Pop-Lazić, Isidora

Repositorium of Institute of International Politics and Economics

Da li SAD i Kina mogu da izbegnu Tukididovu zamku?Graham T. Allison, Destined for War: Can America and China Escape Thucydides’sTrap?, Houghton Mifflin Harcourt, 2017, 389 pp.Tukididov Peloponeski rat o sukobu za prevlast između Peloponeskog iPomorskog saveza, odnosno Atine i Sparte, bio je i ostao inspiracija brojnim stranimi domaćim autorima koji su se bavili političkom i vojnom istorijom. Tako je i saknjigom Predodređeni za rat: da li Amerika i Kina mogu da izbegnu Tukididovuzamku? (Destined for War: Can America and China Escape Thucydides’s Trap?) čijuosnovu predstavlja istraživanje sprovedeno na Univerzitetu Harvard podrukovodstvom profesora Grejema Alisona (Graham T. Allison), a čije su glavne tezeiznete u njegovom eseju “The Thucydides Trap: Are the U.S. and China Headed forWar?”, objavljenom 2015. godine u časopisu The Atlantic.Alison je američki politikolog i politički analitičar koji je obavljao funkcijepomoćnika i savetnika ministra odbrane u svim administracijama od Regana doObame. Za izuzetan doprinos tokom rada u javnoj službi u procesu smanjenjanuklearnog arsenala bivših sovjetskih republika, Alison je odlikovan najvišomcivilnom nagradom – medaljom za odbranu. Alison je profesor na Harvardu i autorviše akademskih bestselera, a poslednji u nizu je delo koje želimo da predstavimodomaćoj publici u ovom prikazu. Reč je o delu koje predstavlja dugo očekivanoosveženje savremene naučne literature na temu kinesko-američkih odnosa. Knjigau isto vreme predstavlja istorijski „priručnik” ali i „uputstvo” za analizu savremenogdelovanja Kine i SAD u međunarodnim odnosima na početku 21. veka. Kako i samautor na početku upozorava, „(o)vo nije knjiga o Kini [...] već o uticaju uspona Kinena Ameriku i svetski poredak”, koji je nepravedno zanemaren u američkoj ali isvetskoj javnosti.Sintagma „Tukididova zamka” kovanica je upravo profesora Alisona i opisujedinamiku odnosa vladajuće sile i sile u usponu opisanu u TukididovomPeloponeskom ratu: „(u)spon Atinske moći i strah koji je on izazvao kod Sparteučinio je rat neizbežnim”. Na osnovu pomenutog istraživanja autor je ustanovio 16slučajeva u poslednjih pet vekova u kojima se pojavljuje ovaj obrazac potencijalnogsukoba kada sila u usponu uzdrma poziciju vladajuće sile, koja nastoji da zadržistatus quo odnosno dominantan položaj. Od analiziranih 16 slučajeva, 12 se završiloratnim sukobom dok je u četiri izbegnut oružani sukob, od čega čak tri od početka20. veka do danas. „Tukididova zamka” pojavljuje se kao fenomen i van politike, usvim sferama života – privredi, porodici, životinjskom svetu – odnosno kada godjedan autoritet poljulja pojava potencijalnog drugog.233Da ste kojim slučajem negde pronašli samo odlomak ove knjige, bez znanja otome ko je i čime se autor bavi, i sami biste zaključili da je reč o univerzitetskomprofesoru, jer Grejema Alisona odlikuje osobina koju poseduju samo najbolji međunjima, a to je sposobnost da veoma komplikovane pojave i događaje objasne nakoncizan, pojednostavljen i prijemčiv način. Autor se ne razmeće stručnimterminima, latinskim izrazima i ne podrazumeva nikakvo prethodno znanje o ovojtemi. Upravo zbog toga knjiga je namenjena pre svega studentima, kakopolitikolozima, tako i studentima bezbednosti, istorije pa čak i filozofije i psihologije.Nećemo se tu ograničiti, jer knjiga privlači širok spektar čitalačke publike. Autor savremena na vreme koristi i priliku da humorom osveži tekst. Autor polazi od dve pretpostavke: prva, da rat između Kine i SAD u narednimdecenijama ne samo da je moguć, nego je više verovatan nego što se to danaspriznaje; druga, da rat ipak nije neizbežan. Profesor upozorava da potcenjivanjemopasnosti povećavamo rizik od sukoba. Knjiga je podeljena na četiri dela i ukupnodeset poglavlja, pri čemu svako poglavlje obiluje brojnim podnaslovima što čitaocuomogućava brže i lakše savladavanje štiva. Poglavlja su naslovljena tako da jasnoupućuju na njihov sadržaj, što omogućuje lakšu navigaciju kroz argumentacijupolaznih pretpostavki istraživanja. Prvi deo knjige tiče se uspona Kine. Napredak nije samo ekonomski, već prati ikulturu, obrazovanje, socijalnu politiku i slično. Autor upozorava na pogrešnosamopoimanje Amerike kojoj je