In this work, the theoretical survey of the basic facts about magneto electrochemistry will be given. It will be analyzed the effects of the applied magnetic fields on kinetic of the electrochemical processes, mass transfer in the electrochemical cell, corrosion of metals and preferred orientation of metal deposits.U ovom radu biće date teorijske osnove na kojima se zasnivaju principi magneto-elektrohemije. Analiziraće se uticaji koji primenjena magnetna polja mogu da imaju na kinetiku elektrohemijskih procesa, prenos mase u elektrohemijskoj ćeliji, koroziju metala i na preferencijalnu orijentaciju taloga

Nikolić, Nebojša D.

Zastita materijala

 CER - Central Repository of the Institute of Chemistry;  Technology and Metallurgy

Croatian

Magneto-elektrohemija - osnovne činjenice i uticaji primenjenog magnetnog polja na koroziju metala, prenos mase, kinetiku procesa i preferencijalnu orijentaciju taloga

Central Repository of the Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy (CER)

N. NIKOLIĆ MAGNETOELEKTROHEMIJA: OSNOVNE ČINJENICE I UTICAJI ... NEBOJŠA D. NIKOLIĆ Stručni rad  UDC:620.193.7:541.13:66.087=861 Magnetoelektrohemija: Osnovne činjenice i uticaji primenjenog magnetnog polja na koroziju metala, prenos mase, kinetiku procesa i preferencijalnu orijentaciju taloga U ovom radu biće date teorijske osnove na kojima se zasnivaju principi magneto-elektrohemije. Analiziraće se uticaji koji primenjena magnetna polja mogu da imaju na kinetiku elektrohemijskih procesa, prenos mase u elektrohemijskoj ćeliji, koroziju metala i na preferencijalnu orijentaciju taloga. Ključne reči: magnetoelektrohemija, magnetno polje, kinetika, korozija  Kada je reč o magnetoelektrohemiji, osnovno pitanje koje se nameće je gde je veza između mag-netizma i elektrohemije. Postoje dva odgovora na ovo pitanje. Prvi i osnovni je da primenjeno magnetno polje utiče na tok elektrohemijskih procesa, odnosno na kinetiku procesa, morfologiju elektrohemijski do-bijenih taloga, i na koroziju metala. Drugi se odnosi na činjenicu da mnoge elek-trohemijski dobijene nanostrukture pokazuju mag-netne osobine. Naravno, reč je o elektrohemijski dobijenim nanostrukturama metala grupe gvožđa (gvožđe, kobalt i nikal) i njihovih legura. Ovaj aspekt magnetoelektrohemije ima više primenjeni značaj, i povezan je prvenstveno sa primenom elektrohemijski dobijenih nanostruktura u razvoju informacionih tehnologija. O ovom aspektu veze između magnetizma i elektrohemije je već bilo reči [1]. Razvoj magnetoelektrohemije koji je povezan sa efektima dobijenim primenom magnetnog polja u elektrohemiji, se ogleda u poboljšanom prenosu mase u elektrohemijskoj ćeliji, promeni morfologi-je taloga, i boljoj korozionoj otpornosti metala [2]. U ovom radu biće date osnovne činjenice na kojima se zasnivaju principi magnetoelektro-hemije. Takođe, biće reči o mogućem uticaju pri-menjenog magnetnog polja na kinetiku elektro-hemijskih procesa, na procese elektrohemijskog taloženja, odnosno na mogućem uticaju magnetnog polja na preferencijalnu orijentaciju elektrohemij-ski dobijenih taloga. Posebna pažnja biće posve-ćena mogućem uticaju primenjenog magnetnog polja na koroziju metala.    