Poređenje kritičke recepcije i odjeka – kroz analize TV kritika, feljtona,
polemika u štampi, odnosno u digitalnim medijima (veb-sajtovi, blogovi
itd.) – američkih (mega)serija Holokaust (1978, Holocaust: The Story of
the Family Weiss, Marvin Chomsky), Vetrovi rata (1983, The Winds of
War, Dan Curtis, ABC) i Rat i sećanja (1988, War and Remembrance, Dan Curtis, ABC) otkriva promene reprezentacijskih i narativnih obrazaca sećanja te njihovo dinamično mesto u vizuelnoj kulturi, koje omogućava da (pri)povesti Holokausta postanu temelj „novog kosmopolitskog sećanja“(Levy i Sznaider 2002: 87) na način i u meri u kojoj je to moguće na prostorima bivše Jugoslavije. Prepoznate, u svetskim okvirima, kao tačke preokreta pripovedanja jedinstvene istorijske traume, TV serije su
ostvarile trostruki uticaj prilagođen specifičnostima lokalnog konteksta
u menjajućim društvenim okolnostima u zemljama nekadašnje SFRJ.
Najpre su, u trenutku emitovanja i repriziranja, neposredno povećale
vidljivost Holokausta, inače gurnutog na margine sećanja i istorije
Drugog svetskog rata. Potom su decenijskim trajanjem u sećanju javnosti delovale na promenu politike sećanja na Holokaust, ali i šire ‒ na politiku sećanja na uporediva zbivanja nacionalne istorije, poput onih
tokom ratova devedestih godina prošlog veka. Konačno, prihvaćene kao
paradigma uspešnih TV serija, dodatno su podržale (uz podrazumevane
„novoosvojene“ poetike, stilove i naracije filmova) preobražaj lokalnih
(i)storija Šoa od „neutralnih“ narativa smrti – kao samo jedne od vrsta
priča o socijalističkoj revoluciji – u holivudske i holivudizovane narative
preživljavanja, koji su obeležili milenijum