ekonomski primat postao deo nacionalnogidentiteta i koja po svaku cenu traži parametre koji bi dokazali i dalje njenudominaciju na svetskoj ekonomskoj sceni. Takođe, autor naglašava i zamenu tezasveprisutnu u američkim medijima, kako kineska privreda usporava a američka seoporavlja, objašnjavajući da je kineska privreda zaista usporila i da se stopa njenograsta smanjila za otrilike jednu trećinu (sa 10 na 6–7%) u odnosu na period preglobalne recesije, dok američka privreda beleži rast od svega 2,1% godišnje. Autorse zbog toga sa pravom pita da li Kina usporava, i u poređenju sa kim. Prvi deoknjige obiluje statističkim podacima koji slikovito dočaravaju napredak Kine, pažljivoizabranih tako da vam se momentalno urežu u pamćenje. Na primer, kada govorio infrastrukturnom napretku Kine, profesor Grejem navodi da je u Kini od 2011.do 2013. godine proizvedeno i upotrebljeno više cementa nego u SAD tokom celog20. veka. Alison analizira tranziciju Kine od „prepisivača” do inovatora, napominjućida su mnogi nepravedno zanemarili ovaj drugi aspekt kineskog razvoja i navodećitehnološka dostignuća koja potvrđuju ovu tvrdnju. Na kraju prvog dela, autorukratko rezimira značaj projekata kao što su „Jedan pojas, jedan put” (One Belt,One Road – OBOR) i formiranje Azijske infrastrukturne investicione banke (AsianInfrastructure Investment Bank – AIIB).234Drugi deo knjige „Lekcije iz istorije” autor počinje analizom Peloponeskog rata,s obzirom na to da su upravo Atina i Sparta bile prve žrtve „Tukididove zamke”.Profesor Alison pruža sopstveno viđenje povoda, uzroka i posledica ovog sukoba,navodeći da su se u njemu pomešala sva tri glavna pokretača sukoba premaTukididu: interes, strah i čast. U nastavku analizira šest od 16 slučajeva sukoba kojisu bili deo projekta „Tukididova zamka”. U slučaju sukoba Japana i SAD sredinomdvadesetog veka, autor objašnjava razloge „iznenadnog” napada na Perl Harborčinjenicom da su se Japanci pritisnuti brojnim sankcijama plašili za opstanak, te daovaj primer odgovara pozitivno svim onima koji se pitaju da li trgovinski konfliktmože da eskalira u nuklearni rat. Na primeru habsburško-francuskog sukoba sapočetka 16. veka, autor primećuje kako države uglavnom svoj uspon vide benignodok protivničke motive mahom vide kao maligne pojave i kaže: „(z)bog činjeniceda države nikada ne mogu biti sigurne u međusobne namere, one se fokusiraju nameđusobne sposobnosti”. Dakle, nije reč ni o kakvom prizivanju rata, već orazmatranju rata kao opcije. Na početku trećeg dela autor se osvrće na primedbu koja je često upućivanaKini: „(t)reba da budete više nalik nama” (Amerikancima, prim. aut). Pazite štaželite, upozorava profesor osvrćući se na deo američke istorije kada se ona nalazilau usponu, i na njeno ponašanje na međunarodnom planu krajem 19. i početkom20. veka, imajući u vidu prvenstveno glavnog protagonistu tog vremena –predsednika Ruzvelta, zbog značaja njegove uloge u američkoj spoljnoj politici.Autor nas podseća na niz događaja iz tog perioda – od Špansko-američkog rata1898. godine, preko insistiranja na Monroovoj doktrini i uplitanja u pomorskublokadu Venecuele od strane Nemačke 1902. godine, izgradnje Panamskog kanalai uticaja na nezavisnost Paname, do arbitražnog spora i prisvajanja dela kanadsketeritorije 1903. godine. „Ukoliko Kina bude upola zahtevna sada koliko Amerikatada, hoće li se Amerika prilagoditi podjednako vešto kao što su to uspeli Britanci?”,pita se profesor i u nastavku analizira elemente i specifičnosti kineske spoljnepolitike danas, sa osvrtom na lik i delo predsednika Si Đinpinga. Alison objašnjavašta bi za Kineze značila parafraza Trampovog predizbornog slogana, tj. „učinimoKinu ponovo velikom”, i ističe kao navodne ciljeve ponovnu dominaciju u Aziji,uspostavljanje kontrole nad teritorijom tzv. Velike Kine (uključujući Ksinjang, Tibet,ali i Hong Kong i Tajvan) i ostvarenje tzv. Kineskog sna u vidu osnaživanja autoritetapartije u narodu i njenog čišćenja od korupcije, oživljavanja nacionalizma ipatriotskog ponosa, konstruisanja treće ekonomske revolucije i reorganizacije iobnavljanja vojske. Dodatna pažnja posvećenja je civilizacijskim razlikama ivrednostima koje razlikuju Kinu od SAD, zasnovanih na Hantingtonovom Sukobucivilizacija, a autor kao ono što im je zajedničko naglašava kompleks više