Poslednje izmene radnopravnih propisa u Republici Srbiji predstavljaju jednu sveobuhvatnu reformu u ovoj oblasti. S jedne strane, ovim izmenama u velikoj meri prihvaćeni su zahtevi stranih investitora, čime se ohrabruju nova ulaganja u srpsku privredu. Sa druge strane, učinjen je korak dalje u harmonizaciji domaćih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije. Ova reforma, kao i prethodne, nesumnjivo odslikava interese ključnih činilaca stabilnosti današnje srpske ekonomije. Određene izmene predstavljaju napredak u položaju zaposlenih u Srbiji. Ipak, sindikati su u velikoj meri kritikovali nove propise. Zaposleni sa pravom strahuju od gubitka radnih mesta, što je posledica prilagođavanja novim privrednim okolnostima, ali i loše prethodne politike zapošljavanja. Posebno pitanje je uređenje zapošljavanja stranaca, što je jedan od važnih segmenata harmonizacije sa EU propisima. Cilj ovog rada je da predstavi novine u radnom zakonodavstvu Republike Srbije, da kritički sagleda njihove potencijalne prednosti i nedostatke. Rezultati analize treba da posluže zakonodavcu kao putokaz u daljim reformama, a širu javnost treba da upoznaju sa radnim zakonodavstvom na snazi
