Popričali smo sa Premijerom Srbije g-dinom Aleksandrom Vučićem posle njegovog predavanja na LSEE 27/10/2014. Urednik LSEE bloga Tena Prelec je postavljala pitanja. Pročitajte englesku verziju

Prelec, Tena

LSE Research Online

6/8/2017 Intervju sa Aleksandrom Vučićem: ‘Ne tražimo milostinju, nego želimo reformirati Srbiju’ | LSEE Bloghttp://blogs.lse.ac.uk/lsee/2014/10/29/intervju­sa­aleksandrom­vucicem­ne­trazimo­milostinju­nego­zelimo­reformirati­srbiju/ 1/3Tena Prelec, LSEE Research on SEE, i srpski premijer Aleksandar VučićOct 29 2014Intervju sa Aleksandrom Vučićem: ‘Ne tražimo milostinju, nego želimoreformirati Srbiju’LSEGE2017Popričali smo sa Premijerom Srbije g­dinom Aleksandrom Vučićem posle njegovog predavanja na LSEE 27/10/2014.Urednik LSEE bloga Tena Prelec je postavljala pitanja. Pročitajte englesku verziju.  PROŠLOSTMislim  da  moja  današnjapolitika  najbolje  o  tomegovori.Mnogima je Vaša prošlostproblematična, ističu se uglavnomnegativne strane. Mi bismo pakhteli da Vas pitamo – koje jedostignuće kojim se Vi najvišeponosite iz doba kada ste biliMinistar Informisanja dok jeSlobodan Milošević bioPredsednik Srbije?Pa nisam baš imao neka dostignuća, ono čime se danas ponosim to je naporan rad. Ono čime se ponosim celog života je toda nikad nisam bio lenj. A što se tiče rezultata mogu da kažem da je to borba protiv korupcije, da su to ekonomske reforme, aiz onog perioda – sasvim je sigurno da nisam bio lenj i da nisam radio protiv svoje države. Meni nije teško da priznam da jeneki predloženi zakon bio loš. To je razlika između mene i (mojih kritičara) – to da ja umem o sebi da govorim oštro iosuđujuće, a oni umeju samo o meni da govore oštro i osuđujuće, a o sebi ni malo.U prošlosti ste se jako protivili ekstradiciji Ratka Mladića u Hag.A nije to baš tako bilo, ja sam se protivio hapšenju ljudi koji su kačili imena ulice. Ali nije sporno da sam činio stvari koje su biledeo političkog faktora kome sam pripadao.Protivili ste se hapšenju ljudi koji su postavljali ime “ulica Ratka Mladića” umjesto “bulevar Zorana Đinđića”. Da li sezbog toga sada kajete?Pa ja ne znam šta to znači da li se kajem, ali u svakom slučaju mislim da moja današnja politika najbolje o tome govori.Znači, da li biste sada drugačije postupili?Ajde molim Vas na sledeće pitanje. SPOLJNI ODNOSITo što sam mislio to sam i rekao, i ja uvek govorim ono što mislim. Svakome u lice.Reakcije koje su usledile nakon incidenta za vreme utakmice Srbija­Albanija su šokirale mnoge posmatrače.Kako ćese sada razvijati srpsko­albanski odnosi?6/8/2017 Intervju sa Aleksandrom Vučićem: ‘Ne tražimo milostinju, nego želimo reformirati Srbiju’ | LSEE Bloghttp://blogs.lse.ac.uk/lsee/2014/10/29/intervju­sa­aleksandrom­vucicem­ne­trazimo­milostinju­nego­zelimo­reformirati­srbiju/ 2/3Gospodin Rama i ja imamo potpuno drugačije viđenje na događaje tokom te utakmice. Ali mi moramo da sednemo i darazgovaramo o problemima koji su mnogo važniji od utakmice. Rešavaćemo probleme političke, ekonomske, posle 68 godinaprimiću ga u Beogradu i ja ne vidim tu neke probleme. To je ogroman korak napred.O čemu ste razmišljali dok ste stajali pored ruskog predsednika Vladimira Putina za vreme  nedavne parade uBeogradu?Nisam stajao pored njega na paradi, nego na press konferenciji, i razmišljao sam šta da kažem, pa sam između ostalog rekaoda Srbija želi dobre odnose sa Rusijom, ali da je Srbija na evropskom putu i da je to naš strateški cilj. To što sam mislio to sami rekao, i ja uvek govorim ono što mislim. Svakome u lice.Da li mislite da je organizacija takve parade za vreme ruskog vojnog angažmana u Ukrajini i usred kritika EvropskeUnije, kojoj Srbija teži, kontroverzna?Ne mislim da je kontroverzna pošto nije to bila parada radi parade, već je to bila parada za oslobođenje Beograda. A izvinite uoslobođenju Beograda su učestvovali Rusi, nisu učestvovali neki drugi. Da su učestvovali ljudi iz neke druge zemlje, mi bismopozvali njih. SLOBODA MEDIJAImamo