Razvijanje svesti o prirodnim bogatstvima kao nasleđu koje treba čuvati i zaštititi, a ne kao komercijalnim proizvodima koji su besplatni i neiscrpni, doprinelo je shvatanju da su održivi razvoj i unapređenje životne sredine pitanja od nacionalnog interesa. U nastojanju da sačuva ravnotežu između profitnih interesa i odgovornosti prema društvenoj zajednici u pogledu odnosa prema životnoj sredini, menadžment savremenog preduzeća postavlja ekološke ciljeve i kroz ostvarene ekonomske i ekološke performanse pokazuje da ova dva interesa ne moraju biti u suprotnosti. Racionalnija upotreba i adekvatno upravljanje resursima i otpadom smanjuje operativne troškove i buduće obaveze, a istovremeno doprinosi povećanju imidža preduzeća kroz povećanu društvenu odgovornost prema životnoj sredini.
Uzimajući u obzir relevantnost ekoloških informacija za proces poslovnog odlučivanja, autori ukazuju na važnost ekološkog računovodstva u čijoj osnovi je identifikacija i merenje troškova zaštite životne sredine i koristi povezanih sa njima. Izveštavanje o učinjenim ulaganjima i ekološkim efektima ima za cilj stvaranje kvalitetne informacione osnove za efikasno upravljanje prirodnim resursima. Poseban osvrt u radu je dat na stanje računovodstva zaštite životne sredine u Srbiji uz isticanje faktora koji stvaraju dobru osnovu za razvoj ekološkog računovodstva
