Да ли ће наша озбиљно неуравнотежена цивилизација преживети?

Abstract

Једини мит који може бити вредно размишљање о нашој блиској будућности јесте да говоримо о планети Земљи, и то не о овом граду, не о овим људима, бећ о планети и свему што се на њој налази. Можемо јасно да видимо шта се дешава ако пажљиво погледамо у појединца, у заједницу, у нацију и у глобално људско друштво као постојеће системе који су уграђени један у други. Оно што данас зачуђује је гледање у једну цивилизацију која уништава сама себе будући да није у стању да преиспита пуноважност економске идеологије у потпуно новим околностима. Да ли ће наша озбиљно неуравнотежена цивилизација преживети? Да разумемо ову ситуацију и да увидимо шта можемо да урадимо да би променили ток догађаја за здраву будућност целог човечанства, треба да погледамо у унутрашње супротности између ових садашњих економских кретања и демократског еколошког и економског система које можемо да развијемо. Најлакши начин да се разуме ова супротстављеност је да се гледа на човечанство као на целину у његовом природном контексту, што значи наше сопствено препознавање као постојећег система и упоређивање нашег садашњег нездравог економског стања са економским стањима здравих постојећих система. Проблем са којим се најчешће срећемо при покушајима да говоримо о живим системима са људима је неуспех нашег друштва да разуме живе системе. Зашто наша култура, коју чине од живи људи, толико мало зна о живим системима? Одговор је коинцидентно повезан са развојем науке и индустријске револуције, чиме су сви научни модели били засновани на механици. Технологија се труди да постане слична животу. Она је увек била један вид биомимикрије, т.ј. технологија је одувек била инспирисана природом, али ми претпостављамо да је природа, као што је и Декарт рекао, “само један вид сложене механике коју је измислио Велики Инжењер, Господ”. Тачно је да ми развијамо технологију паралелно са порастом нашег разумевања. Међутим, наше разумевање живота је било ограничено на претпоставку да је природа једна сложена машинерија. Ми смо успели да проучимо живе системе такве какви што они заиста јесу, баш због полазних претпоставки да су они механички системи, све до скоро. Не би требало да нас изненади то што нас слобода доношења свесних одлука чини неспокојнима. Око нас гледамо и примећујемо да друге врсте (и биљке и животиње) функционишу као целина, онако како функционишу и наша тела, а да се не брину око питања да ли је то што раде исправно или погрешно, добро или лоше. А ми смо заглавили са избором око тога како да правилно доносимо одлуке, осећајући услове глобалне кризе у којој живимо, а при одлуци како да се понашамо у условима глобалне и еколошке кризе