Adresa autora: IHTM – Centar za elektrohemiju, Njegoševa 12, 11000 Beograd OSNOVNE ČINJENICE Promene u elektrohemijskim procesima pod uticajem magnetnog polja se uglavnom pripisuju dejstvu Lorencove sile [3]. Ova sila, F, koja je nametnuta elektromagnetnim poljem B na jone naelektrisanja q koji se kreću brzinom v unutar polja E, koje predstavlja sumu električnog i elektrostatičkog polja (El + El) je data jednačinom (1): F = q(E + v x B)               (1) Za vreme elektrolize ova sila deluje na migra-ciju jona i indukuje konvektivni tok elektrolita blizu elektrodne površine. Ovaj uticaj na elektro-hemijske procese je poznat kao magnetohidro-dinamički (MHD) uticaj. Najvažnije promenljive u magnetohidrodina-mici su brzina naelektrisanih čestica (jona), v, i magnetno polje, B. Ostale veličine mogu da se izvedu iz ovih. Fundamentalne jednačine u mag-netohidrodinamici su sledeće [3]: j = σ(E + v x B) (2) jB ==µcurl  (3) ( )vtρdivρ =∂∂−  (4) ρtv∂∂ +(v  grad) v - grad p = j x B + ρv?2v + ρ (5) ⋅−=⋅ jjjE2σ(v x B) (6) ZAŠTITA MATERIJALA 46 (2005) broj 3 35N. NIKOLIĆ MAGNETOELEKTROHEMIJA: OSNOVNE ČINJENICE I UTICAJI ...  ×=⋅−ρcurlρgradρωρωdBj1vtd  (7) ( )µgradµgrad2BBBBj2−⋅=×  (8) gde su: j – gustina struje, σ – električna provodlji-vost rastvora, µ – magnetna permeabilnost, ρ – gustina, i t – vreme. Jednačina (2) je poznata i kao magnetohidrodinamički (MHD) Omov zakon. Uz odgovarajuće granične uslove, korišćenjem jednačina (1 - 8) može da se reši model magneto-elektrolitičkog prenosa mase. Međutim, u praksi se koriste pojednostavljeni modeli i empirijske jed-načine [2, 4]. Magnetohidrodinamički tok u elektrohemij-skim sistemima je konvencionalno opisan silom po jedinici zapremine rastvora, FMHD (in N/m3), i koja je data jednačinom (9), gde je J (u C/m2) lokalni fluks jona [5]. FMHD = J x B (9) Najveći uticaj ove sile, i konsekventno, najveći uticaj na konvektivni prenos mase elektrolita, se ostvaruje pri paralelnoj orijentaciji magnetnog po-lja B u odnosu na elektrodnu površinu (tj., kada je spoljašnje magnetno polje orijentisano vertikalno u odnosu na pravac fluksa jona) [5]. Tada, prema jednačini (9), FMHD ima maksimalnu vrednost. Na drugoj strani, kada je magnetno polje ori-jentisano vertikalno u odnosu na elektrodnu po-vršinu, jedini uticaji koji se mogu očekivati na el-ektrohemijski proces i kinetiku rasta taloga su po-vezani sa gradijentima koncentracije i konvek-cijom koja je izazvana gravitacijom. Tada, prema jednačini (9), FMHD je nula i promene u morfo-logijama taloga i kinetici elektrohemijskog procesa nisu očekivane. UTICAJ MAGNETNOG POLJA NA PRENOS MASE I KINETIKU ELEKTROHEMIJSKIH PROCESA Uticaj magnetnog polja (MHD uticaj) na pre-nos mase je obično ispitan merenjem graničnih struja elektrohemijskih procesa. Izvedeno je neko-liko poluempirijskih jednačina koje daju zavisnost između granične difuzione struje, jL i jačine mag-netnog polja, B [6-9]. Kao opšte pravilo, usvojeno je da je granična difuziona struja, jL proporcionalna trećem korenu jačine magnetnog polja, odnosno B1/3. Kada je reč o mogućem uticaju primenjenog magnetnog polja na kinetiku elektrohemijskih pro-cesa, do sada je predloženo nekoliko mogućih uticaja. Predloženo je da je uticaj magnetnog polja na kinetiku elektrohemijskih procesa povezan sa magnetski indukovanom prenapetošću, smanje-njem hidratacionog broja katjona i modifikovanom hemisorpcijom na granici faze [10-12]. Kelly [11] je postavio i model kojim je uticaj magnetnog polja na kinetiku procesa objasnio magnetski indukovanom potencijalnom razlikom na granici faze. UTICAJ MAGNETNOG POLJA NA KOROZIJU METALA Uticaj magnetnog polja na koroziju metala je jedan od najinteresantnijih fenomena koji privlače pažnju istraživača koji se bave