Savršeno konkurentsko tržište je samo ideal liberalne ekonomske teorije, kao što je uostalom sveopšti državni intervencioniizam bio ideal ekonomske prakse centralno planske ekonomije. Konkurentsko tržište, po svojoj prirodi konkurentske borbe između učesnika na tržištu rađa tendenciju kartelizacije, oligopola i monopola. Metodološki postupci za utvrđivanje ograničavanja tržišne konkurencije se baziraju uglavnom na statističkim postupcima i postupcima izvođenja koeficijenata nejednakosti. Antimonopolska regulatorna tela najčešće u utvrđivanju ograničavanja konkurencije, ili stvaranja monopolskih tržišnih struktura primenjuju Herfindahl Hirschmanov indeks kvadriranja tržišnih udela učesnika na tržištu. Ovaj metodološki postupak se najčešće primenjuje u slučajevima rešavanja po zahtevima kompanija da izvrše kupovinu, ili spajanje kompanija. Međutim, on sam nije dovoljan za izvođenje dokaza o postojanju monopola. Monopolska zloupotreba tržišne pozicije, naročito kartelizacija i oligopolska tržišna struktura se teško dokazuju u «običnim» sektorima privrede gde ne postoji pozicija prirodnog monopola, ili zaštićenih tehnoloških inovacija. Jedan od «običnih» sektora je sektor trgovine na malo, koji usled izražene koncentracije u pojedinim zemljama, pa i u Srbiji u poslednjim godinama predstavlja predmet stručnih analiza i sporova. Istraživanje prezentirano u ovom radu pokazuje da u sektoru nespecijalizovane trgovine na malo u Srbiji ne postoje klasična monopolska tržišna struktura. Međutim, odvija se proces koncentracije koji ukazuje na aspekte nevoljne kartelizacije u odnosima između proizvodnih i trgovinskih kompanija. U tom procesu korist,i na kratak, rok ostvaruju potrošači, gubitnici su mali trgovinski lanci i trgovačke radnje, kao i sama proizvodna preduzeća
