Преиспитујући
делатност
архитектуре
и
урбанизма
у
контексту
премиса
одрживог
развоја,
током
последње
две
деценије
формирано
је
становиште
да
постојећи
грађевински
фонд
заправо
представља
својеврсни
створени
ресурс
који,
заједно
са
корпусом
знања
и
достигнућа
остављамо
у
наслеђе
будућим
генерацијама.
Када
изграђене
објекте
посматрамо
на
овај
начин,
неминовно
се
отварају
питања
везана
за
њихову
рационалну
експлоатацију:
како
их
користимо,
како
их
можемо
прилагодити
реалним
потребама,
како
им
можемо
продужити
животни
век.
Највећи
део
грађевинског
фонда
представљају
стамбене
зграде
чијом
адаптацијом
можемо
квалитативно
унапредити
не
само
стамбене
јединице
унутар
њих,
већ
и
целокупно
створено
урбано
окружење.
Енергетске
перформансе
данас
представљају
једну
од
кључних
ставки
када
желимо
да
проценимо
еколошке
карактеристике
зграде,
било
да
се
ради
о
новопројектованим
или
постојећим
објектима,
те
је
у
фокусу
овог
рада
побољшање
енергетске
ефикасности
зграда
вишепородичног
становања.
На
основу
темељне
анализе
постојећег
грађевинског
фонда,
за
непосредан
предмет
рада
усвојен
је
сегмент
изграђен
у
периоду
од
1960.
до
1990.
године,
када
је
изграђен
највећи
део
стамбених
зграда,
уз
типолошку
и
технолошку
разноврсност
каква
раније
није
била
присутна
на
нашем
подручју
и
која
је,
током
последњих
неколико
деценија,
готово
у
потпуности
ишчезла
из
станоградње...Redebining
the
scope
of
architecture
and
urban
planning
in
context
of
sustainable
development
during
the
last
two
decades,
the
building
fond
is
now
considered
to
be
a
man-‐made
resource,
that
we
leave
as
a
legacy
for
the
future
generations.
When
buildings
are
seen
as
a
resource,
numerous
questions
rise
regarding
their
rational
exploitation:
how
can
we
use
them,
how
can
we
adjust
them
to
our
contemporary
needs,
how
to
extend
their
lifespan.
Housing
has
a
major
share
in
the
building
fund,
thus
adaptation
of
this
sector
holds
huge
potential
for
upgrading
not
just
the
dwelling
units
themselves,
but
our
built
environment
in
general.
Energy
performance
is
the
key
issue
in
ecological
evaluation
of
buildings,
so
this
work
was
focused
on
improving
the
energy
efbiciency
of
multifamily
housing.
After
the
extensive
analyses
of
Serbian
building
fond,
the
portion
of
housing
stock
constructed
between
1960
and
1990
was
singled-‐out
as
the
most
productive
period,
with
unprecedented
variety
in
architectural
types
and
construction
technologies
that
has
practically
vanished
from
building
practice
during
the
last
decades.
In
order
to
provide
for
wider
scope
of
individual
improvement
measures
than
the
one
presented
in
National
Typology
of
Residential
Buildings
in
Serbia,
a
critical
analysis
of
key
thermal
envelope
elements
was
carried
out.
The
cases
when
generic,
model
improvements
can
be
applied
were
identibied,
while
for
certain
case-‐specibic
options,
alternative
solutions
were
proposed
and
analysed..