megnetoelektro-hemijom [13]. Predloženi su brojni mehanizmi koji tretiraju koroziju metala rastvaranjem metala u magnetnom polju; mnogi od njih su međusobno kontradiktorni tako da je nemoguća njihova klasifi-kacija sa čisto naučnog stanovišta [13]. Jedan od problema je bio i da su neki istraživači preuveli-čavali vrednosti energija aktiviranih magnetnim poljem. U heterogenim magnetnim poljima, nemagnetni materijali primaju magnetne sile koje nisu jake, ali koje ponekad mogu da indukuju kon-vekciju (magnetnu konvekciju) [14,15]. Na primer, pokazano je da primenjena mag-netna polja ponekad utiču na rastvaranje metala tako što se brzina rastvaranja smanjuje sa jačinom magnetnog polja [13]. Pokazano je da se srednja brzina rastvaranja bakra u azotnoj kiselini pod pri-menjenim jakim vertikalno orijentisanim mag-netnim poljima smanjuje sa recipročnom vrednoš-ću od 2/3 reda gustine magnetnog fluksa[13]. Shinohara, Aogaki i sar. [16,17] su predložili mehanizam za rastvaranje bakra poznat kao mikro- MHD uticaj. Oni su istakli veliku važnost cirku-larnih struja u elektrohemijskoj ćeliji formiranih na granici faze između metala i rastvora; struje in-teraguju sa magnetnim poljem proizvodeći loka-lizovane Lorencove sile koje stvaraju mnogo mikroskopskih konvektivnih tokova [16,17]. Takvi mikroskopski tokovi inhibiraju proces rastvaranja metala. ZAŠTITA MATERIJALA 46 (2005) broj 3 36N. NIKOLIĆ MAGNETOELEKTROHEMIJA: OSNOVNE ČINJENICE I UTICAJI ... Međutim, Kelly [11] je ukazao na nepovoljni uticaj primenjenog magnetnog polja na koroziono ponašanje metala u kontaktu sa protočnim elektro-litima. Ispitujući sistem Ti/H2SO4, Kelly je poka-zao da je u odnosu na pasivacione karakteristike Ti u 1N H2SO4, maksimalna brzina rastvaranja titana pod uticajem magnetnog polja bila uvećana 2,5 puta. Kelly je takođe istakao da se u zavisnosti od sistema metal/elektrolit mogu očekivati i mnogo veće brzine rastvaranja metala pod uticajem magnetnog polja. Šta više, Kelly [11] je naglasio da se izuzev nepovoljnog uticaja magnetnog polja na »uniformnu« koroziju metala, pod primenjenim magnetnim poljima se može očekivati i pojačana osetljivost metala i na lokalizovane tipove korozije (piting i korozija u zazorima), na pojavu prskotina u metalima, na procese oksidacije i redukcije vrsta prisutnih u elektrolitima. UTICAJ MAGNETNOG POLJA NA PROCESE ELEKTROHEMIJSKOG TALOŽENJA Pod uticajem primenjenog magnetnog polja, sledeće promene se mogu očekivati za vreme elek-trohemijskog taloženja: o uniformnija raspodela taloga (mikroskopska i makroskopska) [18,19] o inhibicija dendritnog rasta [10,20] o promena u naprezanju taloga [21] o povećana tvrdoća taloga [22,23] o uniformnija raspodela struje [24] o promena sastava komponenata legure [25] o promena preferencijalne orijentacije taloga [10,26-31] Yang [26] je tehnikom refleksione visoko ener-getske elektronske difrakcije (RHEED; originalni naziv – reflection high – energy electron diffra-ction) pokazao da je magnetno polje imalo bez-načajni uticaj na preferencijalnu orijentaciju taloga nikla, gvožđa i kobalta. Chiba i saradnici [23] su posmatrali male promene u preferencijalnim ori-jentacijama taloga nikla, posebno kada su talozi bili dobijeni pri malim gustinama struje. Prema Chibi [23], elektromagnetno polje B bi moglo da modifikuje orijentaciju rasta kristala, pri čemu je ovaj efekat značajniji pri taloženju na malim gustinama struje, jer je pri malim gustinama struje uticaj magnetnog polja