Pitanje koje u poslednje vreme zaokuplja veliku pažnju stručne i šire javnosti predstavlja
korišćenje hidroenergije kao održivog izvora. Povećanje udela potrošnje energije iz obnovljivih
izvora je postalo prioritet energetske politike u zemljama širom Evrope. Imajući u vidu da Srbija nije
uspela da iskoristi veći deo svog hidropotencijala, preduzimaju se napori kako bi se povećala proizvodnja
energije izgradnjom mini hidroelektrana. Međutim, moguća realizacija većeg broja projekata je
dovedena u pitanje, budući da je izgradnja predviđena u zaštićenim područjima i nacionalnim parkovima.
Pored uglavnom pozitivnih ekonomskih efekata u korist investitora, mini hidroelektrane neminovno
prate negativni ekološki uticaji na lokalnom i regionalnom nivou. I dok potencijalni investitori
nastoje da ostvare profitabilnost na štetu prirode i društva, sve više jača svest ljudi o potrebi očuvanja
prirodnog potencijala zemlje. Postoji opravdana bojazan da će insistiranje na ispunjenju uslova Evropske
unije o povećanju udela energije iz obnovljivih izvora dovesti iscrpljivanja ostalih prirodnih resursa
kojih će kasnije biti teško ili čak nemoguće regenerisati
