Autor analizira u kojoj meri transnacionalni organizovani kriminal
predstavlja stvarnu pretnju bezbednosti građana Evropske unije, a u
kontekstu višegodišnje rasprave o problemu političke legitimizacije tzv.
sekuritizacije javnih politika u razvijenim demokratijama u razdoblju posle
Hladnog rata. Političke, ekonomske, socijalne i tehnološke promene, koje
su se odigrale tokom poslednjih desetak godina i koje su još aktuelne,
stvorile su grupama organizovanog kriminala brojne nove mogućnosti za
ostvarenje stabilnih profita na području Unije. Države članice su odgovorile
usvajanjem nacionalnih strategija, akcionih planova i raznovrsnih mera za
borbu protiv organizovanog kriminala i pokrenule veliki broj aktivnosti i
inicijativa u okviru Evropske bezbednosne i odbrambene politike i politike
tzv. Prostora slobode, pravde i bezbednosti. Autor obrazlaže tezu da
delovanje organizovanog kriminala predstavlja pretnju zajedničkim
evropskim vrednostima jer podriva rad sprovođenje vitalnih javnih
funkcija, jednako na nacionalnom i nadnacionalnom nivou. Analiza je
usredsređena na pronalaženje „slabih tačaka” podložnih prodoru
kriminalnog uticajaKo na štetu ljudske bezbednosti u oblasti tržišta, zaštite
osnovnih ljudskih prava, demokratskih institucija i vladavine prava,
socijalnog blagostanja, očuvanja kulturnog nasleđa i životne sredine
