U ovom radu pokušaćemo da dijagnostikujemo stanje agroprivrede (agroindustrije), koje je neminovno uslovljeno određenim istorijskim izborima, kao i misijom pristupanja Republike Srbije Evropskoj Uniji. Imajući u vidu ozbiljne društvene i ekonomske promene sa kojima je zemlja suočena u poslednjih par decenija, dolazi se do urgentne potrebe za stvaranjem adekvatnih rešenja za što efikasnije funkcionisanje svih učesnika na tržištu. Uvažavajući pravce transformacije poljoprivrede inicirane tranzicijom zemalja CIE, ukazaćemo na zemlje koje su primenile dobre prakse, koje bi mogle biti implementirane i kod nas u cilju uravnoteženog i održivog razvoja. Posebnu pažnju u radu usmerićemo na potencijale porodičnih gazdinstava u Srbiji i mogućnostmai njihovog udruživanja u zadruge, proizvodnju organski gajene hrane, uz dodatne sadržaje kulturnoturističkog, eko-turističkog i edukativnog karaktera, koje bi uticale na (lokalni i regionalni) razvoj i migraciju prema ruralnim područjima
