Regionalna zaštita ljudskih prava pred Evropskim sudom za ljudska
prava nesumnjivo je najrazvijenija i najuspešnija. Reč je o sistemu koji se
konstantno razvija kroz praksu Suda, usvajanje dodatnih protokola, kao
i kroz različite inicijative, mada su one istina poslednjih godina
uglavnom fokusirane na rasterećenje Suda od velikog broja predstavki.
Sud je u praksi, u svesti država članica dostigao reputaciju nečega što je
potpuno prirodno i legitimno. Ovo svakako predstavlja retkost u
međunarodnom pravu.
Kada je reč o novom kriterijumu prihvatljivosti predstavke, tj. kriterijumu
„značajnog gubitka”, on verovatno neće značajno uticati na ustanovljeni
mehanizam zaštite. Ipak, u vezi sa predlogom da podnosioci predstavke
snose troškove postupka pred Sudom, ostaje da se vidi da li će se usvojiti
ikakvo rešenje u tom pogledu, kao i u kom obliku.
Sud možda nije uvek bio nepristrasan u politički osetljivim slučajevima,
međutim ovakva vrsta slučajeva nikada ne bi ni iskrsla pred Sudom da
ne postoji automatska nadležnost Suda da prima individualne
predstavke
