Obrazovanje nesumnjivo dobija sve važniju ulogu, s obzirom da je promenjeno tržište rada u svetu u odnosu na pre desetak i više godina. Shodno tome, u novoj ekonomiji znanja, nedostatak veština može dovesti još više do marginalizacije i isključenosti. Napredak u jačanju ovih ciljeva treba posmatrati u okviru mogućnosti svake zemlje ponaosob. U skladu s tim,postoje mnoge nacionalne, regionalne i globalne inicijative za poboljšanje kvaliteta obrazovanja i broja obrazovnih programa i institucija. Ovaj rad je orijentisan na istraživanje usmereno u pravcu utvrđivanja uticaja obrazovanja na mogućnosti zapošljavanja marginalizovanih grupa kroz pokretanje sopstvenih preduzetničkih biznisa ili rad u socijalnim preduzećima. Uzorak je obuhvatio 104 ispitanika, a istraživanje je sprovedeno u 10 nevladinih organizacija i udruženja Roma, lica sa invaliditetom i raseljenih lica sa teritorije Republike Srbije. Na osnovu dobijenih rezultata, autorka rada zaključuje da ispitanici nisu pokazali očekivano interesovanje za samozapošljavanje i pokretanje vlastitog biznisa, niti za zapošljavanje u socijalnim preduzećima. Razlog tome može se naći u nedostatku preduzetničkih veština i znanja, koje ih često osujećuju u preduzetničkim namerama. Shodno tome, ova saznanja mogu da budu veoma podsticajna za obrazovne institucije da investiraju u ove programe i vrše obuku na svim nivoima obrazovanja – u formalnoj i neformalnoj edukaciji. Osim toga, istraživanje je pokazalo da su ispitanici prednost dali zapošljavanju u javnim preduzećima u odnosu na socijalno preduzetništvo. To se objašnjava činjenicom da nisu dovoljno informisani o mogućnostima koje im ono pruža, ali i u njegovoj nedovoljnoj razvijenosti u Srbiji
