Univerzitet, Pravni fakultet : Institut za uporedno pravo : Dosije studio
Doi
Abstract
Sajber-napadi prouzrokovani NotPetya virusom pričinili su veliku imovinsku
štetu kompanijama širom sveta. Kompanije koje su imale zaključene ugovore o različitim
vrstama imovinskih osiguranja obratile su se svojim osiguravačima sa zahtevima za naknadu
štete. Međutim, osiguravači su se pozvali na klauzule o isključenim ratnim rizicima,
uz obrazloženje da su pomenuti napadi deo rusko-ukrajinskog sukoba i da stoga njihova
obaveza prema drugoj ugovornoj strani ne postoji. Budući da su dve američke kompanije
pokrenule sudske postupke protiv svojih osiguravača, autorka centralni deo rada posvećuje
analizi krajem prošle godine donetih sudskih odluka o ovom pitanju. Pozitivnopravna analiza
propisa međunarodnog javnog prava kao i opštih i posebnih uslova osiguranja ukazala
je na nekoliko nedostataka u argumentaciji osiguravača o isključenosti njihove prestacije.
Prvi nedostatak se tiče nemogućnosti osiguravača da dokažu da sajber-napad predstavlja
ratnu akciju jedne države protiv druge. Drugi nedostatak se tiče činjenice da su sajber-napadi
usmereni protiv kompanija, a ne protiv suverenih država. U radu su dati i određeni
predlozi za izmene polisa osiguranja, a u pravcu preciziranja pojma sajber-napada i uslova
za primenu klauzule o isključenim ratnim rizicima. U zaključnom delu rada autorka daje
argumente u korist tvrdnji da se polisa uvek ima tumačiti u korist pokrića, a posebno onda
kada ne postoje nikakve indicije da se o klauzuli o isključenju rizika uopšte pregovaralo i
kada je u polisi korišćen standardni jezik
