U ovom radu autori analiziraju oslanjanje spoljne politike Srbije sa četiri
strateška stuba. Oni to čine polazeći od sadržaja tradicionalnog
nacionalnog interesa – teritorijalnog integriteta, suvereniteta, zaštite
stanovništva, interesa srpskog naroda, društvenog blagostanja i
ekonomskog razvoja Srbije – vis-à-vis odnosa sa EU, Rusijom, SAD i
Kinom. Navedene četiri zemlje imaju drugačije pozicije po pitanju
Kosova i Metohije, po pitanju nacionalnog suvereniteta uopšte, različite
interese u regionu i varirajuće spoljnopolitičke ciljeve. Srbija ima
strateški cilj priključenja Evropskoj uniji i održanja teritorijalnog
integriteta (Kosova i Metohije u sastavu Srbije). Ona je takođe
proklamovala i politiku širenja spoljne trgovine (i u smislu povećanja
broja trgovinskih partnera i u smislu povećanja obima izvoza) i posebno
jačanje odnosa sa Kinom i Rusijom. Gajić i Janković daju presek koristi
i mana strateškog partnerstva za svaki od četiri strateška stuba spram
interesa Srbije. Oni žele da utvrde održivost sadržajnog kontinuiteta
navedene proklamovane politike
