Emil Heršak

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia

Iz stranih časopisa, Migracijska teme 1 (1985) 1:97-102 doduše, preda'je nizozemski, no mnoga djeca kod kuće govore kreolskim, hindi.jem, l li nekim drugtm jeZJi:kom. Uz to, surinam-sko se vari:janta nizozemsko·g jezi•ka pri-lično razl:ik•u·je od standarda. U srednjoj š·koli nema nastawe mate-r inskog jeZJi,ka i kul~ure, već se teži za tim da učenioi što prije usvoje ili usa·vrše n;zoo:emski. Ovo je funkoi·ja povjerena tzv. • međunarodnim -veznim razredl;•mac. U po-četku, »vezno« je razdobl'ie tra.jalo go-dinu da•no, sada tra·je dvi•je. Ni·ka,ko se ne postiže uspješni ja i•ntegraci:ja djece migra-na•ta u srednjoškolsko obrazovanje, jer kod vel ikog broja učeni·ka, koi•i uopće ne nasta·vl·jaj.u školovanje, »vezno« se obra-zovanj·e pretvara u »Za:v.rš.no«. De Vrieso-va pled•ira za tim da se vla:sMi jezik (ona se uopće ne slu:bi pe>jmom »materi•nski«) uvede kao jez.ik na·stave l u srednje š·ko-le uz o.bveza.n nizozemsk.l, jer smabra da bi se to.ko moglo posti6i produžavanje školovanja strane djece (na•kon zovršene osnovne š.kole). Mini·sta.rstvo prosv:jete prihvatilo je na-stavu vlastitog jezika i kulture jer od nje očekuje »da će proiZ<Vesti 1izbolansimn~ razvoj učeni·kova ident·iteta, st·voriti mo-gućnost sužovanja jaza .i ,zmeđ•u škole i doma i pomoći učenik•u da fOIZ!V·i:je pozi-t·IV.'lU sl-i'lw o samome sebi« (str. 63). Uz to, ~ostava na jeZJi.k.u ko·j·i im je bWza,k omogućuje učenicima da izbjegnu ili sma-nje »rupe« u znanju koje nastaj•u zbog toga što u početku nisu bili kadri pra• ·titi nastavu na nizozemskOm jezi·k·u. Ta•ko le to zamtšljeno, no ni·su provedena is-pit ivanja koja bi pokazala da se željeni ciljev•i stva~no postižu. De V.riesova je skepti·čna i kad je r.i.ječ o pofmu učeni­kova identiteta; nalme, dijete rođeno u Nizozemskoj već •Ima identitet dru·kČ'i ji od idelltiteta njegova tek pr.ist!glog sunarod-nja.ka. Dok M!n:istumtv.o prosvjete vjeruje da »nastava na ma•terinskom jez•i,f«u 1 k·ul-tu.ri« migrantskom djetetu jamči određe­ni koMin:u'itet u roZ!Vojnom procesu, ono taj proces doživljuje kao svo,jevrsnu ska-lu, kojo zopoč:nje vlastitom k•ult•u,rom o zav.ršava n,:zozemskom, pri čemu razne m:g.rantske k·UitUire. i n'zozemska ta·kođer, mogu sadržava·ti čo·k konflhk.tne elemente. Na kra.ju se zalaže za :t:rodi<kalni•je mjerec u obra.rovanj.u strane djece i omlodJne (osobito u svjetlu predviđenog d·olaska u N:zo.zemsku do 1990. još oko 33.000 mladih samo iz Turske i Maroka), te za •nj.;hov·o stručno osposoblja.vanj& samo ukoHko ono za,ista može pruži>ti realne izglede za zaposlenje. Ovo je zanimlj:iva studi•ja kojoj je os-novna tema socioekonomskl sta'~us sbra-ne djece ·i omladi•ne gledan ·~roz prizmu nj1ihova sudjelovanja i mogućnosti U'Spje-ha u obmzovnim procesima u Ni.zozem-skoj. S obzirom da je rad objavl.jen još 1981, autorica ni•je razma·tral.a i•nterkul-~uralizom u