Osnovni cilj rada je identifikovanje ključnih uzroka koji su doveli do nestašice mleka na tržištu Srbije u drugoj polovini 2010. godine. U procesu
tranzicije, koja u Srbiji traje već 20 godina, dovršen je proces privatizacije
prerađivača mleka, društvenih mlekara. Sektor proizvodnje svežeg mleka je u
najvećem delu uvek bio u većinskom privatnom vlasništvu, a i velike društvene
farme su uglavnom privatizovane sa izuzetkom nekoliko farmi (npr. farme PKBa)
koje su trenutno u državnom vlasništvu. Tržište mleka u Srbiji karakteriše
sektor primarne proizvodnje koji je izrazito konkurentan i sektor industrijske
prerade koji je, zbog postojanja jednog dominantnog prerađivača (mlekare u
sastavu investicionog fonda Salford), u velikoj meri koncentrisan. U radu se
posebno analizira uticaj državne politike podsticaja proizvodnje svežeg mleka i
mere koje se preduzimaju da se reši problem nestašica. Glavni zaključak rada je
da je na tržištu mleka u Srbiji došlo do značajne koncentracije vlasništva u sektoru industrijske prerade, koji nameće uslove otkupa mleka i dominira tržištem finalne prerade, a da istovremeno država vodi nedoslednu politiku podsticaja proizvodnje i očuvanja konkurencije (smanjuje premije, ne interveniše u uslovima povećane ili smanjene proizvodnje mleka ili sirovina za
ishranu stoke, ne čini dovoljno da suzbije monopol)
