Počeci privatizacije u Srbiji vezuju se za 1989. godinu, a dvadeset i dve godine kasnije proces privatizacije još uvek nije kompletiran. Privatizacija je značajno ubrzana posle političkih promena 2000 godine i donošenja novog zakona. Iako je privatizacija od strane političke elite u poslednjih desetak godina isticana kao ključni faktor ekonomskog oporavka zemlje i promotor budućeg ekonomskog rasta i razvoja, danas veliki deo ekonomske stručne javnosti smatra da su rezultati privatizacije ispod očekivanog nivoa, pre svega u domenu industrije koja nije dostigla zadovoljavajući nivo konkurentnosti i proizvodnje. U ovom radu analizirani su ciljevi postavljeni od strane nadležnih državnih organa prilikom definisanja novog koncepta privatizacije i rezultati privatizacije u periodu 2002-2009. godina. Rezultati analize ukazuju da je u procesu privatizacije najviše zanemarena prerađivačka industrija, što je višestruko negativno uticalo na proizvodni i izvozni potencijal srpske ekonomije

Bradić-Martinović, Aleksandra

Nikolić, Draško

Zdravković, Aleksandar

EBOOKS Repository

ANALIZA MODELA PRIVATIZACIJE U SRBIJIAleksandar Zdravković1, Draško Nikolić2, Aleksandra Bradić-Martinović3Rezime. Počeci privatizacije u Srbiji vezuju se za 1989. godinu, a dvadeset idve godine kasnije proces privatizacije jošuvek nije kompletiran. Privatizacija jeznačajno ubrzana posle političkih promena 2000 godine i donošenja novogzakona. Iako je privatizacija od strane političke elite u poslednjih desetak godinaisticana kao ključni faktor ekonomskog oporavka zemlje i promotor budućegekonomskog rasta i razvoja, danas veliki deo ekonomske stručne javnosti smatrada su rezultati privatizacije ispod očekivanog nivoa, pre svega u domenuindustrije koja nije dostigla zadovoljavajući nivo konkurentnosti i proizvodnje. Uovom radu analizirani su ciljevi postavljeni od strane nadležnih državnih organaprilikom definisanja novog koncepta privatizacije i rezultati privatizacije uperiodu 2002-2009. godina. Rezultati analize ukazuju da je u procesuprivatizacije najviše zanemarena prerađivačka industrija, što je višestrukonegativno uticalo na proizvodni i izvozni potencijal srpske ekonomije.THE PRIVATIZATION MODEL ANALYSIS IN SERBIAResume. The roots of the privatization in Serbia are dated to 1989, buttwenty two years later this process hasn’t been completed yet. The privatizationhas been considerably speeded up after the political changes in 2000 and afterthe adoption of new law. Although political leaders in the last dozen of years hasbeen emphasized privatization as the key factor of economic recovery and pillowof economic development and growth, significant part of the expert public regardresults of the privatization as insufficient comparing to expected level. This paperdeals with objectives of the government officials concerning definition of newprivatization model and results of privatization in the period 2002 – 2009. Resultspoint out that during the process of privatization manufacturing was mostlyneglected, implying multiple adverse influences to the producing and exportpotentials of Serbian economy.1 Institut ekonomskih nauka, istraživačpripravnik2 Institut ekonomskih nauka, istraživačpripravnik3 Institut ekonomskih nauka, istraživačsaradnikAnaliza modela privatizacije u Srbiji 279Proces privatizacije u Srbiji 1989 - 2001.U najširem smislu pod privatizacijom podrazumevamo transfer imovine,odnosno kapitala iz javne (državne) u privatnu svojinu, od koje se očekujeefikasnija upotreba te imovine. Svojinska transformacija je započeta istovremenou celoj bivšoj SFRJ, 1989. godine, kad je donet Zakon o prometu iraspolaganju društvenim kapitalom ("Službeni list SFRJ", br. 84/89 i 46/90) istavljanjem van snage Zakona o udruženom radu. Privatizacija je bila neobavezna(metod privatizacije bila je dokapitalizacija), ali je zahvaljujući podsticaju u viduodredbi da se