Pop-Lazić, Isidora

Repositorium of Institute of International Politics and Economics

Američka spoljna politika u doba krize svetskog poretkaRichard N. Haass, A World in Disarray: American Foreign Policy and the Crisis ofthe Old Order, Penguin Press, 2017, 352 pp.Nakon raspada Sovjetskog Saveza počeo je period globalne ekonomske,vojne i političke dominacije Sjedinjenih Američkih Država uslovljen novimrasporedom snaga i preraspodelom moći na međunarodnoj sceni, odnosnouspostavljanja svetskog poretka drugačijeg spram višedecenijske bipolarneravnoteže snaga. U govoru pod nazivom „Ka Novom svetskom poretku” (Towarda New World Order) održanom 11. septembra 1990. godine u Kongresu, američkipredsednik Džordž Buš stariji (George H. W. Bush) najavio je stvaranje „Novogsvetskog poretka” zasnovanog na vladavini prava i saradnji SAD i Rusije. FrensisFukujama (Francis Fukuyama) je čak govorio o kraju istorije usled konačnogtrijumfa liberalne demokratije kao dominantnog modela društveno‐političkoguređenja. Međutim, takav model se danas, skoro tri decenije kasnije, očiglednonalazi u krizi praćenoj rasipanjem moći SAD i jačanjem Kine, Rusije, Indije, Brazilai globalnih nedržavnih aktera. Opadanje američke moći postalo je posebnovidljivo nakon terorističkih napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon odseptembra 2001. godine, kada je vlada u Vašingtonu zapravo pokazala nemoćda se suoči sa novom vrstom bezbednosnih pretnji, što je post festum i uvećalosimbolički značaj tih napada. Političku krizu pratili su ekonomska kriza nastala2008. godine, uspon Kine ka položaju najjače ekonomije sveta i dolazak na vlastsocijalističkih i socijaldemokratskih vlada u Latinskoj Americi. Dramatičnepromene su pažljivo analizirali gotovo svi viđeniji posmatrači međunarodnihodnosa današnjice – od Zbignjeva Bžežinskog (Zbigniew Brzezinski) do HenrijaKisindžera (Henry Kissinger), koji je 2014. godine objavio knjigu Svetski poredak(prevedenu i na srpski jezik), dok je Robert Kejgen (Robert Kagan) nasuprotFukujami govorio ne o kraju već o povratku istorije.Ričard Has (Richard N. Haass) je predsednik Saveta za međunarodne odnose(Council for Foreign Relations), nevladine organizacije sa sedištem u Njujorku čijiPRIKAZ KNJIGEčlanovi već decenijama unazad imaju snažan uticaj na kreiranje američke spoljnepolitike. Autor je i urednik trinaest knjiga, od kojih se jedna bavi menadžmentom,a preostalih dvanaest spoljnom politikom. Poslednja u nizu je knjiga objavljenapočetkom ove godine i koju ovom prilikom predstavljamo – Svet u rasulu:američka spoljna politika i kriza starog poretka.Osnovu za nastanak ovog dela predstavljaju tri predavanja koja je autor održaou aprilu 2015. godine kao gostujući profesor na Pembruk koledžu Univerziteta uKembridžu. Upravo iz tog razloga u strukturnom smislu knjiga je nakon predgovorai uvoda podeljena u tri dela koja se hronološki nadovezuju, a u okviru kojih senalazi dvanaest poglavlja uobličenih tako da se mogu čitati nezavisno jedno oddrugog u skladu sa potrebama i interesovanjima čitaoca. Kako i sam naglašava uuvodu, knjiga predstavlja mnogo više od transkribovanih predavanja i u mnogočemu se od njih i razlikuje usled, kako kaže, evolucije vlastitog promatranja. Hasocenjuje da su populizam i nacionalizam u usponu i da smo svedoci širokorasprostranjenog odbacivanja globalizacije i međunarodne intervencije, te jačanjasvesti o potrebi revizije fundamentalnih političkih stavova i politika od otvorenogtržišta, preko migranata, do nužnosti održavanja postojećih saveza. Upravo iz tograzloga autor pokušava da kroz istorijsku retrospektivu i analizu pruži odgovor napitanje da li je današnja politička realnost neizbežna, da je vrednosno oceni kakobi utvrdio šta je dobro, a koje aspekte treba popraviti i unaprediti kako bi seostvario prosperitet i napredak čovečanstva.Has sopstvena razmatranja oslanja na stavove Henrija Kisindžera i HedlijaBula (Hedley Bull) o poretku, te o legitimitetu kao suštinskom elementupojmovnog određenja poretka. Kao i pomenuti realisti, Has u centar analizestavlja koncepte nacionalnog interesa, moći i ravnoteže snaga. U prvom deluknjige autor pruža sažeti pregled svetske istorije u periodu od sredinesedamnaestog veka, odnosno od Vestfalskog mira, do kraja Hladnog rata iobjašnjava kako se od konvencionalnog međudržavnog rata došlo do svetskihratova i na posletku do višedecenijske blokovske podeljenosti i tenzija. Ovajperiod istorije Has naziva World Order 1.0 jer je prema njegovom mišljenjupostojao kontinuitet u svetskom funkcionisanju, a diskontinuitet se pojavio unarednom istorijskom razdoblju od kraja Hladnog rata do danas, odnosno odraspada Čehoslovačke i Jugoslavije, preko terorističkih napada od 