research

Aktivne mere na tržištu rada i evaluacije uticaja

Abstract

Početkom 60-ih godina prošlog veka, pre svega u skandinavskim zemljama, došlo je do šire primene aktivnih mera koje su imale uticaja na ponudu i tražnju na tržištu rada. One su bile zasnovane na kejnizijanskoj ekonomiji i u najvećem broju slučajeva su sprovođene po ad hoc principu. Već od kraja 70-ih godina počela je šira primena aktivnih mera uz značajno povećanje budžeta koji su dostizali 1-1.5% od BDP. Značajna izdvajanja za aktivne mere su dovela do stvaranja potrebe za procenom uticaja i za cost-benefit analizom. Evaluacije su u većem obimu počele da se sprovode od 80-ih godina. U prethodnih 30 godina su korišćeni brojni metodi evaluacija, od eksperimentalnih i kvazi-eksperimentalnih mikro i makro evaluacija, do merenja performasni i evaluacije procesa. Najpreciznije evaluacije zasnovane su na kompleksnim ekonometrijskim metodima, dok se u poslednjih desetak godina pojavio i značajan broj meta-analiza koje su davale obimne preglede evaluacija programa širom sveta u dugim vremenskim intervalima. Opšti zaključak je da aktivne mere nemaju jako veliki uticaj na povećanje zapošljivosti. Pokazatelji su najbolji za mere savetovanja koje se sprovode u nacionalnim agencijama za zapošljavanje, kao i za programe obuke, posebno za poznatog poslodavca. U poslednje vreme postoje neke indicije da subvencije za zapošljavane daju dobre rezultate, ali nema opšteg konsenzusa po tom pitanju. I pored veoma velikog broja radova još uvek nije sprovedeno istraživanje koje bi sveobuhvatno analiziralo efekte aktivnih mera i moglo da posluži kao model za njihovo sprovođenje na takav način da daju najbolje moguće efekte za uloženi novac

    Similar works