obrazovanj1u djece migrpnata, jer je u to vri jeme u njezi•noj zemlji ta•j pokret bio još u zamet~u (Rezoluci·ja mt· ·nJ.stara prosvjet·e Ev.ropskog sa.vjeta o in-tenkulturali'stič:kom obra•zovanj•u usvojena .je u Dubl.inu 1983). Sada, kada je i:nter-kulturali•stčko obra.zova·nje u N;izozem-skoj i.naugurirano, može se . pretpostaV:ilti da će se kao pri·stup školovanj.u djece mi.gmna•ta odraZJt:ti i u reformi pred·škol-skog i osnov·noš·kol•skog obra.zovanja ko-ja stUipa na sna•gu ove god:ne (1985). P.reastaje da se vidi u kojoj će mjer.i ta reforma značiti tek na,stavok i usavrša-vanje polithke odvajanj.a uspješni·jih uče­ni.ka od on:i·h kori to nisu (djeca mtgra-nota/doseljen::ka) i nJihova ra-zvrstavanja za struke koje se traže na tržištu rada. lnter.pretacij.a i primjena interkulturalizma ovis.it će pa.k o pol.i·tičkom p~1stupu Nizo-zemske, kao <i svoke pojed;i:ne evropske zemlje pri·jema i neposredno će se odra-ža.vati i na obrazovanje jug.oslovensl<e djece u IniQIZemstvu. Aindrina Pav~mić-Wolf Claude-va.lentin Marie: »L'IMMIGRATION CLANDESTINE EN FRANCE«, (llega ~na imrgraci,ja u Franou'Sikoj), Hommes et Migrations, .n. 1059, Pa.ris, 1983. »Hegal:na« :il'i neregulama mi·gra:oija, po nekim indi1kaci.jama. dana•s je jedna od znača·jni;j i h obHka medunarodne mi-gmcije, posebno u evropskom kontek,stu od 1973(1974), kada je veoma im igracij-skih zemalja ovog područja, zbog pri- · :v.redne recesije, uvela rest~i.ko:,je na »nor-malnu« migraciju rodni,ka. U pravilu, ile-gal.na je migracija sa·kri!Vena od oči ju ve-ć' ne istraž ivača, 1 njezine kamkteristike mog·u se utvrdit<i tek kada konfliktne si-tuacije (npr. pri:jave, sudski procesi i pro-tj·erivanje preko grani•ca) Hi iz;uzetne re· gula.r;za.cije uspiju dovesti pojavu u op-•ri.ku a·na.fi.ze. 99 Iz stranih čosoplsa, Migracijska teme 1 (1985) 1:97-102 U ljeto 1981. fmnouska je vlada odl·u-čila ponovno dopustiti strancima koj!i Ile-galno rode i/ili borave u toj zemlti do ozokone svoj status (prijašnje regulorizo-cije provedene su 1973. i 1980). Time je postol·o moguće uNrditi osno•vne komkte-risti,ke populacije ilegalnih mig.ronato. Upravo zato. podooi i re~ulta.ti analize o J,l·egolnoj migmci,ji u Fro.ncu:sko.j, što ih je Cloude-Valentin Marie LZ!niio u časopisu Hommes et Migrations, mogu se sma;troti vrlo dragocjenimo i vrijednima podužeg pri,kozo. Marie je temeljio svoju analizu no obradi populocijs·kog »uzroka« reg,u-lari·ziranl;h ilegalnih migranata iz ljeto 1981. Na žalost, opis metodolog.i·je istraži,vanja nije objavljen u spomenutom časopisu (za opi's metodologije treba se obro.ti·ti izda-vaču časopisa). Anal.iza 108.037 reg,ulo,rizacija za·tMje-ženih u franou•skom Nacionalnom uredu za imigraciju (nije obrađeno 13.394 regu-larizac:"ja alžirskih državljana provedena u nadleštvou Ministarstva unutrašnjih po-slova) otkrila je sl11jedeće opće spoznaje: 1. ilegalni mi.granti najvećma potječu iz zemalja koje tradioi·onalno