rast zarada zaposlenih može isplaćivati samo u akcijama tokom1990. dala rezultata i oko 1200 preduzeća je prešlo u status mešovitihPo raspadu SFRJ, Srbija je 1991. godine usvojila Zakon o uslovima ipostupku pretvaranja društvene svojine u druge oblike svojine. ("Službeniglasnik RS", br. 48/91). Primena ovog zakona neposredno po usvajanju nijestimulativno delovala na privatizaciju, delom zbog zaoštravanja propisa, delomzbog znatnog pogoršanja ekonomskih prilika u Srbiji u tom periodu. Situacija sedonekle promenila eskalacijom hiperinflacije tokom 1993. koja je obezvrediladugove za akcije kupljene na odloženo plaćanje (zakon o revalorizaciji dugovanije postojao). Posle monetarnih reformi iz 1994. kojima je zaustavljena inflacija,zakon iz 1991. godine je izmenjen i dopunjen odredbama o revalorizaciji kojimasu poništavane prethodne privatizacije, a proces dalje svojinske transformacijepreduzeća skoro zaustavljen.Naredni zakon vezan za privatizaciju, Zakon o svojinskoj transformaciji("Službeni glasnik RS", br. 32/97) usvojen je 1997. godine i bio je, kao i prethodnizakoni, zasnovan na principima neobaveznosti i podsticajima. I pored brojnihpodsticaja zaposlenima da privatizuju svoja preduzeća, u Srbiji je do političkihpromena iz 2000. godine privatizovan mali deo državnog i društvenog kapitala.Jedino veliko preduzeće koje je u ovom periodu (delimično) privatizovano je bioTelekom. Po političkim promenama od 5. oktobra 2000, u Srbiji je formirana jetzv. prelazna vlada, pod kojom je započeta privatizacija oko 500 boljih preduzećapo zakonu iz 1997. godine. No, Skupština je početkom 2001. godine usvojila jeizmene i dopune zakona o svojinskoj transformaciji, kojima je privremenoobustavljena privatizacija novih preduzeća.Generalno posmatrano, u periodu 1989-2001 zakonska regulativa podčijim seokriljem odvijala privatizacija se zasnivala na dobrovoljnoj svojinskojtransformaciji i radničkom akcionarstvu, što ukazuje na odsustvo jasne voljetadašnje političke elite na vlasti da se dosledno sprovedu reforme i tranzicija katržišnoj ekonomiji, pa su i ukupni efekti privatizacije u Srbiji u tom periodu bili suminimalni.Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji280Zakon o privatizaciji 2001 i koncept privatizacijeSa početkom sprovođenja intenzivnih tranzicionih promena intenzivirani suprocesi privatizacije. Osnov za ubrzanje privatizacije je predstavljao Zakon oprivatizaciji ("Službeni glasnik RS, br. 38/01) donet jula 2001 godine, koji je saviše uredbi i dopuna u 2003, 2005 i 2007. značajno izmenjen. Takođe, Zakonom oagenciji za privatizaciju ("Službeni glasnik RS, br. 38/01) osniva se Agencija zaprivatizaciju, koja postaje ključna republička institucija u aktivnostima pripreme,sprovođenja i kontrole postupka privatizacije. Zakonom je agencija stekla pravoda pokrene postupak prodaje društvenog kapitala u svakom preduzeću, čime jeukinuta dobrovoljnost privatizacije u Srbiji i definisan vremeski horizont zazavršetak procesa privatizacije. Kao krajnji rok za javni poziv za učešće najavnom tenderu, odnosno javnoj aukciji za privatizaciju neprivatizovanogdruštvenog kapitala postavljen je 31. decembar 2008. godine. Pri izradi novogkoncepta privatizacije, Vlada Republike Srbije se rukovodila sledećim opštimekonomski i socijlanim ciljevima: Stvaranje otvorene privredne i strukture vlasništva; Maksimiziranje investicija u realni sektor; Socijalna i politička prihvatljivost i Uspostavljanje jasne vlasničke strukture i na njoj zasnovanih mehanizamakorporativnog upravljanjaU izboru između dva osnovna modela, besplatne podele kapitala i prodajekapitala, Vlada Srbije iz 2001. godine odabrala je model klasične prodaje.Osnovne odlike izabranog modela su bile sledeće: Prodaja umesto podele. Metod prodaje društvenog i državnog kapitalaodabran je delom u cilju pronalaženja zainteresovanih kupaca, spremnihna maksimalno zalaganje u podizanju