Rad ukazuje na činjenicu da globalni problemi zaštite životne sredine prevazilaze okvire granice bilo koje države, te zahtevaju rešenja na nadnacionalnom nivou. Cilj ovog rada je da ukaže na nužnost prilagođavanja politike i propisa Evropske unije o životnoj sredini na zakonodavstvo Srbije sa posebnim akcentom na uticaj ovih propisa na tokove međunarodne razmene Srbije i shodno tome njenu konkurentnost. Ovo je bitno iz razloga što su sve ekonomske aktivnosti, a time i međunarodna trgovina, zasnovane na ekološkim resursima. Propisi Evropske unije određuju standarde kvaliteta životne sredine odnosno definišu način na koji se odvijaju procesi proizvodnje i pružanja usluga, standarde koji se odnose na proizvode i zahteve koji se odnose na projektovanje i planiranje, i nužno je da se Srbija prilagodi ovim propisima. U pregovorima o trgovinskoj liberalizaciji posebna pažnja je posvećena pitanjima trgovine i ekologije. Obzirom na nameru Srbije da se pridruži Evropskoj uniji, ona je u obavezi da prilikom preuzimanja zakonodavstva Unije ne približava samo pravne tekstove, već da suštinski prilagodi svoje institucije što znači da sprovede korenite promene u nacionalnom, administrativnom, sudskom sistemu i privatnom sektoru, što će sigurno imati pozitivan uticaj na konkurentnost Srbije
