo spore i teleutospore. Odr`ava se u opalom li{}u. U prole}e,teleutospore klijaju u bazide sa bazidiosporama, koje vr{e primarne zaraze na zeljastim biljkama iz roda Anemona, gde se na licu lista razvijaju spermacije,a na nali~ju ecidije. Ecidije se prenose do li{}a {ljive gde vr{e zarazu. Upodru~jima gde nema biljaka iz roda Anemona, gljiva se odr`ava u mladarima u obliku micelije, koja fruktificira i daje uredo spore.Suzbijanje gljive T. pruni-spinose se vr{i hemijskim merama za{tite. Prvitretman se izvodi po precvetavanju, ukoliko je vreme ki{ovito sa tempera -turom iznad 10oC, ili po~etkom cvetanja ukoliko {ljiva pre prolista negoprocveta. Tretmane treba nastaviti tokom vegetacije ukoliko postoje uslovi zazarazu, preparatima na bazi ditiokarbamata, ftalimida i ditianona.[upljikavost li{}a {ljive (prouzrokova~ Stigmina carpophila). [iroko je rasprostranjeno i ekonomski zna~ajno oboljenje ko{ti~avog vo}a u svetu i kodnas.Simptomi bolesti se javljaju na listovima, plodovima i mladarima (Smith et al., 1988). Na zara`enim listovima se javljaju pojedina~ne crvenkastomrkepege sa tamnijom ivicom. Sredi{nji deo pege ispada i list dobija {upljikavizgled (T. IV, sl. 5). Bolest se tokom vegetacije {iri, pa ja~e zara`eni listoviopadaju sa stabla. Na zara`enim plodovima se obrazuju crvenkastomrke,udubljene pege, ~esto propra}ene izlu~ivanjem smole. Ja~e zara`eni plodovise su{e, dok slabije zara`eni gube kvalitet. Na zara`enim mladarima serazvijaju ulegnute, crvenomrke pege, koje pucaju i stvaraju se rak- rane, kojedovode do su{enja.Gljiva S. carpophila se odr`ava u opalom zara`enom li{}u i u rak-ranamana mladarima. Kod {ljive je ~e{}i vid prezimljavanja na opalom li{}u. Uprole}e se obrazuju konidije gljive, koje prvo vr{e infekciju mladog li{}a, azatim plodova i mladara. Dalje {irenje bolesti ostvaruju konidije nastale nazara`enim biljnim delovima (Smith et al., 1988).Suzbijanje S. carpophila se vr{i hemijskim merama za{tite, tretiranjempreparatima na bazi bakra ili hlorotalonila, po opadanju li{}a u jesen, ili uprole}e pred kretanje vegetacije. Takodje se mo`e tretirati i po precvetavanju,BILJNI LEKAR/PLANT DOCTOR, XXXVIII, 4-5/2010. 321u intervalima od 7 do 14 dana, fungicidima na bazi kaptana, cirama ili man -kozeba.Siva pegavost i sitasta {upljikavost li{}a {ljive (prouzrokova~ Phomaprunicola). Bolest se kod nas javlja samo u zapu{tenim zasadima {ljive, takoda ima manji ekonomski zna~aj za gajenje ove vo}ne vrste.Simptomi se javljaju na li{}u i mladarima. Na zara`enim listovima sejavljaju brojne sitne, okruglaste pege, u centralnom delu sivkaste sa mrkom ili ljubi~astom ivicom. Pege se spajaju, a u okviru njih se javljaju crni piknidi koji ~esto ispadaju iz tkiva. Na zara`enim mladarima se javljaju izdu`ene, elip -ti~ne, sivkaste pege, u okviru kojih kora puca i javljaju se sitne rak-rane.Gljiva P. prunicola se odr`ava u obliku piknida u kome se obrazuju pikno -spore. Piknidi se obrazuju na li{}u i mladarima, gde i micelija gljive mo`e daprezimi. Formiranje piknospora se odvija u jesen. Infekcije kre}u od po~etkavegetacije do sredine juna, preko ozleda na tkivu. Gljiva tako|e formira i mrke hlamidospore.Suzbijanje P. prunicola se obavlja hemijskim merama za{tite, u ranoprole}e, pre kretanja vegetacije, preparatima na bazi bakra i, po listanju,kori{}enjem preparata na bazi ftalimida ili ditiokarbamata.Su{enje stabala {ljive (prouzrokova~ Phomopsis spp.). Bolest je {irokorasprostranjena i poslednjih godina ekonomski zna~ajna na mnogim vrstamako{ti~avog vo}a.Napadu patogena su najpodlo`niji mladi zasadi {ljive (starosti 3-5 god.),kod kojih su{enje stabala nastupa brzo i {iri se progresivno. Simptomi sejavljaju u vreme cvetanja i listanja {ljive. Formirani listovi su sitni, hloroti~ni iobolele biljke se jasno uo~avaju u {ljiviku. Kasnije se li{}e su{i i opada, a nagranama se formiraju ulegnute nekroti~ne pege (T. IV, sl. 6). Kao posledicarapid nog {irenja nekroze, kora uzdu`no puca i obrazuju se rak-rane. Ukasnijim fazama vegetacije, na povr{inama zahva}enim nekrozom dolazi doobilnog formiranja reproduktivnih organa - piknida (@ivkovi}, 2008).Phomopsis spp. prezimljava