Ovim radom autori ukazuju na različite načine i ulogu države odnosno, ekonomskih instrumenata koji su na raspolaganju, radi minimiziranja i neutralisanja eksternih efekata nastalih kao posledica društvene reprodukcije. U održivoj proizvodnji, kontinuiran proces društvene reprodukcije zaheva i adekvatno tretiranje prirodnog okruženja.“ Eco-Eco“ model, odnosno ekološko ekonski model ukazuje na direktnu uslovljenost ova dva podsistema održivog razvoja. Instrumenti koji usmeravaju privredne subjekte kroz internalizaciju troškova životne sredine ili troškova iscrpljivanja prirodnih izvora su ekonomski. Isključiva upotreba ekonomskih instrumenata neće dati optimalne rezultate ako se izolovano koristi, jer se celokupna privreda odvija u tržišnim, a ne u izolovanim uslovima. Stoga, imajući u vidu specifičnost „Eko-Eko“ odnosa, problemi eksternalija se najbolje rešavaju kombinacijom ekonomskih i ostalih instrumenata, pri čemu je aktivna uloga države neophodna
