Anatomija „kulta ličnosti“ ukazuje na to da je za ovakav oblik političke anomalije potrebna kako pogodna, ne i nužno harizmatična, ličnost, tako i dobro organizovana centralizovana birokratija zasnovana na partijskoj (stranačkoj) privrženosti. Obeležje tako uspostavljene političke vlasti je strahovlada. Iskustvo opominje da se dekonstrukcija totalitarne personalizovane vlasti ne završava odstranjivanjem ličnosti koja je personifikuje, već da zahteva duboke političke i društvene reforme partokratske i birokratizovane države. Savremeni liberalizam je, težeći jeftinom egalitarizmu, doprineo populizmu koji je na račun demokratske volje slobodnih građana podstakao anarhično narodnjaštvo. Rezultat svega jeste to da su se širom sveta pojavili političari koji bi rado oko sebe izgradili atmosferu „kulta ličnosti“. Prepreka tome su vladavina prava, uspostvaljene institucije, politički pluralizam iz kojeg proizilazi određena ravnoteža i preraspodela snaga. Tamo gde se ta ravnoteža naruši, stvoriće se uslovi za novog „harizmatičnog“ vođu