šal:ju radnu snagu u Francusku; 2. omjer spol·ova u ilegalnoj migraciji vrlo je sl'ičan spolnoj strukturi imigrantske populaoije već na-stanjene u Francuskoj; 3. mladl1 ljudi do 32 godine čine oko 800/o sv,'h ilegalnih migranata a 45~/o ilegalnj;h migranata mlađi su od 26 godina; 4. pariška reg,ija gla111no je područje prostorne koncentri-ranosti ilegalnih migranata; 5. ilegalni mi-granti zapošljovoju se u privrednim gra-nama koje su i prije zapošljovale mno·ge strane radnike u Francuskoj (građev·inar­stvo i javni radovi, ugostiteljstvo i hote-~jerstvo, poljoprivreda, kućna pripomoć). Kao što se v::di iz ovoga općeg opi,sa, sli'ka ilegalne migraci·je ne mzJiikuj·e se bi·tno od slike p~!jašnjih »normalnih« mi-gracijskih tokova prema Francuskoj. No analiza Cla·ude-Valentin Marieja ni,je sa-mo potv:rdlla ovu opću sl'ičnost - ona je također pokazala da se struktura nacio-nalnih kontingenata ilegalnih migranata može utvrditi ekstrapolaci,jom razvojnih •trendova bilježenih još početkom sedam-desetih godma (tj. ekstrapolacijom tren-dova do »restri:kcqe« »normalne« imigra-cije). Vel:iki udio migranata iz Tunisa, Mo-mka, »Crne Afri·ke« i Turske u ilegalnoj migraci·jl (ukupno 65~/o reg•ular!zaoi,je, sta-.nje 1. 6. 1981) mogao se očekivati na temeiJu postupnog rasta mi·gracijskih pri-ljeva iz tih zemalja još prije desetak go-dina. S druge strane, šponj.olci, koji su 100 ranih šezdesetih godina domwnirali »,nor-malnim« migracij'skim pril~evom, slobo su zostupl,jeni medu ilegalnim migrantima (svega 1.Wo po .regula,rizaciji 1. 6. 1981). JugosJa,venska ilegalna mtgraoija u Fran-cuskoj vjerojatno nli:je značajna (2,5'0/o re-gularizaci,je), ioko je ona, kao i španjol-ska ilegalna migraoi,ja, speoi,~ična po ve-li·kom udjel.u žena. Općenilto se može utv~diti da su među ilegalntim mlgmnti-ma ca's~upljerliitje one nacionalnosti čije su se zemlje porijekla počele i:ntenz,iMnije U·~l.jučiva.ti u proces međuna.rodni·h mi-graciJja uoči pmvredne recesije. Ponuda radne snage iz takvih »mlađih« emigra-cijs~ih zemalja sastavl.jena je pretežno od mladih muškaraca općeg radnog pro-tila. Udio ženo u ilegalnoj migraciji može se također povezati sa »zrelošću« poje-d:·nl!h mtl·gmci.jsk'ih struja. Dok podaci re-gularizaci,je ukaz,uiu na samo 3,410/o žena među tu~s~im ilegalnim migrantima i 6,2!0/o među tuniškima, relevantni podaci za jugoslaven:sku, španjol,sku i po~tugal­s~u ilegalnu migmolj:u jesu 43,5~/o, 37,'~0/o 'i 33,7'fl/o. Za jugoslavensku ilegalnu mi-g:raciju tipično je i to što osim velikog udjela žena ima razmjerno malo migra-nata do 26 godina (3510/o). Postoji, među­Nm, stanovit msko·mk kojll se odno,si na marokans~u ilegalnu migracitj•u. No:ime, tek je 26,3~/o Marokanaca u »uzor~u« bilo mlađe od 26 godina dok su se struktu-ralno sLične populacije Tuniža.na i Turaka po,kazale mnogo mladima · (54,4~/o odnos-no 48,1<1/o do 26 godina). Jedno od najzan:mi'jiV'itjtih Ma<riejovih otkrića