veći od uticaja električnog polja. Najveća količina akumuliranih znanja o uticaju magnetnog polja na procese elektrokristalizacije metala je za procese elektrohemijskog taloženja nikla. Zbog ove količine akumuliranih znanja, elektrohemijsko taloženje nikla iz koncentrovanih elektrolita (kao što je Watt – ov) se pokazalo kao dobar eksperimentalni sistem za indentifikaciju specifičnih efekata magnetnog polja na elektro-kristalizaciju nikla. Šta više, specifične strukture i morfologije taloga su identifikovane [27]. Osa ras-ta zrna taloga zavisi od pH rastvora i primenjenog katodnog potencijala. Na primer, u zavisnosti od primenjenog katodnog potencijala, četiri teksture rasta se mogu uočiti pri elektrohemijskom taloženju nikla iz Watovog rastvora: <110> tek-stura pri veoma malim gustinama struje, <211> tekstura pri malim gustinama struje, <100> tek-stura za srednje i visoke vrednosti gustina struja, i najzad, opet <110> tekstura za veoma visoke gustine struja. Pravac preferencijalnog rasta taloga zavisio je od adsorpcije prvenstveno vodoničnih vrsta na kristalnim ravnima rastućih kristala nikla [28,29]. Zbog toga, osa teksture i mikrostruktura prevlaka nikla je veoma osetljiva prema svakoj promeni stanja adsorpcije, koja može biti posledica ili dodataka malih količina organskih jedinjenja ili taloženja pulsirajućim strujama [30], i na taj način, promene stanja adsorpcije mogu da posluže kao osetljivi test za detekciju uticaja magnetnog polja. Devos i saradnici [31] su pokazali da je talog nikla dobijen elektrohemijskim taloženjem iz čis-tog Watovog rastvora na katodnom potencijalu od – 800 mV/ZKE (zasićena kalomelova elektroda), bez primenjenog magnetnog polja, pokazao meša-vinu slabih <211> i <100> tekstura. Međutim, pod primenjenim magnetnim poljem od B = 0,6 T, gustina struje se neznatno smanjila (nekoliko pro-centa), i <211> preferencijalna orijentacija je pos-tala predominantna u odnosu na <100> teksturu. Većina zrna nikla je bila rombičnog oblika što je karakteristika <211> teksture. Sa povećanjem intenziteta primenjenog magnetnog polja poveća-vao se i stepen ove teksture. Talozi nikla dobijeni na negativnijim katodnim potencijalima (od –1000 mV/ZKE do – 1100 mV/ZKE) su pokazali veoma jaku <100> prefe-rencijalnu orijentaciju. Na ovim katodnim potenci-jalima, taloženje pod nametnutim magnetnim poljima od 0,1 do 1 T nije značajno uticalo na preferencijalnu orijentaciju. Za ovu preferencijalnu orijentaciju, pod uticajem magnetnog polja, ka-rakteristična morfologija zrna nikla (nepravilna piramidalna zrna) nije promenjena. ZAŠTITA MATERIJALA 46 (2005) broj 3 37N. NIKOLIĆ MAGNETOELEKTROHEMIJA: OSNOVNE ČINJENICE I UTICAJI ... Međutim, uticaj magnetnog polja je postao veoma značajan kada je u rastvor za elektro-hemijsko taloženje nikla dodata mala količina 2 – butin – 1, 4 – diola kao inhibitora procesa talo-ženja. Uticaj magnetnog polja je posebno primetan za taloge dobijene na veoma negativnim potenci-jalima (od – 900 do – 1100 mV/ZKE). Dodatak 2 – butin – 1, 4 – diola je doveo do značajnog sma-njenja intenziteta struje (25 % za B = 0,78 T), što je posledica inhibicije procesa taloženja izazvane i dodatkom inhibitora i primenjenim magnetnim poljima. Dodatak inhibitora i taloženje pod prime-njenim magnetnim poljem je imalo značajan uticaj i na morfologiju dobijenih taloga. U odsustvu mag-netnog polja (B = 0), oštar i intenzivan [200] je ukazao na jaku <100> teksturu. Ova tekstura je bi-la znatno