u obliku micelije i piknida u kori grana istabla {ljive. U prole}e, piknidi izranjaju ispod epidermisa mladara, kao ikroz pukotine u kori. Piknidi su jasno uo~ljivi, crne boje i delimi~no uronjeniu tkivo. U uslovima pove}ane vla`nosti vazduha, iz piknida dolazi do oslo ba -|anja sluzasto-`elatiniziranog eksudata, `utonarand`aste ili prljavobele boje,sa jedno}elijskim, hijalinskim, α i β - piknosporama.Suzbijanje Phomopsis spp. se obavlja primenom mehani~kih mera za{tite,pre svega orezivanjem i spaljivanjem obolelih mladara.LITERATURAJones, A. L., Sutton, T. B. (1996): Dis eases of Tree Fruits in the East. Mich i gan State Uni ver sity Ex -ten sion.Ivanovi}, M., Ivanovi}, D. (2001): Mikoze i pseudomikoze biljaka. Poljoprivredni fakultet, Beograd.Ivanovi}, M., Ivanovi}, D. (2005): Bolesti vo}aka i vinove loze i njihovo suzbijanje. Poljoprivrednifakultet, Beograd.Mi{i}, P. (2006): [ljiva. Partenon, Beograd.Smith, I. M., Dunez, J., Lelliott, R. A., Phillips, D. H., Ar cher, S. A. (1988): Eu ro pean Hand book ofPlant Dis eases. Blackwell Sci en tific Pub li ca tions. Ox ford, Lon don, Ed in burgh, Boston, Palo Alto,Mel bourne.@ivkovi}, S. (2008): Etiolo{ka prou~avanja su{enja stabala {ljive. Magistarska teza, Poljoprivrednifakultet, Novi Sad.322 BILJNI LEKAR/PLANT DOCTOR, XXXVIII, 4-5/2010.Ab stractFUNGI DISEASES OF PLUMGoran Aleksi}1, Tatjana Popovi}1, Predrag Milovanovi}2, Svetlana @ivkovi}1, Sa{a Stojanovi}1, Slobodan Kuzmanovi}11In sti tute for Plant Pro tec tion and Enviroment, Bel grade2Galenika-Fitofarmacija, Bel gradeE-mail: algoran@sezampro.rsSev eral eco nom i cally harm ful phytopathogenic fungi, caus ing the dis ease,were de scribed on plum. They are: Taphrina pruni, Polystigma rubrum,Monilinia laxa, M. fructigena, Tranzshelia pruni-spinose, Stigmina carpo -phila, Phoma prunicola and Phomopsis spp. The pa per de scribed the plumdis eases caused by these fungi, symp toms of dis ease, the spread, the con di -tions for in fec tion and pre ven tion mea sures.Key words: plum, fungi dis ease, dam age, symp toms, con trol.BAKTERIOZE I FITOPLAZMOZE KO[TI^AVIH VO]AKA Aleksa Obradovi}, Nemanja Kuzmanovi}, An|elka ]ali}, Katarina Ga{i}, Mi lan Ivanovi}Poljoprivredni fakultet, BeogradE-mail: aleksao@agrif.bg.ac.rsIzvodU vo}arstvu na{e zemlje ko{ti~ave vo}ke zauzimaju zna~ajno mesto injihovo gajenje predstavlja profitabilnu delatnost. Me|utim, rentabilnost vo -}ar ske proizvodnje mogu ugroziti razli~ite biljne bolesti. Po zna~aju, ra{ire -nosti, ali i nemogu}nosti uspe{ne kontrole, izdvajaju se oboljenja bakterioznei fitoplazmozne prirode. Bakteriozno izumiranje, koje prouz ro kuje Pseu do -mo nas syringae sa svoja dva patogena varijeteta syringae i morsprunorum,zadaje ozbiljne probleme vo}arima u na{oj zemlji. Zna~ajan prob lem, tako|e,predstavlja i Agrobacterium tumefaciens, prouzrokova~ bakterioznog rakakorena, koji nanosi {tete u rasadni~arskoj proizvodnji. U radu su pred stav -ljena i oboljenja koja nisu prisutna u na{oj zemlji, a u svetu su opisana kaoizuzetno destruktivna. To su bakteriozno izumiranje breskve, koje prouzro -kuje P. s. pv. persicae i bakteriozna pegavost li{}a ko{ti~avih vo}aka, ~iji jeprouzrokova~ Xanthomonas arboricola pv. pruni. U Srbiji je prisutno ifitoplazmozno oboljenje Evropsko `utilo ko{ti~avih vo}aka na kajsiji i {ljivi,koje za sada ne predstavlja ozbiljan prob lem. Cilj rada je da doprinese pozna -vanju simptomatologije i epidemiologije bakterioznih i fitoplazmoznih obo -ljenja ko{ti~avih vo}aka, kako bi se donela pravilna i pravovremena dijagnozaod koje zavisi uspe{nost mera za{tite.Klju~ne re~i: ko{ti~ave vo}ke, bakterioze, fitoplazmoze, simptomi, epide -miologija, za{tita.BILJNI LEKAR/PLANT DOCTOR, XXXVIII, 4-5/2010. 323

Fungi diseases of plum

 PlantaRum - Repository of the Institute for Plant Protection and Environment

http://plantarum.izbis.bg.ac.rs//bitstream/id/1307/138.pdf

Fungi diseases of plum

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

PlantaRum - Repository of the Institute for Plant Protection and Environment, Belgrade

PlantaRum - Repository of the Institute for Plant Protection and Environment