Fenomen nedovoljnog rađanja predstavlja karakteristiku svih evropskih država. Razlike su prisutne u periodu početka suočavanja i u rasponu vrednosti stope ukupnog fertiliteta, a u određenoj meri i u determinišućim faktorima. U ovom tekstu se analiziraju promene u fertilnom ponašanju Srbije u poređenju sa zemaljama EU-28, od polovine 20. do kraja druge decenije 21. veka. U funkciji preciznije vidljivosti promena u stopama rađanja i pozicioniranja Srbije u pogledu karakteristika obrasca fertiliteta, analiza je struktuirana u dva koraka. Prvenstveno, pažnja je posvećena komparativnoj analizi starosnog modela rađanja Srbije i zemalja koje beleže najviše vrednosti SUF (Francuska, Švedska i Irska). Potom, su razmatrane sličnosti i razlike u tranziciji fertiliteta Srbije i zemalja koje se nalaze na dnu liste prema stopi ukupnog fertiliteta (Italija, Španija i Malta). Uporedna analiza je urađena na osnovu serija podataka iz statističkih baza Eurostat-a, Ujedinjenih nacija i Svetske banke, kao i iz Republičkog zavoda za statistiku Srbije i ona je omogućila da se sagledaju osobenosti reproduktivnog modela u Srbiji, raširenost fenomena odlaganja rađanja i smer u kojem bi trebalo usmeriti društveno delovanje