oslabljena posle taloženja pod mag-netnim poljem od 0,3 T. Talog nikla dobijen pod ovim magnetnim poljem je pokazao mešavinu slabe <100> i <110> teksture. Za intenzivnija mag-netna polja, <110> tekstura postaje predominantna, dok ostale teksture se gube. Inhibicioni efekat izaz-van dodatkom 2 – butin 1,4 – diolom je bio tako intenzivan da su talozi nikla dobijeni sa magnetnim poljima većim od 0,6 T bili sjajne strukture, i nije bila moguća indentifikacija individualanih zrna nikla. Srednja veličina zrna se primetno smanjivala sa povećanjem jačine magnetnog polja (od d ≈ 2 µm do d ≈ 0,07 µm za B = 0,9 T). Posmatrane promene u kinetici, prenosu mase, i preferencijalnim orijentacijama taloga su posmat-rane za procese pod paralelno orijentisanim mag-netnim poljima. Kao što je već izneto na početku ovog rada, promene se uglavnom pripisuju dejstvu Lorencove sile, koja prema jednačinama (1) i (9) ima maksimalnu vrednost kada su magnetna polja paralelno orijentisana u odnosu na elektrodnu površinu. Na drugoj strani, kada su magnetna polja vertikalno orijentisana u odnosu na elektrodnu površinu, tada prema istim jednačinama, očekivani magnetohidrodinamički uticaj je jednak nuli, i nikakve promene nisu očekivane. Međutim, u poslednjih nekoliko godina su uočene promene kako u kinetici elektrohemijskih procesa [5], tako i u morfologijama elektrohemijski dobijenih taloga [32-35], izazvane prisustvom vertikalno orijenti-sanih magnetnih polja. Promene u morfologijama taloga su posmatrane pri taloženju magnetnih metala, tj. Nikla [32-34], gvožđa [35] i kobalta, pa su i promene pripisane feromagnetnim osobinama ovih metala. Poslednja istraživanja pokazuju da je efekat vertikalno orijentisanog magnetnog polja prisutan ne samo kod feromagnetnih metala, već i kod paramagnetnih metala [36]. O ovim, kao i o ostalim mogućim uticajima magnetnog polja na morfologiju elektrohemijski dobijenih taloga biće reči u narednom radu.  Zahvalnica: Ovaj rad je bio podržan i pro-jektom “Elektrohemijsko dobijanje prahova metala konstantnim i programiranim strujno – naponskim režimima” finansiranog od strane Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije, pod rednim brojem 1806/2005. LITERATURA [1] N.D.Nikolić, Zaštita materijala 46 (2005) 3. [2] R. A. Tacken, L. J. J. Janssen, J. Appl. Electrochem. 25 (1995) 1. [3] J.A.Shercliff, A Textbook of Magnetohy-drodynamics, Pergamon Press, Oxford, 1965. [4] T. Z. Fahidy, Electrochim. Acta 18 (1973) 607. [5] K. M. Grant, J.W.Hemmert, H.S.White, J. Electroanal. Chem. 500 (2001) 95. [6] T. Z. Fahidy, Electrochim. Acta 35 (1990) 929. [7] J. Lee, S. R. Ragsdale, X. Gao, H. S. White, J. Electroanal. Chem. 422 (1997) 169. [8] R. Aogaki, K. Fueki, J. Electrochem. Soc. 131 (1984) 1295. [9] O. Aaboubi, J. P. Chopart, J. Douglade, A.Olivier C. Gabrielli, B. Tribollet, J. Electrochem. Soc. 137 (1990) 1796. [10] A. Chiba, T. Nimi, H. Kitayama, T. Ogawa, Surf. Coat. Technol. 29 (1986) 347. [11] J. K. Kelly, J. Electrochem. Soc. 124 (1977) 987. [12] A. Danilyuk, V. Kurmashev, A. Maty-ryushlov, Thin Solid Films 189 (1990) 247. [13] R.Aogaki, M.Asanuma, rad saopšten na 1st International Symposium on New Magneto-Science, Omiya, Japan (1999), str.22. [14] Y. Ikezoe, N.Hirota, J.Nakagawa and K. Kitazawa, Nature 393 (1998) 749. [15] S. Kishioka, R. Aogaki, Chem. Lett. (1999) 91 – 92. ZAŠTITA MATERIJALA 46 (2005) broj 3 38N. NIKOLIĆ MAGNETOELEKTROHEMIJA: OSNOVNE ČINJENICE I UTICAJI ... [16] R. Aogaki, A. Tadano, K. Shinohara, Trans-fer Phenomena in Magnetohydrodynamic and Electroconducting Flows, edited by A. Alemany, Ph. Marty and J. P. Thibault, str. 169, Kluwer, Netherlands (1999). [17] K.Shinohara, R. Aogaki, Electrochemistry 67 (1999) 126. [18] P. Fricoteaux, A. Olivier, R. Delmas, J. Electrochem. Soc. 139 (1982) 417. [19] R. N. O′ Brien, K. S. V. Santhanam, J. Appl. Electrochem. 