efektivnosti i efikasnostiposlovanja, delom u cilju ostvarivanja budžetskih prihoda kojim bi bilafinansirana socijalna davanja. Aukcija i tender kao metodi prodaje. Zakon je predvideo prodajukapitala, odnosno imovine subjekta privatizacije putem dva metodaprodaje: javne aukcije i javnog tendera. Oba metoda su ocejnena kaotransparentni načini prodaje, kojima se značajno umanjuje mogućnostzloupotreba, korupcija i ostalih mogućih nelegalnih aktivnosti. Aukcijakao metod prodaje je namenjena manjim preduzećima slabije ekonomskesnage (uz prethodno izvedeno restrukturiranje), a tender većim iznačajnim preduzećima, atraktivnim stranim investitorima. Prilikom obametoda privatizacije prodaje se većinski paket od 70% neprivatizovanogkapitala.Analiza modela privatizacije u Srbiji 281 Prodaja strateškim investitorima. Kao jedan od bitnih ciljeva konceptaprivatizacije Vlada je isticala restrukturiranje i efikasno upravljanjepreduzećem u periodu posle tranzicije. U u skladu sa tim ciljem,ustanovljena je prodaja većinskog paketa akcija od 70% jednomstrateškom investitoručime je omogućeno preuzimanje pune kontrole nadpreduzećem od strane jednog većinskog vlasnika. Prenos akcija i zaposlenima i građanima. Zakon o privatizaciji jedefinisao prenos akcija zaposlenima do 30% kapitala u preduzećima kojase prodaju aukcijom. Prilikom tenderske privatizacije, zaposlenima igrađanima se se prenosi po15% akcija. Restrukturiranje. Ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjektaprivatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javneaukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku orestrukturiranju u postupku privatizacije. Predviđeni oblicirestrukturiranja uključuju: 1) statusne promene, promene pravne forme,promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene; 2) otpisglavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ilidelimično; 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanjapoverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjektaprivatizacije. Po sprovedenom restrukturiranju, Agencija prodaje kapital,odnosno imovinu, metodom tendera ili aukcije.U periodu od otpočinjanja procesa privatizacije 30.01.2002.godine (u 2001.godini nije bilo privatizacija po novom zakonu), zaključno sa 28.07.2009. godine,ukupno je prodato 2505 preduzeća (71% od ukupno ponuđenih preduzeća).Posmatrano po metodama prodaje, dominirao je metod aukcije putem koga jerealizovano oko 70% od ukupnog broja prodatih preduzeća. S druge strane,najmanje je bio zastupljen metod tenderske prodaje (oko 6%), koji je uz to bio inajmanje uspešan metod privatizacije posmatrano po procentu uspešnostirealizacije od oko 50%. Tabela 1. prikazuje sve najbitnije podatke o brojuprivatizovanih preduzeća po metodama prodaje.S obzirom da su preduzeća u redu "Tržište kapitala - prethodnoprivatizovano" većračunata u aukcijama, odnosno tenderima, broj manjinskihpaketa prodatih od strane Akcijskog fonda, kao i broj zaposlenih u timpreduzećima nisu uzeti u obzir u ukupnom zbiru. Međutim, finansijski efekti(cena) i knjigovodstvene vrednosti dati u tabeli 2 ulaze u ukupni zbir tabele, jer sunastali prodajom akcija na berzi od strane Akcijskog fonda.Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji282Tabela 1 Struktura privatizovanih preduzeća 2002-2009 po metodima prodajeUkupnoponuđenoUkupnoprodato(raskinuto)ProcenatuspešnostiAukcije 2415 1717 0,71Aukcije - raskidi ugovora 403Tenderi 218 108 0,50Tenderi - raskidi ugovora 21Tenderi i aukcije ukupno 2633 1825 0,69Tržište kapitala 651 546 0,84Tržište kapitala - prethodno raskinutugovor 187 134 0,72Tržište kapitala - prethodnoprivatizovano 1038 817 0,79UKUPNO 3471 2505 0,72Izvor: Agencija za privatizaciju i kalkulacije autoraIako su tenderske prodaje bile najmanje zastupljene kao metod prodaje,prihodi koje je država ostvarila putem tendera prevazilaze prihode ostvareneputem aukcijske prodaje