odnosi se na strukturu portugal-ske ilegalne migracije. Portugalci su bili zastupljentl sa čok 14,310/o u reg.ulariz,ira-noj populaci·ji francuskog imigraci·j·sk-og ureda. Time su bili na trećem mjestu po brojnosti (poslije migranata iz Tun,isa, Momka i »Cr.ne Af.rike«). Unatoč tome »normalna« portugal'ska migracija prema Francuskoj 1ma dugu tradici:jtu i njezini godišnjli pril<jevi počel1 i su opadaN već ranih sedamdesetih godtina. Dotad su se portugals~i migranti uspjeli konsolidirati kao najbrojni•ja skupma stranaca li Fran-cusko'j, što je uka~ivalo na relal'ivno is-crpljivanje ponude po.rtugal·ske radne sna-ge na međunorod:nom tržištu rada. Zašto je onda udio Portu.galaca u tako nepo-voljnoj migra-ciji kao što je ilegalna još ostao značajan 1981? Claude-Valentin Marie iznosi dodatne podatke: os:m što su državljeni Portugala VISoko zastuplje-ni u ukupnoj ilegalnoj migraoi'j:i u Fran-Iz stranih časopisa, Migracllske teme 1 (1985) 1:97-102 cuskoj, među n.jl:ma bio je veioi:k · udio že-no (33,Jj)/o) i mlađih od 26 godi:na (65,1~/o) - 70,fiJ/o ženskih migranata bilo je mlađe od 26 godi·na. Monte stoga za-kl~učuje do je portUgalska migracija v~e­rojot•no ušla u fozu oboitelj•skog kiOnsolo'i-diranjo koja je obujmom premslo zatkO" nom određene gmn'ice u pol·itici spo.janja obitelj1i. Došlo je, osim toga, ne soma do valllrskog povećanja ;ilegalne migracitje nego i do zapošljavanja odrasle djece •l ženo koje nisu uspjele do!Jiti dOZ'Vole za rod. l'ime se pri:jeloz Portugaloca »U ile-galu« zbivao i neposredno (·ulaskom no-vih migranoto) i posredno ('ilegalnost zbog nepropisna promjene migrontskog stotu-so). · Prije nego što prenesemo podo~ke o razi'Ozimo •!legalnosti, treba doda•ti da je Marie zanemario jedan važan fa.ktor koji se odno·si uproiVlO na portuga•tsk•u migra-ci•ju. To je gubita;k kolon•i·jo i ».povrato:k« stanovništvo u matičnu zemlju, što je uve~ ~i.ke otežalo stanje na portugalskom tr-Žiištu rodne snage i Izazvao viso~u neza-poslenost u drugoj poloVImi sedamdese-tih godina. Tu je č:injen'i.ou svaka.ko tre-balo uzeti u obzir. Por.rugolsk'i sluča•j doveo nos je ·do pitanja o nastan~u ilegalnog sta·tusa. Mo.rie mzti:kuje tri načina nastanka tog statusa, koj.i ima.ju roztičit znuča:j za po-jedine konri:ngente ilegalnlih migranata. Prvi se opisuje kao vanjski (ulmwk kao turist. nekontroll•mni pr.i.jeloz državnih gra-nica, upotreba lažnih ispmvo, usk!ra•ta po-liti6kog azila). Drugi je posliije:dtica admi-nistrativne prakse (izgon, neobnovl•jene radne i boravišne dozvo,le, us~rota radnih dozvola mladima). T.reć:i je spoj pTVog i drugoga (prijelaz studenoto i sezonstknh migranata u kotegoritju »trajnih« ilegalnih migranata). Gotovo dvi:j.e t.re6ine ilegalnih migro-nota ula.zi u Francusku sa statusom tu-rista, 6,20/o kao st.udenti, 5.7~/& kao se-zonski m igranti, 5,ffJ/o s lažntm ·isprova-mo, a 4,9Q/o ilegalno prelo·zi gmn;Jcu. Zna-tno je slabi·ji drugi nači:n prijela:zajuloza u ·ilegalni status: 4.