Centar za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka
Abstract
Smanjenje i starenje populacije su dve jasno identifikovane karakteristike savremene Srbije. Iz demografske perspektive, nastavak ovih trendova je izvesan na veoma dug rok. Iako se kao najozbiljnije posledice demografske krize uglavnom apostrofiraju ugroženost sistema socijalne zaštite i poremećaji na tržištu rada, višedecenijski nizak fertilitet najviše je potkopao starosnu strukturu Srbije upravo u školskom uzrastu. U poređenju sa radnom snagom, demografski oporavak ovog segmenta populacije na kraći i srednji rok prevashodno zavisi od oporavka fertiliteta. No, čini se da je porast fertiliteta daleko veći izazov za društvo Srbije od potencijalne migracione tranzicije povezane sa očekivanom društveno-ekonomskom transformacijom zemlje. Rezultati simulacija populacione dinamike Srbije u narednim decenijama ukazuju da će obrazovni sistem biti suočen sa ozbiljnim izazovima prouzrokovanim nepovoljnim demografskim tendencijama, što se posebno može odraziti na dostupnost i kvalitet obrazovanja u naglašenim depopulacionom oblastima zemlje
