Odnos podsistema spoljne politike i odbrane države ima uzročno‐posledičan
karakter, ali ipak sa značajnijim uticajem spoljne politike na odbranu države. Sistem
odbrane države je relativno samostalan faktor, ali u praksi funkcioniše i kao sredstvo
spoljne politike koje doprinosi uspešnijem ostvarivanju i zaštiti nacionalnih interesa na
međunarodnom planu. Autor nastoji da odgovori na pitanje koji se odnos državnih
podsistema spoljne politike i odbrane može smatrati optimalnim u nastojanjima države
da ostvari i zaštiti vitalne interese u aktuelnom stanju međunarodnih odnosa. Svaki od
navedenih podsistema ima specifičnosti organizovanja i funkcionisanja u procesu
kreiranja i praktikovanja spoljne politike. Odnos državnih podsistema spoljne politike i
odbrane najvidljiviji je u pravno‐normativnom uređenju, sadržajima spoljnopolitičkih
stavova najviših državnih rukovodilaca i strategijskim dokumentima, funkcionalnoj
povezanosti, učešću u regionalnim i globalnim međunarodnim inicijativama i
organizacijama, učešća u multinacionalnim operacijama, kao i u procesu snabdevanja
informacijama državnog rukovodstva potrebnim za spoljnopolitičke odluke. Kroz analizu
i opis postojećeg stanja u podsistemu spoljne politike i odbrane, kao i njihovog
međusobnog odnosa identifikovani su kritični elementi sistema i procesi kako bi se mogli
prevazići u projekciji spoljne politike države