11. septembra2001. godine do Arapskog proleća i sirijske krize. Diskontinuitet je predmet analize u drugom delu knjige, a autor polazi odpretpostavke da je reč o korenitom raskidu sa prošlošću i da je danas u svetu posredi nešto sasvim drugačije. Pojavom sve većeg broja respektabilnih aktera nameđunarodnoj sceni kako državnih tako i onih koji to nisu, distribuciju svetskemoći koju označava terminom „bespolarnost” (nonpolarity) usled čega je sve je376teže obezbediti konsenzus i efikasnost odlučivanja. Has smatra da je najveći izvornedaća kroz istoriju bio sukob velikih sila. Ocenjujući njihove odnose danas kaoveoma zadovoljavajuće – naravno nikako kao idealne – autor sa pravom postavljapitanje kako to da nam ne ide bolje, ako je glavni izvor problema relativnoodsutan. Autor čitaocima pruža argumentaciju zašto su odnosi velikih sila boljinego u prošlosti, uz konstataciju da su odnosi SAD i Rusije krenuli u suprotnomsmeru, ali da je još uvek nejasno da li se radi o trenutnom ili dugoročnomzaokretu i zaoštravanju. Potom sledi sistematična analiza najznačajnijih izazovasa kojima se američka administracija suočava tokom poslednjih četvrt vekaposebno u odnosima sa Kinom kao najvećim konkurentom za preuzimanjesvetske prevlasti. U okolnostima kada se udeo američke globalne moćipostepeno smanjuje, Has razmatra i odnose sa Rusijom, sa fokusom naangažovanje dveju sila u sirijskoj krizi. Drugi deo knjige završava uvidom u uzroke,posledice i veze između najznačajnijih međunarodnih izazova ovog perioda, saposebnim akcentom na regionalnu politiku i geopolitiku.Dok se prva dva dela knjige Svet u rasulu: američka spoljna politika i krizastarog poretka bave analizom i deskripcijom, treći i poslednji deo bavi sepreskripcijom. U ovom delu knjige autor prepisuje svojevrstan recept zaprilagođavanje spoljne politike SAD sadašnjoj situaciji i potpuno drugačijemsvetu. Malo šta je neizbežno, tvrdi autor, naprotiv ono što vlade, organizacije iljudi čine ili ne čine je ono što donosi promenu, i posledično stvara istoriju. Hasgovori o odnosu između velikih sila i kako im treba pristupiti. Promovišući politikuodvraćanja od unilateralnih akcija koje bi mogle da povećaju tenzije među velikimsilama, autor naglašava da druge sile uvek moraju biti svesne sposobnosti SADda, uprkos takvoj politici, u svakom trenutku odbrani svoje interese, a u istovreme ističući značaj diplomatskih aktivnosti. U nastavku autor navodi šta sveamerički politički odlučioci treba da učine kako bi – uzimajući u obzir svespecifičnosti današnjeg sveta od činioca preko novih izazova i pretnji – uperspektivi izgradili World Order 2.0. Dok se pretposlednje poglavlje baviregionalnim izazovima pri čemu se najveća pažnja, shodno trenutnim gorućimkrizama, posvećuje Bliskom istoku, u poslednjem poglavlju tema je unutrašnjapolitika SAD i nužnost njene reforme u sektoru bezbednosti i u pogledusmanjenja javnog duga, jer, kako autor navodi, spoljna politika počinje kod kuće.Svet u rasulu: američka spoljna politika i kriza starog poretka odišesveobuhvatnošću analize, ali i kritičkim osvrtom na važna istorijska razdoblja uznavođenje prednosti i mana procesa na globalnom planu. Čini se da je nameraautora bila da samom čitaocu ostavi procenu snage i značaja pruženihargumenata i tako donese sopstveni sud o rezultatima sprovedenog istraživanja.Has se pored globalne bavi i regionalnom dinamikom odnosa, što pruža377višedimenzionalnu, široku a ujedno i preciznu sliku, međunarodnih odnosa izugla američke spoljne politike. Pored stručne i naučne javnosti koja se bavi ovomtematikom, nova Hasova monografija bila bi korisno štivo za studentemeđunarodnih odnosa i međunarodne bezbednosti budući da je knjiga, kao štosmo već pomenuli, zasnovana na univerzitetskim predavanjima. Knjigu krasikoncizno izlaganje, bez previše ukrasa, ali je izuzetno bogata upečatljivimprimerima, sa veoma jasnom i precizno definisanom terminologijom. Prevodove knjige na srpski jezik bio bi od velike koristi delu domaće akademskezajednice i širem krugu zainteresovanih za razumevanje tekućih krupnih promenau međunarodnim odnosima na početku dvadeset prvog veka.Isidora POP‐LAZIĆ378

Američka spoljna politika u doba krize svetskog poretka

(Richard N. Haass, A World in Disarray: American Foreign Policy and the Crisis of the Old Order, Penguin Press, 2017, 352 pp.)

http://repozitorijum.diplomacy.bg.ac.rs/272/1/MP%202-3-2017-206-209.pdf

Američka spoljna politika u doba krize svetskog poretka (Richard N. Haass, A World in Disarray: American Foreign Policy and the Crisis of the Old Order, Penguin Press, 2017, 352 pp.)

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Repositorium of Institute of International Politics and Economics