i tržišta kapitala. Čak 42% prihoda od privatizacijeostvareno je tenderskim prodajama kao posledica odluke državnih organa danajveće firme budu privatizovane na ovaj način. U pogledu odnosa prodajne cenei knjigovodstvene vrednosti firme, preduzeća prodata metodom tendera agregatnotakođe iskazuju najpovoljniji odnos od 1,3.Tabela 2 Broj zaposlenih i vrednost* privatizovanih preduzećaBrojzaposlenihKnjigovodstvena vrednost(KV)Prodajnacena (PC) PC/KVAukcije 142699 1098008 1097646 1,00Aukcije - raskidi ugovora 43184 233345 286589 1,23Tenderi 83891 934645 1213029 1,30Tenderi - raskidi ugovora 13783 86167 471878 5,48Tenderi i aukcije ukupno 226590 2032653 2310675 1,14Tržište kapitala 113274 503254 521859 1,04Tržište kapitala -prethodno raskinut ugovor17720 57661 604001,05Tržište kapitala -prethodno privatizovano82946 4997 36140,72UKUPNO 357584 2598565 2896548 1,11Izvor: Agencija za privatizaciju i kalkulacije autora* Knjigovodstvena vrednost i cene su izražene u 000 EURAnaliza modela privatizacije u Srbiji 283Analiza strukture kupaca i sektorska analiza privatizovanihpreduzećaU pogledu strukture kupaca, primetna je velika razlika između preduzećaprivatizovanih metodama aukcija i tendera. Kod preduzeća privatizovanihmetodom aukcije dominiraju fizička lica kao kupci sa čak 76%, dok su u pogleduzemlje rezidentnosti najzastupljeniji kupci iz Srbije i Crne Gore (Baza podatakaAgencije za privatizaciju koje smo koristili u ovom radu ne sadrže evidenciju poSrbiji i Crnoj Gori posebno) sa 95%. Kupovina preduzeća putem aukcije od stranefizičkih lica nerezidenata SCG je zanemarljiva, a pored SCG, od zemalja čiji surezidenti kupci u procesu privatizacije ističu se i Bugarska sa 15 i Italija sa 13kupaca. Struktura kupaca preduzeća privatizovanih putem aukcije u periodu2002-2009 prikazana je u Tabeli 3.Tabela 3 Struktura kupaca - metod aukcijeZemlja iz koje potiče kupac Fizičko lice Pravno lice UKUPNOAustrija 1 1 2Bugarska 15 15Francuska 1 1 2Grčka 2 2 4Holandija 1 1Hrvatska 1 2 3Italija 13 13Izrael 5 5Kipar 3 3Mađarska 2 2Makedonija 1 1Nemačka 4 4Norveška 1 1Poljska 4 4Rumunija 2 2SAD 2 2Saudijska Arabija 1 1Slovačka 2 2Slovenija 10 10Srbija i Crna Gora 1291 343 1634Švajcarska 5 5Velika Britanija 1 1UKUPNO 1297 420 1717Izvor: Agencija za privatizaciju i kalkulacije autoraKraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji284Kod preduzeća privatizovanih putem tendera, slika je značajno drugačija,Fizička lica ovde učestvuju sa svega 19% u ukupnom broju, dok na kupce izSrbije i Crne Gore otpada oko 51%. Od zemalja čiji su kupci u većem brojuučestvovali u tenderskoj privatizaciji ističu se Bugarska, Austrija i Grčka.Struktura kupaca preduzeća privatizovanih putem tendera u periodu 2002-2009,godine prikazana je u Tabeli 4.Tabela 4 Struktura kupaca - metod tenderaZemlja iz koje potiče kupac Fizičko lice Pravno lice UKUPNOAustrija 2 5 7Bugarska 1 7 8Češka Republika 1 1Francuska 1 1Grčka 3 4 7Holandija 1 1Hrvatska 3 3Island 1 1Kipar 1 3 4Litvanija 1 1Mađarska 1 1Maršalska Ostrva 1 1Poljska 1 1Republika Srpska 1 1Rumunija 1 1Ruska Federacija 1 3 4Sad 1 1Slovenija 1 3 4Srbija i Crna Gora 9 46 55Švajcarska 4 4Ukrajina 1 1UKUPNO 20 88 108Izvor: Agencija za privatizaciju i kalkulacije autoraImajući u vidu da je aukcija kao metod prodaje bila namenjena malim islabijim preduzećima, jasno je da je sektorska struktura preduzeća privatizovanihmetodom aukcije znatno heterogenija od strukture preduzeća privatizovanihputem tendera. U okviru preduzeća prodatih aukcijom, prerađivačka industrijaagregatno dominira kao sektor po broju ostvarenih privatizacija, broju zaposlenihkao i po visini privatizacionih prihoda u odnosu na druge sektore. Međutim, ovajsektor ima i najnepovoljniji odnos prodajne i kjnigovodstvene vrednosti od 0,61(ne računajući sektore Proizvodnja el. energije, gasa i vode i Državna uprava isocijalno osiguranje, gde je privatizovano