U radu se analizira nekoliko grupa pitanja od značaja za međunarodno pravo
životne sredine. Najpre se ukazuje na izvesna metodološka ograničenja i probleme u
sagledavanju savremenih tendencija u ovoj oblasti. Potom se ukazuje na globalizaciju
kao opšti kontekst rasprave o savremenim problemima u oblasti životne sredine. Daju
se naznake o tendencijama u regulisanju pojedinih pitanja u oblasti životne sredine
koje su nastale kao posledica globalizacijskih procesa (internacionalizacija problema
životne sredine, internacionalizacija subjekata upravljanja zaštitom životne sredine,
unifikacija ciljeva upravljanja, unifikacija instrumenata upravljanja itd). Ukazuje se na
neka ključna globalna pitanja koja su predmet regulisanja u međunarodnom pravu
životne sredine. U glavnom delu rada daje se osvrt na pojedina otvorena pitanja koja
proističu iz savremenih globalizacijskih procesa, kao što su: klimatske promene,
odnosno konstituisanje i razvoj prava klimatskih promena, zatim redefinisanje
koncepta bezbednosti u kontekstu savremenih izazova u oblasti životne sredine, pitanje
položaja čoveka u međunarodnom pravu (ljudska prava, pravo na tzv. humanitarnu
intervenciju, izbegličko pravo), pitanja koja se odnose na nuklearnu energiju i pravo
energetike, rastući interes za pitanja koja se odnose na upravljanje vodnim resursima,
opasnim hemikalijama, otpadom i biodiverzitetom, pitanje odgovornosti u
međunarodnom pravu, pitanje demokratizacije savremene politike u oblasti životne
sredine kroz jačanje participacije zainteresovanih subjekata (Arhus proces),
kontroverznost položaja zemalja u razvoju, reformu sistema upravljanja u oblasti životne sredine, liderske ambicije Evropske unije itd. U poslednjem delu rada se
ukazuje na značaj ovih pitanja za Republiku Srbiju kroz sagledavanje statusa Republike
Srbije u pojedinim novijim međunarodnim ugovorima. U radu se razmatra nekoliko
teza: da su nove tendencije u međunarodnom pravu životne sredine, najvećim delom,
definisane pokušajima da se međunarodno-pravnim instrumentima (pre svega
međunarodnim ugovorima) odgovori na ključne globalne izazove u oblasti životne
sredine; da se savremene tendencije najjasnije manifestuju kroz proširivanje predmeta
regulisanja, odnosno pokušaj preciznijeg uređivanja pojedinih pitanja iz opšteg
međunarodnog prava; da Republika Srbija u osnovi prati nove tendencije u
savremenom međunarodnom pravu, budući da je članica ključnih međunarodnih
ugovora u ovoj oblasti
