Uticaj obrazovanja na strukturne performanse tržišta rada sve je izraženiji. Pitanje međuzavisnosti visokog obrazovanja i kretanja na tržištu rada postaje posebno relevantno u uslovima rastuće nezaposlenosti sa kojom se suočavaju tranzicione ali sve više i razvijene zemlje sveta. Rezultati istraživanja ukazuju da u razvijenim tržišnim ekonomijama visokoobrazovani imaju mnogo manje šanse da budu nezaposleni, kao i veće mogućnosti da traže i pronađu posao sa boljom zaradom i boljim uslovima rada, od čega koristi imaju i pojedinac i država. U strukturi nezaposlenih lica u Srbiji dominiraju radnici sa nižom stručnom spremom koje je i najteže ponovo zaposliti, a prema procentu visokoobrazovanog stanovništva Srbija je u zaostatku ne samo za prosekom EU već i za zemljama u regionu. Imajući u vidu da obrazovanje doprinosi kvalitetu radne snage, inovacijama, istraživanju i otvaranju novih radnih mesta, Srbija, u kojoj je svega 6,5% fakultetski obrazovanih građana, se nalazi pred velikim izazovom i teško da će u godinama koje dolaze svoj rast i razvoj zasnivati na ekonomiji znanja. Pored analize stanja na tržištu rada Srbije i poređenja odnosa između stepena obrazovanja i stope nezaposlenosti u zemljama EU i Srbiji, cilj istraživanja u okviru ovog rada je i davanje sugestija kreatorima ekonomske politike u pogledu povećanja procenta visokoobrazovanih, kao preduslova smanjenja stope nezaposlenosti