pluralizma koliko hoćete: ja uživam u pitanjima kada me napadaju. Tada se posebno dobro osećam.Sloboda medija postaje tema koja sve više i više zabrinjava spoljne posmatrače Srbije. Postaje vrlo jasno da EUozbiljno shvata tu temu u pregovorima, posle nedavnog izvjestaja EK o napretku Srbije. Vaša vlada se zalaže zapromene u pravnom sistemu, ali to nije dovoljno. Kako ćete osigurati da postoji pluralizam medija, odnosno da iglasovi kritike vašoj vladi, kao na primer glas Olje Bećković, pronadju prostor u medijima?Pa nisam znao da je neko političar pa da je kritičan prema vladi, ja sam mislio da su novinari profesionalci, da su objektivni.Dobro da ste rekli da je netko kritičan. Ali to je u redu, ja nemam nikakav problem sa time. Porazgovarajte sa nekim izEvropske Unije, pošto je vlasnik te televizije (B92) čovek iz Evropske Unije. Kakve to veze ima sa mnom? Šta želite od meneda uradim po tom pitanju – recite mi pa da vam izađem u susret. To sam slušao i večeras, a niko ne zna da šta da mi kažekada pitam šta da uradimo.A da li Vi imate predlog sa svoje strane: kako da se poštuje pluralizam?Pa imamo pluralizma koliko god hoćete, kao što ste videli i večeras ja uživam u pitanjima kada me napadaju. Tada se posebnodobro osećam. Ja se nikada ne osećam dobro kada me niko ne napada.Znači, Vi smatrate da u Srbiji nema nikakvog problema što se tiče slobode medija?Ne kažem da nema problema. Svakako mogu neke stvari da budu neuporedivo bolje. I na tome ćemo da radimo. Dešavalo seda je neko u više navrata rušio sajtove, poput Peščanika. To je posao policije i nadležnih organa koji se time bave. Dobili smonajbolje moguće medijske zakone. Ti zakoni sada treba da se implementiraju. Ja neću ni na koj način da se mešam u to.Moj predlog je: uradiću sve što mogu da svi govore protiv mene svakog dana,i nemam ništa protiv toga i biće još ubedljivijepobede, i biće još ubedljiviji rezultati. Šalu na stranu, svaka kritika je dobrodošla, i stvarno je dobrodošla. Mislim da je ovo štosmo videli večeras na LSE­u, gde je 40% publike bilo protiv mene a 60% za, slika i prilika Srbije. To je slika i prilikademokratske Srbije. Ljudi koji različito misle, po različitim pitanjima. REFORMEApsolutno garantujem za transparentnost privatizacionog procesa.Koja je najvažnija reforma koju Vaša vlada ima nameru da sprovede sa ciljem integracije u EU?Ekonomske reforme su apsolutno najvažniji uslov za ulazak u Evropsku Uniju, kao zemlja i kao narod koji ne traži milostinju,već kao narod koji na najozbiljniji način doprinosi evropskoj ekonomiji. Zato moramo da promenimo sebe, zato moramo danapravimo prave uslove za pravu tržišnu ekonomiju: da na najbolji način privučemo investicije i investitore, da uradimo sve štoje u našoj moći da se odgovorno odnosimo na svaki mogući način prema svima onima koji ulažu novce u Srbiju, daistovremeno mogu da ostvare profit u našoj zemlji, da imaju punu pravnu sigurnost. Kada te reforme sprovedemo, onda ćemoimati mnogo više uspeha. Ali za sve to moramo mi da radimo puno više, moramo sebe da menjamo.Spomenuli ste strane investitore. Dobili smo zabrinuto pismo deoničara Agrobanke, koji još uvek očekujukompenzaciju, a prošlo je već dve godine od kada je ta banka zatvorena. Kada će oni biti isplaćeni? Kakav odrazmislite da ta priča ima na percepciju stranih investitora koje zanima ulaganje u Srbiju?Bilo bi nefer da ja sad odgovaram na to pitanje i da kažem šta je izvršni odbor i preko predstavnika, i kako i na koj način supojedini tajkuni podizali novac, ali država Srbija će svakako preuzeti sve zakonom dozvoljene mere da obešteti sve one koji su6/8/2017 Intervju sa Aleksandrom Vučićem: ‘Ne tražimo milostinju, nego želimo reformirati Srbiju’ | LSEE Bloghttp://blogs.lse.ac.uk/lsee/2014/10/29/intervju­sa­aleksandrom­vucicem­ne­trazimo­milostinju­nego­zelimo­reformirati­srbiju/ 3/3izgubili nešto što njima pripada, ali ne može da obešteti one koji su na protivzakonit način nešto sticali, tako da u svakomslučaju