Студија Типологија хумора у српској усменој прози бави се комплексним
феноменом хумора, указујући на његову обредну, историјско-цивилизацијску, социо-
психолошку, културолошку и естетску димензију. Основ хумора (комичног и
смешног) анализира се у обредном и магијском контексту и у вези с природом и
људском потребом да њоме овлада. Такође, и у контексту савременог живота у којем
комично означава и црнохуморну (трагикомичну), апсурдну визију света, која га и
удаљава од његових првобитних обредно-магијских корена.
Проблем који се намеће односи се на дефинисање појма хумора у теоријско-
методолошком смислу, јер постоје знатне разлике у приступима и научним
тумачењима. У овој студији хумор се карактерише као општа категорија у оквиру
које комично и смешно представљају елементе његовог естетског и појавног
изражавања, при чему се сва три појма користе без значајних значењских
дистинкција...The paper Typology of humor in Serbian oral prose deals with complex
phenomenon of humor, pointing to its ritual, historical and civilizational, sociopsyhological,
cultural and aesthetic dimension. The basis of humor ( comic and funny ) is
analysed in ritual and magical context and it is connected with nature and people need to
master it. In context of modern life in which comic means black comedy (tragycomic),
absurd vision of the world, which moves him away from his original ritual and magical
roots.
Problem that arises refers to the definition of the term humor in theoretical and
methodology sense, because there are significant differences in approaches and scientific
interpretations.In this paper humor is characterized as a general category in which comic
and funny represent elements of its aesthetical expression and manifestation, all three
terms being used without significant semantic distinctions..
