Krivično delo pranja novca u savremenom uporednom zakonodavstvu

Abstract

Money laundering is a crime of international character recognized by the most legislations and legal theorists throughout the world. It is the influx of proceeds from crime, apparently legal, in order to enable the future use of that property and the acquisition of new incomes. Money laundering crimes are regulated by international agreements, among which the most significant is the United Nations Convention against Illicit Traffic in Narcotic Drugs and Psychotropic Substances and the Council of Europe Convention on Laundering, Search, Seizure and Confiscation of the Proceeds from Crime and on the Financing of Terrorism. Vienna Convention was the first international agreement addressed to money laundering and the most important international commitment on this matter, as all the future treaties rely on it. The article 3 (1) of the convention calls on states to incriminate three types of activities, when they are committed intentionally. The primary intent was to criminalize the process by which one conceals the existence, illegal source, or illegal application of income, and then disguises that income to make it appear legitimate. The convention also is aimed to stem the flow of illicit profits back to the criminal enterprise used to capitalize criminal profits and to expand criminal activity. In this article, the author discusses a number of important issues related to the money laundering crimes. In that context, special attention was paid to demonstration and analysis of statutes of USA, Great Britain and Russian Federation.Прање новца је кривично дело међународног карактера које признаје већина законодавстава и правних теоретичара у читавом свету. То је прилив прихода стечених кривичним делом, привидно легалних, у циљу будућег слободног коришћења дате имовине и стицања нових доходака. Кривична дела прања новца предвиђена су међународним споразумима, међу којима највећи значај има Конвенција Уједињених нација против незаконитог промета опојних дрога и психотропних супстанци и Конвенција Савета Европе о прању, тражењу, заплени и одузимању прихода стечених криминалом и о финансирању тероризма. Бечка конвенција је први, али и најважнији међународни уговор посвећен прању новца, јер се све наредне конвенције заснивају на том споразуму. У члану 3 (1) државе се позивају да инкриминишу три облика активности када се врше умишљајно. Примарна намера је била да се криминализује процес у коме неко прикрива постојање, недозвољен извор или назаконито коришћење доходака, а затим их лажно прикаже како би приходи изгледали легално. Такође, циљ се огледа и у томе да се спречи повратак незаконитог профита у криминалну делатност, који се користи за развој те активности. У овом раду аутор разматра један број значајних питања везаних за кривична дела прања новца. У датом контексту посебна пажња посвећена је приказу и анализи законских текстова Сједињених Америчких Држава, Велике Британије и Руске Федерације.Pranje novca je krivično delo međunarodnog karaktera koje priznaje većina zakonodavstava i pravnih teoretičara u čitavom svetu. To je priliv prihoda stečenih krivičnim delom, prividno legalnih, u cilju budućeg slobodnog korišćenja date imovine i sticanja novih dohodaka. Krivična dela pranja novca predviđena su međunarodnim sporazumima, među kojima najveći značaj ima Konvencija Ujedinjenih nacija protiv nezakonitog prometa opojnih droga i psihotropnih supstanci i Konvencija Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i oduzimanju prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma. Bečka konvencija je prvi, ali i najvažniji međunarodni ugovor posvećen pranju novca, jer se sve naredne konvencije zasnivaju na tom sporazumu. U članu 3 (1) države se pozivaju da inkriminišu tri oblika aktivnosti kada se vrše umišljajno. Primarna namera je bila da se kriminalizuje proces u kome neko prikriva postojanje, nedozvoljen izvor ili nazakonito korišćenje dohodaka, a zatim ih lažno prikaže kako bi prihodi izgledali legalno. Takođe, cilj se ogleda i u tome da se spreči povratak nezakonitog profita u kriminalnu delatnost, koji se koristi za razvoj te aktivnosti. U ovom radu autor razmatra jedan broj značajnih pitanja vezanih za krivična dela pranja novca. U datom kontekstu posebna pažnja posvećena je prikazu i analizi zakonskih tekstova Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Ruske Federacije