mislim da neće biti nikakvih problema.Kada mislite da će oni biti isplaćeni?Ja bih voleo da vidim u potpunosti kako stvari stoje povodom tog slučaja, pa da Vam tek onda dam odgovor na to pitanje.A ne mislite da taj slučaj može negativno uticati na druge investitore?Ne mislim, zato što će svaki investitor koji je uistinu zainteresovan za Srbiju tražiti neke druge primere.Još što se tiče ekonomskih reforma – privatizacija je, verujem, dosta važna stavka u tome. Da li mislite da Srbija imanešto za naučiti od toga kako je privatizacija bila sprovedena u drugim zemljama regiona, npr. u Bugarskoj, i šta?Pa mislim da imamo mnogo toga da naučimo od drugih zemalja u okolini, a i od toga kako smo mi sprovodili privatizaciju.Privatizacija je neophodna jer privatni kapital je ono što vuče svaku ekonomiju napred, i mi sada imamo na tržištu 502 firme,uglavnom društvene, i kako mi nazivamo ‘firme u restrukturiranju’, koje smo stavili u proces privatizacije i očekujemo da velikibroj ljudi učestvuje u tom postupku. To je za nas veoma važno.Ali ono što je bio problem na početku u privatizaciji u Srbiji, i što je bio delimično problem i u Bugarskoj, je da su ljudi uzimaliodređene firme, one koje su lako ostvarivale profit su odmah otišle, naravno, a onda su ljudi uzimali firme samo da bi imalipravo na imovinu, dakle da bi imali imovinski efekat, a otpuštali su radnike i uopšte nisu imali biznis, nisu imali tržište niti zaplasman svoje robe, niti za bilo šta slično. Mislim da je to vreme završeno i da sada ulazimo u vreme, rekao bih, racionalnogkapitalizma gdje se i država, ali i privatnici ponašaju razumno i ponašaju se u skladu sa ekonomskim interesom.Spomenuli ste 502 firme koje su sada bile u ovom paketu privatizacije. Međutim, većina tih firmi nije velika nitiprofitabilna.Neke nisu, neke jesu. Ima firmi poput Agrokor Kompleksa koje su vrlo profitabilne, poput PKB­a.Nas zanima šta će se desiti sa onim većim firmama za koje se govori da će biti privatizovane a nisu bile spomenute upaketu, na primer Telekom Srbija ili EPS – šta je za njih predviđeno?To je jedna druga priča. Već u svom prvom izlaganju u Parlamentu, u ekspozeu, sam rekao da je važno da pokušamo daprivatizujemo Telekom Srbiju, a da pokušamo da pronađemo manjinskog strateškog partnera za EPS. Ne mislim da moramoda prodamo EPS, a mislim da ćemo uskoro – do kraja godine – da pronađemo privatizacionog savetnika za Telekom Srbiju.Znači, sada tražimo investicionog partnera za Telekom Srbiju, kasnije idemo na otvoreni i transparentni tender, i rešavamopitanje Telekoma Srbije. A što se tiče EPS­a, sasvim je sigurno da nećemo prodavati većinski paket akcija, ali tražimoinvestitora zainteresovanog za manjinski paket, kao strateški partner.Što se tiče tog tendera koji ste spomenuli – Da li će biti dozvoljeno off­shore kompanijama registrovanim u zemljamagde su vlasnici teško proverivi da učestvuju na tenderima?To sve zavisi od uslova tendera, ali mislim da će privatizacioni savetnik, zajedno sa ljudima iz Telekoma, napraviti onakveuslove koji su najpovoljniji – dakle, da to bude neko ko se bavi tim poslom.Znači, nemate odgovor na to da li će tender biti otvoren i off­shore kompanijama ili ne?Nisam rekao da nemam odgovor, nego sam rekao da će privatizacioni savet doneti odluku o tome kakvi su uslovi za taj tender.Taj će tender biti transparentan, otvoren za svakog ko će dati najbolje uslove.Uglavnom, garantujete za transparentnost privatizacionih tendera?Apsolutno garantujem za transparentnost.  __________________________Jakub Krupa je učestvovao u pripremi ovog intervjua.Napomena: Ovaj članak daje stavove sagovornika, a ne stavove LSEE Research on SEE niti London School of Economics.This entry was posted in Aleksandar Vucic, Current affairs, LSEE events, Serbia. Bookmark the permalink.

Intervju sa Aleksandrom Vučićem: ‘Ne tražimo milostinju, nego želimo reformirati Srbiju’

Abstract

Similar works

Full text

Available Versions

LSE Research Online