20 (1990) 781. [20] A. Chiba, T. Ogawa, Chem. Abstr. 108 (1988) 175888. [21] M. Perakh, J. Electrochem. Soc. 122 (1975) 1260. [22] H. Zhang, G. Zhang, Chem. Abstr. 115 (1991) 217159. [23] A. Chiba, K. Kitamura, T. Ogawa, Surf. Coat. Technol. 27 (1986) 83. [24] S. Mohanta, T. Z. Fahidy, Electrochim. Acta 19 (1974) 771. [25] K. Nemes, Tagungsband-Kammer der Technik Suhl 83 (1987) 144. [26] L.Yang, J. Electrochem. Soc. 101 (1954) 456. [27] I. Epelboin, M. Froment, G. Maurin, Plating 56 (1969) 1356. [28] J. Amblard, M. Froment, N. Spyrellis, Surf. Technol. 5 (1977) 205. [29] J. Amblard, I. Epelboin, M. Froment, G. Maurin, J. Appl. Electrochem. 9 (1979) 233. [30] C. Kollia, N. Spyrellis, J. Amblard, M. Froment, G. Maurin, J. Appl. Electrochem. 20 (1990) 1025. [31] O. Devos, A.Olivier, J.P.Chopart, O.Aaboubi, G. Maurin, J. Electrochem. Soc. 145 (1998) 401. [32] N. D. Nikolic, Hai Wang, Hao Cheng, C. A. Guerrero, N. Garcia, J. Magn. Magn. Mater. 272 – 276 (2004) 2436. [33] N.D.Nikolić, Hai Wang, Hao Cheng, C. Guerrero, E.V.Ponizovskaya, Genhua Pan, N. Garcia, J. Electrochem. Soc. 151 (2004) C577. [34] N. Garcia, H. Wang, H. Cheng, C. Guerrero, N. D.Nikolic, A. C.Papageorgopoulos, "Mag-netoresistance and Magnetostriction in Mag-netic Contacts", in Nanostructured Mag-netic Materials and their Applications, Edited by B.Aktas, L. Tagirov, F. Mikailov, Book Series: NATO Science Series II: Mat-hematics, Physics and Chemistry: Volume 143, pp. 367 – 381, Kluwer Academic Publishers, Dordrecht, 2004. [35] S. Bodea, L. Vignon, R. Ballou, P. Molho, Phys. Rev. Lett. 83 (1999) 2612. [36] K. L. Rabah, J. – P. Chopart, O. Aaboubi, J. Amblard, "Is there a magnetic field effect exerted on the electrodeposition of paramag-netic species?", 55th Annual Meeting of the International Society of Electrochemistry, p. 606, Book of Abstracts I, Thessaloniki, Greece, 2004.  SUMMARY MAGNETOELECTROCHEMISTRY: BASIC FACTS AND THE EFFECTS OF THE APPLIED MAGNETIC FIELDS ONTO CORROSION OF METALS, MASS TRANSFERS, KINETIC OF PROCESS AND THE PREFERRED ORIENTATION OF DEPOSITS In this work, the theoretical survay of the basic facts about magnetoelectrochemistry will be given. It will be analysed the efects of the applied magnetic fields on kinetic of the electrochemicall processes, mass transfer in the electrochemical cell, corrosion of metals and preferred orientation of metal deposits. Key words: magnetoelectrochemistry, magnetic fields, kinetic, electrochemicall processes, mass transfer, electrochemical cell, corrosion ZAŠTITA MATERIJALA 46 (2005) broj 3 39

http://cer.ihtm.bg.ac.rs/bitstream/handle/123456789/201/199.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Magneto-elektrohemija - osnovne činjenice i uticaji primenjenog magnetnog polja na koroziju metala, prenos mase, kinetiku procesa i preferencijalnu orijentaciju taloga

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

CER - Central Repository of the Institute of Chemistry; Technology and Metallurgy

Central Repository of the Institute of Chemistry, Technology and Metallurgy (CER)