~/o ~legalnih migrana-ta nis u dobili dozvole boravka :1 rada, 2,80/o ni'SIU uspje~i obnoviti te dozvole a samo je 0.7tJfo mladih koj'i nisu uspjeli nakon novršen'ih 16 god:ina dobiti radne dozvole. U odnosu no pojedine nacional-ne skupine migranata zanimljivo je p~imi · jetiti da Marokonci i Tun:iža.n:i čine 9rfo/o sv·ih )) bivših« sezonskih migranata, da je među migrantima s lažnim lspraiVamo 8~/o iz )) Crne Afmke«, o do je 3~/o Tu-raka ilega-lno prešlo fronousk·u gro·nriOU. Kao što je Marie i predvid io, Portugalci su nujbroj~i•j.i među migrantima koji su ušli u ilegalni sta,tus zbog admil'lilstra-tiv·ne pra.kse franou:sk'ih organa. · U ilegalnoj migracilji vjerojatno je no•j-zon!nmlfivi.je raspraiVtjati o trŽiištu rada u zeml:j•i zopošlja:vanja. Tokvo migramja da-je konkretan odgovor na pot:ro·žn,j.u odre-đene rodne sna.ge. Rekli smo da ilegalni migranti pretežno rade u grođevl.na:rstYu (300/~). ugostiteljstvlu (11,5%), poljoprivre-di (10,71l/o) i u kućnoj pripomoĆii (10,3'1/o). Mogućnosti zo:pošl•javanja nojborj·nije oo u pariškoj regrji (600/o sv:ih regular.izocl~a odnosi se no w regiju), a za,rim u regij'i P.rovansa-Aipe-Azurno obala (13,20/o re-gulorizimnih), na Ko~ici (6,1111/o) i u re-gij.i Rono-A.Ipe (4,7'0/o). Manje sk•upine He-galnih mtgranato (Pa•ki:stanaca, Ki•neza, JužnOO!meri.kanaca, J•ugosloveno, te mi-gra.na·ta iz sri Lanke i »Grne Afri:ke«) pre-težno su smještene u pa•riš·koj regij:i. špa-njolaca i Por·tugalaca ima pa.k po čl~avoj Francu·skoj. Veći dio :ilegalnllh manokan-skih migranata nalozi se u reg:i ji Pro•.mn-sa-Aipe-Azurna oba.la, no Ko·rzioi :j no ju-goistoku Francuske, a slično je i s Tu-nižcmima. Uzevši u obz·ir vel·i·k·u koncen-trimnost Tura.ka u susjednoj SH Njemač­koj, ni:je ni čudno što su oni pri lično bwjni u :istočnoj Fronouskoj. Geog.rotska raspodjela ilegal1n:ih migra-nata u Franousko•j povezano je 1 s ra.zli-čitom stw'ktumm njihova zapošl•ja·va.njo. Dok svega 13,1~/o ilega.ln'ih mig·ronata u pa:riškoj •regi•i'i rodli u građevina.rstv•u, ča·k 63~/o od nj·ih radi u toj privredno•j grani na Korzici. No ·ipak je za.nitml.ji!V!O spome-.nu:ti rezultat ana.lize ))uzor:ka« reg:ulorizl-ranih )):i legalaco« po kojemu 66,3'1/o radi u poduzećima sa manje od 10 za:poslen:ih, 12,3'/o u poduzećima sa 10 do 20 za:.posle-nih, a 10,60/o u poduzećima so preko 50 zaposleni·it. Ilegalni migranti, dakle, pre-težno rode u marim poduze6imo . . Marie smotra do je upra.vo ova m1graci4o omo-gući.la mal'im poduze6ima da se suoče s poteškoćama nepovotj1ne privred•ne konj•unktme, jer zbog svog osjetljivog statusa ilegaln'i migra·nti pred.starvlja.ju · bolje )) konjunktu~puffere« nego što su to bi~l pri.jašnji »normal:ni « migranti. P.olazeći od ove zadnje misli Marie je formuLirao dilemu koja se nedavno ja~ila u Francuskoj: je li ilegabna migra:ci•ja po-novljen obfi:k jednoga već prevladonog naoina korištenja rodne