samo po jedno preduzeće) i da je tajAnaliza modela privatizacije u Srbiji 285odnos značajno lošiji u odnosu na ukupan prosek od 1,00. Pregled sektorskestrukture privatizovanih preduzeća dat je u tabeli 5.Tabela 5 Sektorska analiza privatizovanih preduzeća - metod aukcijeR.br. Broj privatiz.preduzećaBrojzaposl.Knjigov.vrednost(KV)Prodajnacena (PC) PC/KVPoljoprivreda,šumarstvo ivodoprivreda 126 13341 174073 197575 1,14Ribarstvo 7 272 7980 12839 1,61Vađenje ruda i kamena 17 2116 16094 24433 1,52Prerađivačka industrija 551 65.411 473.926 291.194 0,61Proizvodnja el. energije, gasai vode 1 35 646 137 0,21Građevinarstvo 214 15497 60574 85461 1,41Trgovina na veliko i malo,opravka 294 19958 212678 234700 1,10Hoteli i restorani 97 8423 80110 132660 1,66Saobraćaj, skladištenje i veze 85 7656 37093 36767 0,99Poslovi s nekretninama,iznajmljivanje 145 6.223 19.586 36.885 1,88Državna uprava i socijalnoosiguranje 1 51 138 29 0,21Obrazovanje 20 230 1563 2703 1,73Zdravstveni i socijalni rad 101 1983 6400 21379 3,34Dr. komunalne, društvene ilične usluge 58 1503 7147 20884 2,92UKUPNO 1717 142699 1098008 1097646 1,00Izvor: Agencija za privatizaciju i kalkulacije autoraPrerađivačka industrija kao sektor dominira i kod tenderski prodatih preduzeća.Za razliku od aukcijskih prodaja, agregatni prosek odnosa prodajne iknjigovodstvene vrednosti za sektor prerađivačke industrije u iznosu od 1,20 jerelativno povoljan u odnosu na ukupan prosek od 1,30.Kraj privatizacije, posledice po ekonomski razvoj i nezaposlenost u Srbiji286Tabela 5 Sektorska analiza privatizovanih preduzeća - metod tenderaR.br.Brojprivatiz.preduzećaBrojzaposl.Knjigov.vrednost(KV)Prodajnacena (PC) PC/KVPoljoprivreda,šumarstvo ivodoprivreda10 6630 105557 69193 0,66Prerađivačkaindustrija 71 58333 739689 885504 1,20Građevinarstvo 11 5541 27946 51863 1,86Trgovina na veliko imalo, opravka 5 2699 40228 155154 3,86Saobraćaj,skladištenje i veze 7 5592 18828 37662 2,00Poslovi snekretninama,iznajmljivanje4 5096 2397 13653 5,70UKUPNO 108 83891 934645 1213029 1,30Izvor: Agencija za privatizaciju i kalkulacije autoraZaključakEfekti modela privatizacije primenjenog u Srbiji posle 2001. godine na razvoji poboljšanje konkurentnosti privrede su po mnogim pitanjima diskutabilni.Generalno posmatrano, relativno veliki broj raskinutih privatizacija kakoaukcijskih tako i tenderskih umanjuje relevantnost odluke da privatizacija budeostvarena metodama klasične prodaje. Uzimajući u obzir ambicije političkogrukovodstva zemlje inkorporiranih u Zakon o privatizaciji iz 2001. godine irezultate analize podataka prikazanih u tabelama, može se konstatovati da jenamera Vlade da veća i snažnija preduzeća budu prodata putem tendera straniminvestitorima u velikoj meri ostvarena. Sa druge strane, kao naročito bitanmomenat u kritičkom osvrtu na ekonomske efekte privatizacije izdvojili smoizuzetno nepovoljan odnos prodajne i knjigovodstvene vrednosti prodatihpreduzeća putem aukcije iz sektora prerađivačke industrije, što dovodi u sumnjuda je učinjen maksimalan napor u restrukturiranju ovih preduzeća kao delaprivatizacionog procesa, što je imalo negativne posledice i na privatizacioneprihode kao i na dalji ekonomski razvoj Srbije.Analiza modela privatizacije u Srbiji 287LITERATURA:1. Grupa autora (2005). Četiri godine tranzicije u Srbiji. Centar za liberalno-demokratske studije, Beograd.2. Zakon o prometu i raspolaganju društvenim kapitalom, "Službeni listSFRJ", br, 84/89 i 46/90.3. Zakon o uslovima i postupku pretvaranja društvene svojine u druge oblikesvojine, "Službeni glasnik RS", br, 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94.4. Zakon o svojinskoj transformaciji, "Službeni glasnik RS", br, 32/97 i 10/01.5. Zakon o privatizaciji, "Službeni glasnik RS", br, 38/01, 18/03, 45/05 i123/07.

Analiza modela privatizacije u Srbiji

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

EBOOKS Repository