« Qui va me détourner des moutons ? »: l’état actuel et les tendances de développement de l’élevage transhumant dans l’Hérzégovine orientale au XXIe siècle

Abstract

The paper presents the results of a field study of transhumant pastoralism which was carried out in June and July 2022 on the Zelengora, Volujak and Lebršnik mountains, on the Morine plateau, i.e. in the areas of the municipalities of Ljubinje, Nevesinje, Kalinovik and Gacko (Republic of Srpska-Bosnia and Herzegovina). The goal of the research was to determine the present state and development trends of transhumant pastoralism in the areas of eastern Herzegovina at the beginning of the 21st century. The paper gives an overview of the previous (ethnological) studies of transhumant pastoralism, and then presents the methodological procedures used in this research. The ethnographic section summarizes interviews with interviewees and field guides. The observed problems, both those that were talked about by the interviewees and those that were independently observed, were jointly expressed in the separate section as development trends that describe and at the same time shape the current state of transhumant pastoralism in the studied area. The problems in question are: the transformation of pastoralism into an individual economic strategy, and in some cases a form of personal leisure; changes in the directions and manner of livestock routes; the persistence of the basic production technology, along with the modernization of its individual elements; the weakening and dissolution of elements of the traditional cultural idiom; legal changes in property rights and the method of making compensations for rights of use; multiple consequences of war; increasingly pronounced neoliberal economic relations and withdrawal of the state; strengthening of personal motivation to engage in pastoralism; growing interest in zoological, ecological and climate topics. In almost all of the aforementioned trends, it is possible to recognize adaptation to the risks that come with changes in the environment, both natural and social. These are changes in the economy, demography, social relations, climate and ecology. The interviewees found ways to more or less successfully manage the mentioned risks.У раду се износе резултати теренског истраживања трансхумантног сточарства које је обављено у јуну и јулу 2022. године на планинама Зеленгора, Волујак и Лебршник, на висоравни Морине, односно подручјима општина Љубиње, Невесиње, Калиновик и Гацко (Република Српска-Босна и Херцеговина). Циљ је био да се утврди савремено стање и трендови развоја трансхумантног сточарства на подручју источне Херцеговине на почетку XXI века. У раду се даје осврт на досадашња (етнолошка) проучавања трансхумантног сточарства, а затим представљају методолошки поступци коришћени у овом истраживању. У кључном етнографском одељку резимирани су разговори са испитаницима и теренским водичима. Уочени проблеми, како они о којима су говорили казивачи, тако и они који су самостално примећени, заједнички су исказани као трендови развоја сточарства, односно токови који описују, а истовремено и обликују данашње стање трансхумантног сточарства на проучаваном подручју. У питању су: прерастање сточарства у индивидуалну привредну стратегију и, у неким случајевима, облик личне разоноде; промене у правцима и начину вршења сточарских кретања; трајност основне технологије производње, уз модернизацију њених појединих елемената; слабљење и растакање елемената традицијског културног идиома; промена правно-својинског поретка и начина вршења надокнада за права коришћења; вишеструке последице рата; све израженији неолиберални економски односи и повлачење државе; оснаживање личне мотивације за бављање сточарством; пораст интересовања за зоолошке, еколошке и климатске теме. У скоро свим наведеним трендовима, могуће је препознати прилагођавање на ризике које са собом носе промене у околини, како природној тако и у друштвеној. У питању су промене у привреди, демографији, друштвеним односима, клими и екологији. Могуће је уочити намеру информаната да управљају наведеним ризицима, што и чине више или мање успешно. У овој студији уочен је, пре свега, лични однос према околини и стилу живота. То не би требало пренебрегавати због очувања доследности у идеолошком и политичком смислу. У обзир треба узети веровања која људи имају о природи и њеном утицају на човека, с обзиром да је то тема о којој казивачи све више говоре. Такође, то се односи и на важност избора стила живота којим људи живе. Трансхумантно сточарство, стога, може да се сматра једним од добрих животних избора који у датим околностима испуњава више него други доступни избори.Dans cet article sont présentés les résultats d’une recherche de terrain sur l’élevage transhumant, menée en juin et juillet 2022 sur les montagnes de Zelengora, Volujak et Lebrsnik, sur le plateau de Morine, c’est-à-dire sur le territoire des municipalités de Ljubinje, Nevesinje, Kalinovik et Gacko (République serbe de Bosnie-Bosnie-Herzégovine). L’objectif de la recherche a été d’établir l’état actuel et les tendances du développement de l’élevage transhumant sur les territoires de l’Herzégovine orientale au début du 21e siècle. Dans ce travail est d’abord donné l’aperçu des études (ethnologiques) présentes sur l’élevage transhumant, puis sont présentées les démarches méthodologiques utilisées dans cette recherche. La partie ethnographique résume les interviews avec les informateurs et les guides de terrain. Les problèmes relevés, aussi bien ceux dont ont parlé les informateurs, que ceux qui ont été observés de manière indépendante, sont exposés en commun dans le cadre d’une section spéciale en tant que tendances de développement qui décrivent et en même temps façonnent l’état actuel de l’élevage transhumant sur le territoire étudié. Il est possible de reconnaître dans toutes les tendances l’adaptation aux risques qu’apportent les changements dans l’environnement, aussi bien naturel que social