snage ili je po-kazatelj jed:ne no'v'e organ:izaoije rada ko-ja će na kra•ju doti legitimnost » nefo~mo.l-101 Iz stranih časopisa, Mlgracljske teme 1 (1985) 1:97-102 noj« ekonom~j.i, i time uma·nji·t·i kr•utosri jednog već zastarjelog ekonomskog si•s-tema. ·Istina je da ilegalna mig-racija za-dovoljava potra~nj•u za određentm profii· lom nelwariti<:ira·ne rad:ne snage. S dinuge st.rane, potražnja za ta1k~im proNiom ne može se sosvim zadovoi.P,ti n;i domaćom ponudom a ni sa~ritjeva•n<jem i radnim an-ga.ž<iranjem dje<:e pri:jašnjih migmnata od koj:th neka i ne žele prihvatfVi nekadašnju f.u.nkoi'j·u svojih .rod;itel:ja u ekonomij·i Fran-CLtske. A·spiraci•je pripadni.ka t~. »druge generacije mi.gra·natta« prib~ižuju se težnja-ma domaćeg stanovništva. Ilegalna mi-gracija ne samo Š·to »SIVOjom ž·~tvom« vra-ća elastičnost tril;šru radne snage, ona, ka.ko smo vidjeli, ta:kođer pomlađuje stra-nu popu.laciju. Naposljetku mogli t>ismo siln,tetizirati nekofiko Mariejovih ključn! h misl·i. Kao prvo: ilegalno m:gmcija može se sma'tra-ti važnim obli•kom međunarodne pokret-lj•ivosti radne snage u kontek.s~u sadašnje sv.jetske ekonomske krize, »migraci;jskog protekcioni~ma« roZIV'ijenlih zapadnih ze-mal.ja i naglašavanja nera~noteže u eko-nomskim odnos~ma Sjever-Jug. Resmk-Citje (olbustova) »normalne« migraci•je rod-niko 1974, i na:knadni pad imigraci'j!skih pr.iljeva, ne može se smatrati stvann'im prekidom trenda jer je migra'C!t~•ski proces 102 postigao a.utonomnost u odnosu na po-kušaj kontrole. Još uv•rjek, usprkos glo-balnog pora•sta nezo;poslenoSti u · raz-dobfiu privredne re<:esije, postojii potraž-nja u Francuskoj za jednim tipom radne sna.ge. S druge strane, ~ dal•je ostaju po-ticoji za emigmcPj•u u manje ra~vli·jenim zeml•jama, ta1kođer zbog ove ~ntze. Sve to usloža•va migraoj.js~u pol'i<ti'ku. Sva•ka regularizaclja stranaca u Fmnaus,koj (1973, 1980. i 1981) bila je dekiO'r'imna kao ko-na.čna. Rnimjena Hberalni1je migraci'i'Ske poHti,ke u V'ri.jeme kada još UVItjek postoje restrikCii.je za imigraci:j.u u većini za•po-dnoevmpskih zemalja mogla bi dovesti do preve~: kog preu~mjeravanja migraCii'i· sk.!:h to·kova prema Ftranousko:j, a OSim toga, dal•jnje održavanje restriikcija utje-colo bi na rm:vi'ta•k dob~ih ekonomskn1 i poliVi.č,~ih odnosa so zemljama porhjek,i<J migranata. Za moguće rješenje Ma:rie predlaže napuštanje mjera za borbu pro-ltilv ilegolnlih ulaza,ka u zemlj1u 1 nereguli-:ranih sta·tusa migranata u zemlj'i. Umjesto toga treba shvatiti da je ilega,lna m'igm-dl·ja odra·z stvarnosti, i do kao ta•kva traži redef,iniai}u ekonomsktih odnosa iz-međ•u ra·zvi,jef'llih i nera21Vijenih zemalja te usklađivanje imigraCiijsktih politika ra~i ­jenllh zema1ja. 

Claude-Valentin Marie, »L\u27immigration clandestine en France«, Hommes et Migrations, n. 1059, Paris, 1983.

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

Hrčak - Portal of scientific journals of Croatia