vrednostiodnosno izuzetnosti. U poslednjem poglavlju trećeg dela knjige, profesor Alison235govori o uzrocima izbijanja sukoba i kako je to zapravo često neki incident ilinesrećni slučaj koji tera lidere da biraju između loših i gorih, rizičnijih izbora. Alisonupućuje na četiri istorijska slučaja kada je Kina pokrenula ograničeni rat (Korejskirat, Kinesko-sovjetski pogranični rat (1969), Tajvanska kriza (1996), oko kineskihpomorskih teritorija danas) koja nas upućuju na činjenicu da Kina kroz istoriju nijeprezala da se suprotstavi snažnijem neprijatelju. Osvrćući se na moderne tehnike itehnologije ratovanja od antisatelitskog preko sajber oružja upozorava da mogubiti podjednako opasni koliko i konvencionalno naoružanje. Na kraju ovog dela,autor skicira pet mogućih scenarija za izbijanje rata između dve najjače siledanašnjice (na Kineskom moru, povodom nezavisnosti Tajvana, rat izazvan od trećestrane, kolaps Severne Koreje, trgovinski konflikt koji eskalira u vojni sukob).U poslednjem, četvrtom delu monografije autor govori o četiri slučaja koji suizbegli „Tukididovu zamku”, odnosno oružani sukob, a ispunjavali su preduslove –špansko-portugalski sukob krajem 15. veka, američko-britanski početkom 19. vekai sovjetsko-američki sredinom 20. veka. Na osnovu ovih primera Alison nudi 12tragova za državnike, kako bi uspon Kine učinili petim slučajem koji je izbegao ratnišablon Tukididove zamke. Ovo je zapravo jedini deo knjige koji je preskriptivnog, ane deskriptivnog karaktera, ali sadrži metodološki nedostatak. Jednu od dveosnovne hipoteze, odnosno tvrdnju da rat nije neizbežan, autor potvrđuje naosnovu svega četiri „uspešna” slučaja od ukupno 16 analiziranih primera. Ono štobi svakako učinilo ovu tezu solidnijom bila bi jednaka analiza i preostalih 12slučajeva koji su upali u „Tukididovu zamku”, kojom bi autor objasnio šta je trebalouraditi da bi se konflikti koji su upali u zamku i završili ratom izbegli. Na samomkraju ovog dela knjige, profesor Alison savetuje američku administraciju da prihvatirealnost i promene u međunarodnom sistemu, primeni lekcije iz istorije i priznakontradiktornost poshladnoratovske strategije za Kinu prepakovane za vremeObaminog mandata u vidu slogana engage but hedge. Autor predlaže četirialternativne strategije, koje deluju prilično radikalno ali, kako autor tvrdi, pokazujuširok spektar mogućnosti u odnosu prema Kini, a odnose se na prilagođavanje,podrivanje, pregovaranje dugotrajnog mira i redefinisanje međusobnih odnosa.Knjiga sadrži i dva dodatka, prvi koji se tiče celokupnog mateijala projekta, daklesvih 16 slučajeva, i drugi koji sadrži sedam najčešćih zamerki koje su upućivaneautoru kada se esej prvi put pojavio, međutim odgovori su vrlo kratki i šturi.Napomene radi, u političkoj teoriji postoji i termin suprotan „Tukididovoj zamci”,a to je „Kindlebergerova zamka” kojim se u isto vreme opisuju i moć i slabost Kine,odnosno kojim se naglašava upitan ishod obaveze Kine, u skladu sa rastom njenemoći, da preuzme ulogu pružaoca javnih dobara na globalnom nivou. Kako godbilo, iako je neizvesno da li će dve najveće sile današnjice uspeti da zaobiđu zamkerata, vrednost knjige Predodređeni za rat: da li Amerika i Kina mogu da izbegnu236Tukididovu zamku? nalazimo u upozorenju na aktuelne i potencijalne izazove ubudućnosti i pružanju drugačije perspektive u analizi odnosa SAD i Kine. Nadamose da će knjiga, pored toga što će sigurno podstaći debatu unutar dela akademskezajednice koji se bavi proučavanjem globalnih odnosa početkom 21. veka, unarednim godinama doživeti dopunjena izdanja kojima bi autor odgovorio naprimedbe koje mogu da se sada upute pojedinim zaključnim stavovima njegoveopsežne analize.Isidora POP-LAZIĆ237

Da li SAD i Kina mogu da izbegnu Tukididovu zamku?

(Graham T. Allison, Destined for War: Can America and China Escape Thucydides’s Trap?, Houghton Mifflin Harcourt, 2017, 389 pp.)

http://repozitorijum.diplomacy.bg.ac.rs/273/1/Medjunarodni%20problemi%20%20br.%202-2018-114-118.pdf

Da li SAD i Kina mogu da izbegnu Tukididovu zamku? (Graham T. Allison, Destined for War: Can America and China Escape Thucydides’s Trap?, Houghton Mifflin Harcourt, 2017, 389 pp.)

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Repositorium of Institute of International Politics and Economics